ЕКСКЛУЗИВНО: НАТО прави аеродром на КиМ где ће пребацити пола Авиана!

Локација будућег НАТО аеродрома (кликни за увећање)

Ексклузивно сазнајемо, из поузданих извора при такозваној „влади“ Косова, да је НАТО у свим битним деловима већ комплетирао план по коме ће на централном Косову бити изграђен један од највећих војних аеродрома. На то место биће пребачена половина капацитета који поседује војна база Авиано одакле су полазизили авиони у бомбардовање Србије током 1999. године како би јужна српска Покрајина била преотета од државе Србије.

Косовска Митровица: Лакша саобраћајна незгода (ВИДЕО)

Ноћас, нешто после 21.00 ч, дошло је до лакше саобраћајне незгоде у северном делу Косовске Митровице на раскрници "код Среза". Џип окупаторске полиције (тзв Еулекс) припремао се за скретања када је у њега отпозади ударило возило марке "Југо". Еулекс службеник задужен за контролу саобраћаја на месту догађаја незванично је описао догађај "наше возило је требало да скрене, возач иза њега није на време уочио сигнализацију и десило се". Повређених није било.

САОБРАЋАЈНА НЕЗГОДА: ВИДЕО

(клик на линк изнад)

Извињавамо се због оваквог приказа видео снимака али из техничких разлога 

смо принуђени на ово решење. Надамо се да ће се убрзо решити

и овај проблем. Хвала.

Иако се при оваквим несрећама по аутоматици сматра кривим онај ко је ударио друго возило пришавши му отпозади, ипак остаје нејасно како је све изгледало у тренутку дешавања. Пре свега збуњује то што се између два Еулекс возила нашао Југо. То је изузетно ретко јер не допуштају такве ствари. Уколико до тога дође њихово возило се паркира са стране пропуштајући цивилно да би се опет укључило у саобраћај када се приближи следеће возило које је са њим у "патроли". Осим тога овде су они добро познати по намерном кршењу саобраћајних правила. Свакодневно улазе у раскрснице и када они нису ти који имају предност, нађу се на супротној траци, на отвореном путу између насеља возе испод 10 километара на сат што чини да се иза њих направи подужа колона у којој су сви убеђени да су такве ствари проста провокација јер им се у блиндираним џиповима тешко може десити нешто лоше.

Чак је и новинар овог текста имао ситуацију где су Еулекс џипови на уском путу потпуно игнорисало возило из супротног смера па је тако морао да срене толико да је сишавши са пута изашао са асфалта и претрпео удар приликом пада у дубљу рупу. То се испоставило изузетно опасним јер се тако приближио низбрдици дубокој неколико десетина метара. Њихов џип који је био иза првог возила и тако све видео прошао је не обраћајући ни мало пажње на инцидент који су сами изазвали напротив, једина реакција био је претећи поглед возача Еулекса. Други пут су, окрећући се ко зна одакле, блокирали раскрсницу у центру Звечана а када су се припили уз возило коме су препречили пут Еулексов возач је отворио прозор и на српском језику љутито викао на онога коме су се испречили.

Што се српског језика тиче то је и вечерас изазвало сумњу. Један од Еулекс полицајаца из групе која је посматрала нашег камермана пришао је са бесним иразом лица и питао да ли има дозволу за снимање Еулекса?! Претходно су врло нервозно и претећи гледали у камермана све време се окрећући наоколо. Након неколико минута по појављивању камермана на лицу места сви Еулексови полицајци ушли су у џипове и журно отишли са места догађаја! Већину овога можете видети и на снимку.

Срби који су се затекли на овој раскрсници готово сви одреда верују да је било одређених неправилности од стране окупатора у овом случају. Осим брзог повлачења Еулекса сумњи доприноси и чињеница да је возач Југа шездесетогодишњи Србин, директор економске школе у Звечану. Познат је као благ, уљудан и умерен човек али и савестан возач. Уосталом, ауто којим је управљао технички не пружа могућности за било каквом агресивнијом вожњом чак и да се хоће. Како је био исувише потресен током читаве ситуације нисмо могли да добијемо изјаву од њега.

По извршеном увиђају Југо је одшлепан до Звечана у приватној организацији а саобраћај брзо враћен у нормалу.


Иван Максимовић,
Косовска Митровица, СРБИЈА

ЗВЕЧАН: Осмишљене и пажљиво управљане провокације Срба на северу КиМ (ВИДЕО)

Звечан: нешто пре 17 часова данас, током мирног поподнева у Звечану, изненада се појавила група од десеторо окупаторских војника у пуној ратној опреми и правој борбеној формацији. Код свих је оружје било на готовс и то је, у први мах, збунило оне који су се нашли на улици а онда су уследила и разјашњења. Појава наоружаних окупаторских војника у чисто српској средини а у време када се све више говори о појавама и притисцима шиптарских паравојних формација доживљава се једино као провокација.

Аустријски војници пролазе крај портрета генерала Младића у Звечану.

Један од присутних Срба имао је са собом камеру коју је укључио и питао војнике "шта ће они ту?". То је изазвало врло негативну рекацију код окупатора те су тражили да се са снимањем одмах прекине. Њихово објашњење за овакву појаву је било класично политички формулисано. "Овде смо у мировној мисији".

Код Срба, посебно у Звечану, још увек је врло жива успомена на прошлогодишње пуцање по српским цивилима на мосту недалеко од центра Звечана када је више Срба повређено. Тада је то учињено како би се уклониле српске барикаде и омогућио што лакши превоз шиптарским службеницима који се отворено залажу за поробљење или прогон Срба на Косову и Метохији.

"Преговарач".

Током инсистирања да се прекине са снимањем, окупаторски војник који је разговарао са локалним Србином, рекавши да му "даје добар савет", тражио је од њега да "пожури, престане да снима, прекине тако да прича са њим, да се покупи и што пре одатле" што овај није учинио.


У том тренутку се већ окупило неколико овдашњих Срба а група окупаторских војника,  све време држећи прст на обарачу, направила је широк круг око места где су они "разговарали".

"Представник" окупаторских војника је затим рекао да су ту због експлозије која се синоћ десила у Звечанском насељу Колонија. Срби су се због тога нашли увређеним јер ни један војник нити истражитељ није послат да разреши случај трговине органима киднапованих Срба ни било ког злочина над српским народом али су због "једне експолозије" цео дан надлетали Звечан па на крају довели и војнике у пуној ратној опреми.

Присутни Срби су додали да они (окупаторски војници) могу да шетају, да прођу или шта год им је воља да ураде али оволико наоружаних војника је непотребно јер "није ово Ирак" а они су ипак дошли као да имају намеру да убијају. "Преговарач" је одговорио да је то њихово уобичајено оружје а да су хтели да провоцирају дошли би са тенковима, блокирали би путеве и раскрснице, целу област би ставили под своју контролу. То је опет подсетило на догађај када је мост у Звечану блокиран и када је пуцано на српски народ.
Такође, приликом недавног суђења Србима за нереде које је 17. марта 2008. године изазвао КФОР, УНМИК и Међународна заједница окупирајући Суд на дан Погрома када су знали да ће разгневити Србе, на месту званом Дудин Крш стационирано је неколико стотина окупаторских војника, тенкова, борних кола, возила за разбијање демонстрација и све то уз подршку борбених хеликоптера. Да ли је то провокација, поробљавање, тотална окупација или можда промоција вредности Европске уније свако може да донесе сопствени суд.

На примедбу да случај експлозивне направе припада полицији а не "војсци" окупаторски војник је одговорио "ми смо за вас (Србе) једна врсте полиције" да би му овај одговорио да су они за Србе окупатори и не могу да буду ништа друго.

Дечак који је окупатору објаснио оно шт о су сами требали да знају јер су због тога и дошли.

Најзанимљивије, ако се уопште може тако рећи, била је чињеница да су ови војници, како су сами рекли, у Звечан дошли по наређењу својих надређених да обиђу место експлозије а да уопште нису имали представу где се експлозија догодила и њихова шетња кроз насеље је заправо била резултат лутања! Након изненадног сусрета наставили су даље да би на крају улице питали дечака који се ту нашао да им покаже где се то место налази(?!). Посебно ако сами тврде да је КПС (шиптарска полиција) у помоћ позвала ЕУЛЕКС који се за помоћ обратио КФОР-у па су они дошли. Да ли је то био изговор ових људи под пуном ратном опремом не знам али је више него чудно да се повећа група војника шаље на место огађаја пешице а да сами војници уопште немају представу где се то догодило? Звучи више него неорганизовано за једну од највећи војних сила света. Или су свесно лагали или их је неко од надређених свесно гурнуо на то место надајући се да ће тако испровоцирати неки догађај, пуцњаву или било шта што би пружило повод за веће оружано насиље. Срби, наравно, нису глупи попут таквих идеја а нису ни људи који би се тек тако залетели на противника за кога знају шта је у стању да учини. Овакве акције вређају али не могу натерати народ на непромишљене потезе какве неки мрачни умови прижељкују заснивајући их на предрасудама док истовремено занемарују "предрасуде" о себи. Србин јесте неустрашиви ратник али онда када за то дође право време.

Од лошијих ствари о српском народу стоји то да су замрла сећања и на претходну деценију и злочине почињене над Србима а камоли у неко даље време, тако да неће бити вишка да подсетимо да је Аустро-угарска војска (данашњи Аустријанци, Мађари и Немци) починила неке од најстравичнијих злочина над нашим народом и уопште у Првом светском рату. Један младић у војвођанском селу је растргнут на сред пута привезан коњима за репове само зато што се ту нашао јер није могао да одоли а да се из близине не надиви гиздавим царским коњима. Његова љубав према овим племенитим животињама је од Аустријанаца претвроена у страшну смрт коју је његова породица посматрала кроз прозор. Села су спаљивана редом и уништавана до темеља ако би им се нашла у близини. Српски сељаци, без обзира на узраст, пол и било шта друго били су масовно вешани да би се ти војници после тог чина фотографисали крај њих. Клања, силовања, пљачке. Све су то чинили претци ових "припадника мировне мисије" под којим је страдало више Срба него што је то било током свих година под шиптарским терором. Бројни су злочини од њихових предака и у Другом светском рату као и свесрдна помоћ свима који су били против Срба током ратова деведесетих. Сасвим је могуће да нико од војника није пуцао на Србе али је то апсолутно небитно, треба видети шта би се десило када би се за то створила прилика. Са свима који су могли видели смо шта се дешавало. Из њих су, попут Призрена 1999. па до јуна прошле године, остајали само српски лешеви и крв. Не треба им се светити, јер то није наше, али њихово присуство увек изискује максималну опрезност и пажњу.

Аустро-угарски војници вешају српске жене у Првом светском рату. Извор: Српска мрежа

припремио:
Иван Максимовић
Звечан, СРБИЈА

Косовска Митровица: Суђење Србима за насиље 17-ог марта

    Пред зградом некадашњег Окружног суда, а данас "међународног", у Косовској Митровици окупило се неколико стотина Срба. Разлог је био - суђење Србима из овог града за нереде које је изазвао окупатор.

На улазу у круг где се налази зграда некадашњег Окружног суда у Косовоској Митровици. УНМИК и КФОР су га изместили изазивајући и спроводећи насиље за које је данас суђено Србима.

   Тотални апсурд али апсолутно пролази и то из једноставног разлога - медији извештавају шематски, незаинтересовано изван аспекта плаћеног а кад су већ плаћени раде како им се каже. Сви представници медија налазили су се испред главне капије овог "суда" чекајући изјаве које су увек усмерене ка оправдавању поступака оних у чијим је рукама моћ. Тиме се увек и коначно задовољавају. У овом случају - изјавама окупатора, заштитника правих злочинаца. А шта је требало да се ради? Просто, измаћи се и по оној Његошевој "ко брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом". Чак и физички ово се данас потврдило. Сасвим је било довољно попети се на неку од зграда и све је било јасно као суза.

   Пред самом зградом у којој се води процес налазило се 5 - 6 Еулекс џипова, иза зграде још толико. У дворишту је било неколико дежурних али у контејнерима, шатору, на балконима, иза завеса ко зна колико још добро наоружаних и обучених људи. Сви они су се одмах скривали чим угледају камеру. Пред капијом око десетак КПС полицајаца. Међутим, неколико километара одатле, код места званог Дудин крш, читава бригада окупаторских војника, укључујући тешка оклопна возила и хеликоптер опремљен за ратна дејства. Војника је, по слободној процени било око три стотине. Срба који су се окупили у знак протеста - исто толико можда и мање. О чему се овде заправо ради? Зашто толика сила на немоћан народ међу којима је било доста жена и средњошколаца?

Видео са данашњег "окупљања".

   Простим сабирањем и враћањем у не тако давну прошлост све постаје јасно. Године 2004-те, 17-ог марта, настају општи немири, насиље и свака зла над Србима на Косову и Метохији. Много цркава, кућа и јавних добара уништено, спаљено. Много Срба протерано и отето што им је преостало. (Пошта и болнице међу најважнијим институцијама). Неколико мртвих, на десетине повређених, рањених, неколико убијених и "несталих". Међународна заједница је ово насиље "оштро" осудила а онда платила да се сва штета поправи и прихватила "реалност на терену". Наставило се као да се ништа није десило. Нема осуђених, оптужених, кажњених осим за прекршај (ти су ваљда пребрзо возило кроз шиптарску масу која је дивљала, шта ли?). То је, на општу несрећу био јак адут Србима који су евентуално нешто фино хтели, барем кобајаги али и мрља на мировној мисији и демократским снагама зла. До данас је све што су шиптари спалили и порушили углавном обновљено. Бескорисно је јер је исувише аљкавао урађено али споља делује пристојно и нема трагово никаквог насиља. Ове године, из медија додуше, сазнајемо да су немачке тајне службе али и друге стране, знале три недеље унапред да се ово насиље спрема! Дакле, пошто се бомбардовањем није успело до краја отети Косово од тврдоглавих Срба морало се предузети још нешто. И добили смо погром 17-марта 2004-те године.

                       

Окупатор је испред зграде у којој борави, а преко пута суда, исрцтао симболе својих јединица и јасно показао чија је то војска (Клик за увећање фотографија).

   Четири године касније, 2008-е, створили су се услови да се Шиптари подрже у својим настојањима и да се привидно, насилно, безаконито "отцепе" и једностано прогласе квази-независност. Да би се напори и промишљеност Америке и Европске уније појаснили треба рећи да су на водећим местима шиптарских институција постављени најжешћи криминалци. Њима је најлакше управљати јер им се увек припрети да ће у затвор због тога што су такви кави су и готово. Онда им се (контролисано) дозволи даље бављење криминалом, лупи се рекет на зараду, откупи се оно што је најисплативије (баш су ону јадну, спаљену Пошту откупили американци али руднике) и сви лепо живе. Додуше, сви који су лепо живели и пре тога. Е ту пролећну идилу покварио је 17 март 2004-те године. Нешто се морало предузети.

Те нечувене 2008-године УНМИК, КФОР и остала белосветска сила сјатила се на Окружни суд у Косовској Митровици који је радио по законима државе Србије, похапсила судије и одвела их у Приштину - пред шиптарске "колеге" да им суде. Уз мале грубости приведени бивају враћени истог дана.

   Ударац на институције закона и државности у српском делу града, баш на дан великог погрома, народу је заиста тешко пао а и како би другачије? Устало се у одбрану Суда и државе и настао је нови сукоб са окупаторским снагама. Повређени, убијени, рањени. Опет на 17. март! Многи су замерали због ове "непромишљености" јер се знало какву ће реакцију изазвати код српског народа. Правдали су се да нису обраћали пажњу на датум већ "само кренули у акцију". Срби су ово схватили као тешку провокацију. Знало се како ће народ реаговати и то је било пожељно, баш на тај дан. То и јесте била провокација али она није била циљ већ средство. Убрзо затим, неки свесно неки спонтано, припадници тзв. "међународних снага" признају да су акцију напада на Суд пажљиво осмислили и бриђљиво водили. Пет година касније видимо и зашто.

   Оптужено је неколико Срба, неки су осуђени, неки ослобођени. Ови који су пуштени из тамнице служе да се народ опусти и прихвати "одлуке суда". Ови који су осуђени послужиће многоструко. Ипак, један од најважнијих удела јесте у томе да ће се у свести поклопити датуми 17 март а године избрисати. Тако добијамо Србе осуђене за насиље 17 марта! Дакле Срби ће бити криви за паљење зграде Суда али и цркава, кућа, прогон Срба са Косова и Метохије и сва остала злодела која смо претрпели. Војна сила, пажљиво избегавање камера и објектива, до најмањих танчина смишљени поступци и обезбеђена позадинска подршка и сва упорност да се омогући доношење одлуке у овом процесу показују баш то!

Ако није тако: 

Чему толика војна сила спремна да одреагује за минут не остављајући нимало шанси да се било шта преокрене?

Зашто тог 17 марта 2004-те године није употребљена толика сила, а тада је било још и више окупаторских војника него данас?

Зашто нико од Шиптара није осуђен за насиље и погром 17 марта 2004-те године?

Зар је било лакше "препознати" Србе под капуљачама него иједног Шиптара од свих оних стотинак хиљада колико их је учествовало у тадашњем насиљу?

Јел тада није било хеликоптера, камера, фото апарата, сведока, трагова? А имамо све те доказе и дан данас.

Окупаторски војник мирно посматра док шиптарска руља скрнави цркву Св. Саве у јужном делу Косовске Митровице. 17-ти март 2004-те године. Нико никада није изведен пред суд за ова недела.

Међутим, сасвим сигурно за ово што се ради на Косову и Метохији постоји сагласнот српских власти. Доказ томе је да се никада до сада није на Србе, на голоруке цивиле, упутила толика војна армада каве је било данас. Наравно, већ поменути медији много помажу. Један од најјачих доказа јесте термин који се у овом процесу помиње а то је "међународни суд" или "Еулексов суд" на Косову. Такав суд НЕ ПОСТОЈИ. Сам ЕУЛЕКС то тврди и то јавно. У њиховом промотивном споту о правосуђу буквално се каже "еулекс нема свој Суд већ је само присутан у локалним судовима"! 00:37 секунда видео клипа*.

На зиду у близини зграде "суда" народ је јасно и исправно
прозвао "утериваче правде".

Дакле, ако они кажу да га немају зашто их ми убеђујемо у супротно? Ако они немају свој Суд, а наш је протеран из зграде у којој се водио процес, чији је то суд?

Постоји само један легалан Суд и то онај који функционише по законима државе Србије и шиптарски суд који ради по "законима" мртворођеног "независног" Косова, монструм државе. Тај суд нема ништа са Еулексом нити га они сматрају судом. Одскора и српска власт је почела да га назива паралелном институцијом. Јасно је да је све ово подршка баш том квази суду да донесе одлуку којом ћемо (иако само привидно) али ми сами бити криви за све што је над нама почињено. Наравно, захваљјући српској власти, српским медијима, сопственом незаинтересованошћу да се бар информишемо ако нећемо да ништа учинимо. Можда, на крају, и јесмо сами криви за све што нас је снашло?

Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
Србија

Писмо властима овога света a ниједне земље.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 



Добили смо писмо од анонимног аутора које објављујемо одмах по пријему. Ставови у писму не иражавају нужно и ставове уредништва овог болага. Не нужно већ слободном вољом иражавамо сагласност са свиме изнетим у овом писму! Такође, охрабрујемо сваког добромислећег Србина да изнесе истину из свог угла а ми ћемо то подржати објављивањем. Хвала аутору на упућеном писму!



Поштовано уредништво...

Не знам хоћете ли објавити ово писмо али бих желео да се оно негде појави. Медији су затворени за сваку народну мисао па ми само овакви покушаји остају.

Морам да одреагујем поводом обраћања Шиптарке Јахјаге Србима на северу Косова и Метохије (не желим да вређам, пошто знам да их вређа када их неко назива Шиптарима уместо Албанцима, већ је ствар проста - Албанци су рођени у Албанији а Шиптари у Србији). Остаћу анониман данас онако како ће данашњи политичари остати анонимни за историју. Надам се да ћете то уважити.

Сматрајући себе гласницима друштва медији жељни ексклузиве, уместо племенитих и дивљењу вредних голубова писмоноша, понашају се заправо попут тек излеглих малих и немоћних птића који гутају све што им одозго падне у алави кљун. Нимало не размишајући ни да ли је то неко пре њих сажвакао или није. Тако је и са медијима, не врши се никаква процена значаја вести (пошто су одавно погажени критерујем истине и сваког достојанства). У том маниру преноси се и изјава једне Шиптарке са Косова и Метохије која се зове Атифете Јахјага. Нећу је назвати председницом јер она то није. Не за мене већ ни за кога ко иоле жели да поштује законе државе Србије. Опет понављам да не пишем овако из жеље да вређам већ из просте реалности на терену - Косово и Метохија, као и остатак Србије, имају свог (жалосног ли Уставног) председника Николића и не могу имати ни једног више. Не знам чиме се она бави па је доживљавам као домаћицу и тако ћу је ословљавати надаље.

Ових дана је луткарско позориште "Косово, зависник без праве дијагнозе" крцато представама и, кобајаги драматичним и епохалним, чиновима. А у ствари, привезани концима са Запада из чврсто и строго контролисаних руку, наизглед опуштено доскакуће неколико ликова и одрецитује свој део текста. Тако је домаћица са Косова, попут ликова из цртаног филма Ципелићи (кад ципеле попримају карактер особе која их је износила) поданички разгажена дозволила себи излет у претерани ентузијазам. Толико изражен да је чак и њеним саиграчима сметао али, авај, "Србима" и српској власти - не. Томе свакако доприноси и понашање издајничке власти у Србији која своју срамоту равна са недавно палим снегом. "Не пада снег да прекрије брег већ да свака зверка покаже свој траг", ево Богу хвала и нашем народу на овако сроченој мудрости и времена и прилике да свака, зверка, птица и живуљка, покажу своје трагове. Пошто је, јелте, зима многи су  прехлађени па им нос не ради најбоље, за такве указаћу на "властодржце" са свих страна који, заклињући се у "права", "интересе", "слободу" на оне којима то "желе" (нас Србе са севера) шаљу наоружане до зуба своје псе чуваре. А српски песник Његош је то својевремено уобличио у једну једину реченицу: "коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом". Ето са каквим "људима" имамо посла ми који се супротстављамо само мирним средствима - чињеницима, истином, правом и правдом. Кад се осврнем око себе и погледам сву ову војску, рекао бих да су баш то најразорнија средства. Шта ћемо, ми друго немамо!

Ево овде, на северу Косова не пада само снег, који омета свакодневни живот "грађана", већ је пала и киша али и град. По свему судећи падале су и падају царства и државе... Римски, византијско, аустријско, комунистичко... Нас сада занима једна држава - Србија. Њени се заблудели унуци, набрекли од јела, пића и сваког угодног живота на грбачи те државе "правдају" немоћи у старости а све у недостатку чојства. Друга, која се тако ни по ком праву, закону ни обичају не може назвати онако како би хтели да је назову - Косово. Овај, тек побачај идеје о некаквој држави у покушају, избоден дугачким иглама од преко океана, развучено канапима по васцелом свету, напуњено органима киднапованих, ошамућено тонама хероина, опасано сандуцима лешева који за собом вуку бело робље негде даље, чијим се покретима интегрисано управља из више центара, натрулело храмље час на једну час на другу страну по спаљеној светој српској земљи. Политички представници Србије и Шиптарски поданици Запада ових дана омамљено кликћу народима о победи (свако о својој). Њихово кликтање за сваког орла и лава је тек писак преплашене препелице која јављајући се зове да буде рашчеречена истинском снагом.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 

Ипак они су суштински небитни јер изнутра је то само материјал, без икаквог духа, од кога су направљени ликови који живе живот туђих идеја. Ништа више. Како се ми, тзв., "обични" људи не посвећујемо, најчешће ни мало, процени важних делова живота шта јесте истина а шта само изгледа да јесте, створили смо одличан простор за манипулацију над нама. Увежбавани светски манипуланти открили су то и најчешће користе два инструмента  - Лаж и Страх, да би од наших живота извели представу пред свечани дочек Новог светског поретка. У уметности се овакав занатски приступ карактерише као кич и шунд а такви "уметници" се називају дилетантима што сви ови чиниоци заиста јесу али у моралном смислу. Да се вратим на тему... Лаж обмањује, разара људску душу, осакаћује је и чини неспособном за делање у ситуацији у којој се нашла. Баш како и приличи "оцу лажи" што нам је и сам Господ пројавио. У таквом стању свако људско биће може осећати једино - страх. У страху су, знамо, очи велике! А када су очи велике, ионако обманута свест је сужена и ослања се само на оно што види па често толико преувелича да види и оно чега нема. Тада су ноге или брзе или паралисане. Оба су погубна. Како бих смањио ефекат погубности желим да разградим неке од гласове који стигоше до нас.

Домаћица Јахјага је, Србе са севера Косова и институције државе Србије, назвала илегалним и криминалним. Знамо да је то већ испричана прича али сто пута поновљена лаж највише личи на истину (не може да постане) али чак и тада то је заиста превише јадно! Да неко, са већ набројаним особинама, из групе која 
је клала, силовала, киднаповала, трговала органима људи, још увек тргује белим робљем и белим прашком, отима део земље држави Србији а најављује још таквих покушаја по околним државама и државицама, и све то довела до статуса "царства криминала", обичан народ који се једино брани - назива криминалцима? Ако има криминалаца на северу КО СУ, КАКО СЕ ЗОВУ, ЧИМЕ СЕ ТО БАВЕ, ЗАШТО ИХ БИЛО КО НЕ УХАПСИ? Србе са севера хапси једино Дачићева жандармерија, најсрамнија оружана формација у историји Србије, а једини разлог хапшења (Зорана и Пагија) јесте борба за Србију! Ако већ радите на томе зашто не ухапсите криминалце јужно од Ибра? Зашто не осудите Љимаја, Тачија, Харадинаја, остале дилере, убице, силоватеље, паликуће и палицркве - БАР ЈЕДНОГ ОД ЊИХ, зашто? Шта вас то плаши од вас самих? Ја ћу вам рећи - истина! Куд ћете пред свет тако накарадни, зверски страшни без ичег људског у ма једном од вас? Али, скривајући их од закона данас не значи да ћете моћи да их сакријете од Бога, народа, историје па једног дана и правде. Успоставите ви ред у вашој разбојничкој пећини, задржите бар једну од материјалних вредности српског Косова за вас а не за ваше газде са запада, покажите закон и поштење па заиста нећемо имати више аргумената. Можете ли бар део једног од ови захтева да испуните? Не можете. Јер сва оружја за освајање тога су у спрским рукама. Немојте да вас то плаши јер Косово и Метохија су земља на којој и ви имате право да живите. Сваки Шиптар рођен на Косову, недужан, поштен и искрен према држави Србији може мирно да спава. Али како ви, заслепљени мржњом коју сте сами у себи створили и храните, да то схватите кад... Помињете "повраћај поверења у институције државе Косово"? КАДА је уопште функционисала било каква "институција републике косово"? Тога ни на папиру није било! А ја, кад покушам да се сетим шта су то Шиптари радили поштено, једино се сетим продаваца семенки испред биоскопа, на аутобуским станицама а од оних важнијих "функционера" јесу они што су водили пиљарнице. Чак и они су морали да поштују закон државе Србије, баш као што и ви морате данас у свим најважнијим областима. Ако сте се узнели овим успостављањем границе сетите се да смо и то ми СРБИ урадили! Они на власти издајом а ми са севера привременим пристанком. Нама то не служи на част али ви знајте да ту нема шиптарског удела. Запад је и то издејствовао за вас као и све свако зрно жито којом храни своју јефтину и робовску радну снагу на Косову.

Да, Косово јесте наша заједничка домовина! Шиптарска јер сте ту рођени, српска је смо овде рођени, живели и градили земљу, историју, част. Овде смо умирали и умиремо... Борили се са свим силама овога света и до сада побеђивали и успевали да га очувамо. Наше је - јер су Срби створили Косово! Битком на пољу Косову, нашом жртвом пред Богом, страдањем након тога, смрћу у овоме свету основали смо ову својеврсну "крстионицу српског народа". Место одакле се уздижемо у висине ка Господу или падамо у паклене јаме - издајући га. Где су ваши стари градови, храмови, путеви, куће, гробља? Где? Нема их. Палите куће и цркве и крадете намештај из њих, убијате и протерујете Србе и крадете историју од нас. Нити ћете се Богу ваљано помолити, нити се поштено скућити нити изградити своју историју на костима наших страдалника. Ово што данас градите је од лима и стиропора јер искрено осећате да ће и ово време вашег подаништва западу ускоро проћи. Тада, крв коју сте присвојили од нас мораћете да пролијете из себе и то је цена коју ћете морати да платите само да би отишли одавде! Јер ми смо створили ову земљу, ми одредили правилима по нашој мери, МИ овде одлучујемо. По вашој мери није страдање и част већ отимачина и лаж. зато су светске крвопије поздане савезнике пронашле у вама а не у Србима. Чак и када би Косово било на продају - А НИЈЕ, не бисмо га продали јефтиније него што смо га купили. Због свега овога ми, Срби са севера, гледамо у заједничку будућност али и заједничку прошлост са вама Шиптарима. У оба данас гледамо - преко барикада и НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ! Можете да не помињете али не можете да не знате за најмонструозније злочине које сте ви Шиптари чинили над Србима. Од Клечке, где сте једино ви поред фашиста Немаца палили живе људе, за разлику од њих ви сте то радили у пећима за прављење креча, врло примитивно, како и приличи том односу. Преко ископаних дечијих телешца која су ваша деца рукама кидала, преко Србина убијеног у наручју мајке код Самодреже цркве, преко силовања и свих већ помињаних недела ваших којима сте стекли дубоко поверење џелата са свих меридијана. Нећу више набрајати јер је живот прекратак да се све помене. Такав "закон и ред" Срби никада нису хтели, нису могли нити ће моћи да уваже, поштују и понашају се у складу са њим - Богу хвала. 

Ми нисмо никакви таоци српске власти већ народ у својој држави. Не желите то да видите због ваше слепе мржње и беса који кипти из ваше немоћи у којој ћете, кад вас Запад напусти, остати сами насупрот нас Срба и наше реакције коју замишљате дубоко у себи од које вам се кости најеже и следи крв и у венама ваших нерођених потомака. Да ли с правом - Бог зна, а ми ћемо видети.

Ако је било ко из редова Шиптара сигуран у ставове које сте изнели, а ваши већ траже да се оканете ћорава посла, позивамо вас да дођете овде на север и да нам то кажете у очи! Ако је ово ваша "држава" зашто нико од Шиптара никада није дошао овде да разговара са "својим" народом на "свом" језику па да га цео свет разуме? Ако доносите само ред и закон, шта су препреке вашем доласку међу нас, обичан и ненаоружан народ? Ако икада имати "премијера" на Косову, зашто никада нећее доћи да обиђе "свој народ"? Ви се можете срести са Николићем као заиста равноправним у безвредности, јер јесте али ни једно од вас не сме доћи на север јер сте у лажи, обмани и безакоњу и знате да би вам се ваше речи одмах вратиле у правој мери и облику. Ако сам ја шта слагао, претерао, искривио, ви дођите (са вама "равнима") па докажите и исправите. Ми Срби са севера Косова смо овде, чекамо вас.


Дана 14.12.2012 године, Север Косова, Србија.

За објављивање приредио:
Кари Бадер

„ПРЕДСТАВА КОСОВО“ ЗАСЕНИЛА ШЕКСПИРА

Војсковође, помрачени умови, сурова убиства, прељуба, похлепа и охолост, освета и Пирова победа главни су мотиви који се у изврсним драматичним обртајима преплићу у сваком делу једног од најгенијалнијих писаца свих времена - Шекспира. Осећај, овог непревазиђеног врха светске писане имагинације, за употребу прецизне дозе и правог тренутка одређеног мотива остао је недостижан до данас.

Међутим, сведоци смо времена у коме брилијантно режирана недела и догађаји својом маестралном виртуозношћу бацају сенку и на ту светску величину. Свети владика Николај о Шекспиру је рекао „Ја њега не знам али он мене зна“.

Ко је то данас, што зашиљеном дрвеном оловком без „срца“, исписује радњу, дијалоге и злочине над Србима кога ми не знамо а он нас познаје? Познаје тако добро да нам је главу затровао па она уместо да влада – издаје. Срце начео трулежним вилицама па кида бесомучно да прегризе жилу куцавицу. Душу обгрлио смртно хладним рукама па би да је преотме. Ипак, не може он њу имати јер је Божија. Прети грозном смрћу а заборавља да „Срб је Христов, радује се смрти“ и певајући умире. Убија где и кад стигне јер је „хтео и Христа, крвљу да излије

ал' безумни не зна да крв душу мије “.

Данас, на дан Усековање главе св. Јована Крститеља – густ смрад уливен је у ноздрве србског бића. Од узурпиране цркве на Косову и Метохији до ојађене државе.

Глава l

ПОМРАЧЕН УМ  ЈОШ МРАЧНИЈЕ СРЦЕ.

 Данас је велики хришћански празник Усековање главе св. Јована Крститеља.

 О догађају:  Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. 

Преузето са: http://www.eparhija-prizren.org/ praznici/

Догађај времена данашњег:  Теодосије Шибалић, не баш познатог порекла по оцу (не сакривеног већ непотребног за знати). Беше Теодосије канонски изабран за викарног епископа и би му дата на управу Липљанска епископија. А за време управљања канонског Епископа  ГГ. Артемија епархијом Рашко-призренском. Но Теодосије, зли изданак, одбаци своју закониту епископију липљанску и устреми се на свог духовног оца Епископа Артемија, који га је у Христу Господу духовно родио. Појашњење: „Свети оци су браком (духовним) именовали још једну свезу, и то између Епископа (женика) и његове епархије (невесте). Ако се у домаћој цркви (браку) спасава неколико душа колико је онда претежнији овај духовни брак у коме се спасава неупоредиво више душа?
...

На крају, сетимо се како је Свети Јован Крститељ изобличавао цара Ирода поводом његовог безакоња: "Не можеш ти имати жену брата свога (живог) Филипа". Тако и ми, прогнани монаси распете Епархије, говоримо Епископу Теодосију и онима који су га неканонски изабрали: "Не можеш ти имати њу (невесту-епархију) оца свога (живог канонског женика)!"

Како у оно време тако и сада безакоње се додаје на безакоње, следствено томе уз титулу незаконитог Епископа рашко-призренског Теодосија придодају се речи прељубочинац и безаконик“.

Аутор: Протосинђел Евтимије, текст: Не можеш ти њу имати

Преузето са: http://www.srbinaokup.info

Против ових али ранијих безакоња уста Владика Артемије али га не желећи јавно разобличивши (верујем да је то зато што се српски народ у овој епархији све више враћао цркви и да се не би саблазнио и ужаснуо тим сазнањем и можда поколебао на свом путу спасења) већ је, унутар Цркве, канонски одредио да се Теодосије рашчини на шта је као законити Епископ имао право а, с обзиром на чињенице, слободно можемо рећи и дужност. Теодосије тада, уз помоћ мрачних умова и кнезова овога света, уместо да се покаје, незаконито преоте невесту (епархију) прогнавши и то - свога духовног оца! Током разбојничког пира поводом узурпирања епархије, пред Теодосијем играше многе Саломије и Иродијаде. Свака част и достојанство овде су презрени. Омамљеном Теодосију блуднице у глас затражише и срце, и бубреге, и главу Јованову (Србинову) за коју сам Теодосије, као и Ирод, зна да у њему нема кривице. Но што је обећао, мора испунити. Не из части већ зато јер је својом вољом пристао на ропство и сервилност и тако одузео себи сваку могућност избора.

Глава ll

МОНОЛОГ ЛУДИЛА

 Ово би Шекспир, као и свако од нас, сигурно могао пресликати али даљи заплет ипак је ван његових људких могућности. Управо чин који је данас одигран.

Како јавља (ЈЕДАН ОД РЕТКИХ) а немачки медиј на српском језику „Блиц“, новоизабрани командант КФОРА Фолкер Халбауер, на позив „епископа“ Теодосија присуствовао је данас литургији у „обновљеној“ Митрополији у Пећи.

  Нејасно када али у току истог дана изјавио је „српским“ новинарима (од којих нико не извештава детаљно о овоме) како је већ прва два дана присуствовао важним догађајима а у готово исто време шаље поруку на Запад по Бечком „Куриру“ о свом доживљају Срба. Од „важнијих догађаја“ издваја прво своје присуствовање „јуче у косовском парламенту поводом окончања надгледања независности“ а потом и присуствовање „литургији у овом обновљеном храму. У наставку се наводи како је овај аустријски бригадир позвао „на дијалог“.  У одвојеној вести истог дана „Блиц“, али и сви други медији, преносе и остале речи аустријског бригадира својим надређенима „због спорних граница ка Србији Косово остаје буре барута“. Ту се драматика подиже за неколико октава насумично изреченом цифром када је у питању број повређених окупаторских војника у самоодбрани Срба од чак „100“ (и словима – сто -). Па где је фотографија, снимак, било какав доказ бар једног повређеног? Не кажем да их није било, било их је – лично сам видео! Али мислим да је на праву цифру додата бар једна нула. Са којом намером не знам али зар то не подсећа на нешто „100 за једног војника“ шта ли то беше? Можда бих могао да се присетим да бригадир није остао тајновит са „плановима за решење кризе на северу Косова“.  Најдаље иде када каже да је окупатор покушајима да уклони барикаде навукао „гнев српских сепаратиста“! У истом дану када га је прељубочинац и оцеубица Теодосије позвао и угостио у Православном храму. Какво скрнављење од некога ко би да се уброји међу „великодостојнике“.

 Овде се питам, да ли је Шекспирова људска ограниченост или пак одсуство сваке лудости могло да народ у једој земљи који жели да у живи њој, у својој домовини, могла да спречи тај генијални ум створи реченицу таквог склопа? Не, не постоји таква реченица јер то заправо нема никаквог смисла нити логике, ко би у то поверовао? А није да Шекспир такве људе није осећао, макар у фикцији, онда када каже у Млетачком трговцу „ко тражи правду наћи ће је и више него што је тражио“. Јеси ли то читао, бригадиру? А знао је тај Шекспир не само тебе већ и онога ко је тебе таквог на „литургију ПОЗВАО“ па се после ње тако осионо шириш силованом српском земљом, као многи твоји, додуше покојни преци, од цара до рудара. 

Глава lll

ЗЛО НИКАДА НЕ ИДЕ САМО

 Да у српској Власти постоји барем трун људста, самопоштовања и достојанства, ни тај прељубочинац и безаконик не би могао да у Србији окупља себи сличне. Пљујући, псујући, проклињући млаког Тадића Срби су чезнули да на власт дође Србин... и дошао је а са собом довео још таквих „Срба“. Један од њих, током овог истог дана и баш на овај празник, отишао је да се поклони германском царству а да пред својим народом глуми зверку, додуше не велику већ неку малу. Не вука већ вучића у Берлину. Тај Вучић је „након састанка изјавио да ће убудуће Србија доносити одлуке у складу са потребама својих грађана а поштујући међународно правне и политичке обавезе“. Дакле НЕ У КОРИСТ већ ПО ПОТРЕБИ ГРАЂАНА. А ко ће доносити процену о потребама када оне нису на корист? Које су то међународно правне и политичке обавезе и према коме то, од звери који је растржу, Србија ИМА ОБАВЕЗЕ?

 Вучић наводи да „знамо шта су нам обавезе али морамо да размишљамо о економском бољитку народа“. Шта је то, по теби Вучићу, „бољитак“? Нешто боље или нешто што боли? Јесмо ли продати или уцењени? Наравно да се ради о Косову али је тај Вучић сасвим смело рекао да ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ГОВОРИ О САДРЖИНИ РАЗГОВОРА. Коме сме ако не народу кога представља и коме би требало да полаже рачуне? Можда неком аустријском бригадиру кога је поверио, исто тако, обезакоњеној цркви?

Сасвим јасно најављено одсецање главе Јованове (Србинове). А најчешће српско презиме јесте Јовановић од Јован.

Крвави пир киднаповања, силовања, паљења, одсецања органа опасно се, уз пристанак аномираног дела српског измученог тела, приближио глави.

ЕПИЛОГ?

 Џелат сигурним и спорим корацима силази низ степениште ка тамници српског бића. Једном руком носи, од прекланих вратова, назубљену секиру а другом прелази преко храпавог зида премазаног исушеним засирцима крви, читајући рељеф попут књиге за слепе испуњен српским именим, јауцима, лелеком али и песмом, одлучношћу, непоколебљивошћу. Ту се увек најежи и рефлексно скупи песницу, стегне зубе и за пар степеника приђе ближе тамници. Толико дубоко да га ни Шекспир у својој машти није могао пратити.

 Али знао је Шекспир и тог Џелата, и тог Теодосија и тог Вучића, које још у „Хенрију Vlll“ најављује гротексним признањем главног (не)јунака који барем не крије да „нема звери тако окрутне да за милост не зна. У мени милости нема ни трун те стога, ја звер нисам“.

 Теодосије – шта си ти? Вучићу – шта си ти? „Срби“! – шта сте ви?

Текст: Кари Бадер

ОКРШАЈ КОД ДУДИНОГ КРША

СРБИ УПОТРЕБИЛИ СИЛУ!

    

     Падала је ноћ над Косовском Митровицом и околином. Сумаглица кроз коју су се назирале силуете и тек наслућивало тамноплаво небо изазивала је неки чудан осећај у људима. Ипак су сви обављали своје свакодневне послове занемарујући „инстикт“ који је у њима куцао попут телеграфа.

Више фотографија на нашој страни "ФОТО"

   

     Околина је полако тонула у мрак и маглу. Сводили су се рачуни минулог дана, вршило вечерње правило, ђаци су припремали своје торбе за сутрашњи дан а, додуше, било је и оних којима је кафана „друга кућа“...

     Негде мање од сат времена пре поноћи огласиле су се сирене за узбуну у Звечану. Готово истовремено кроз ноћ почињу да брује мотори аутомобила. У том третунку нема струје  мало се шта може са сигурношћу видети. Чују се гласови, жустро договарање. Сви некуда ужурбано крећу. Питам момке на улици шта се дешава. „КФОР је на барикадама“, кажу. Крећемо тамо. Иако је глуво доба, стопирам. Стаје омањи ауто. „Може до барикада?“ „Ајде, ајде“, као да кажу „а куда би иначе у овој ситуацији“? Иако се никада нисмо видели а сви имају навучене капуљаче преко главе и никоме се у том мраку не може назрети лик, нема никаквог страха. Напротив, осећа се изузетна блискост. Стижемо до Рудара, нема никога, настављамо даље према Дудином Кршу. Удаљена светла стварају зраке који допиру до нас и играју своју чудну игру „пресецања“ ваздуха.

     Путем је све организовано. Усмеравање возила, санитети, гас-маске. Излазимо из возила и настављамо пешице. Ускоро стижемо до првих редова. Окупаторски КФОР војници развукли су бодљикаву жицу и поређали се иза ње као шаховске фигуре пре почетка игре. Личили су на зид римских легија који није лако ни задржати камоли померити назад. Међу окупљеним Србима има и жена. Једна од њих баци поглед ка њима и мирно прокоментариса: „О, па нема их пуно. Види им се крај“. Заиста  се видео. Неколико десетина метара назад. Наспрам њих неколико момака стоји крај бодљикаве жице и позива војнике да је пређу. Они се нешто договарају међу собом. Све је више Срба, пристижу у групама.

Више фотографија на нашој страни "ФОТО"

      

     У једном тренутку, као да поспремају своје двориште, Срби прилазе и почињу да склањају бодљикаву жицу и остале металне препреке у виду неких шиљака. Уклања се свака препрека између Срба и несрећних војника којима се то одвија тик уз шитове. Окупатори почињу тада да урлају, као међу собом, како би ваљда поплашили окупљене Србе. Тог тренутка полећу светлећи пројектили изнад глава окупљених Срба што их додатно провоцира. Почињу да певају и да узвикују „Србија, Србија“. Окупаторски војници извлаче палице и дижу их изнад својих глава не би ли изгледали опасније. Србе све време засипају сузавцем након чега им они прилазе и почиње прво узвикивање, затим гурање да би уследили и ударци гуменим палицама по голоруким Србима који су ту јер бране своју земљу. Приморани, чувари барикада, почињу да ломе млађа стабла крај пута и да их користе као палице што се показало врло пркатичним. Окупатор у пуној борбеној опреми није очекивао „равноправног“ противника. Срби и нису били равноправни. Били су надмоћнији!

     Није исто бранити своју земљу, веру, породицу и нападати све то некоме а да не знаш ни зашто то чиниш. Та разлика у осећањима учинила је од голоруких Срба неочекивано моћног противника.

     Редови окупаторских војника почињу лагано повлачење покушавајући да се реорганизују. Из мрака се појављују два војна возила са дугим цевима на врху... Окупатор од тог тренутка више није имао никакве шансе... Пљуште ударци по штитовима и кацигама тако да се разлећу комадићи пластике. Чује се потмуо звук ударања по оклопним возилима па ломљење стакала. Неки се чак пењу на возило и настављају са ударањем по њима. Возила покушавају повлачење али једно од њих Срби почињу да љуљају и изгледало је као да ће га преврнути. Војници у страху и паници  почињу да клизе путем, падају, деру се. Оно што је било можда најупечатљивије јесте то да када би окупаторски војник пао, остао без кациге или штита увек би се чуло „ПУСТИ ГА!“ „НЕКА ИДЕ“. И увек би им се омогућило повлачење!

Више фотографија на нашој страни "ФОТО"

      

     Кроз масу Срба долази камион крећући се у рикверц. „Сви поред камиона!“ неко виче (како би се омогућио пролаз возилу а у случају пуцања од стране окутора да послужи  и као заклон). Срби стају уз камион, већина њих. Окупаторски војници застају и непомично гледају како им се кроз мрак приближава метална грдосија. Иако непомични, остали су без даха када су се нашли готово сасвим испод приколице натоварене шљунком и камењем. Нестрпљење издаје Србе и опет крећу у пробој. Чују се пуцњи из задњих редова окупатора. Не зна се да ли је муниција бојева или гумени меци. Сузавца је све више али и буке, вриштања, ударања по кацигама, штитовима. Окупато јер потпуно разбијен, све што сада покушава јесте да повуче војнике одатле. После паклених пар стотина метара није им више било до парадирања. Срби поносно стоје на врху забетониране барикаде и узвикују “Србија, Србија!“ Након неколико минута из редова окупатора почиње пуцњава у два наврата. Иако су многи потражили заклон било је и оних који су остали на врху барикаде са рукама пркосно дигнутим у вис показујући се непријатељу. Пуцњи су одавали само бес пораженог...

У вестима се касније чуло како су Срби мирно протестовали а окупатор се мирно повукао... са 21-ним повређеним војником.

 

 

 

Текст:  Кари Бадер

Фото:   Иван Максимовић - ИванКос