Протестна антиизборна шетња - ФОТО

Косовска Митровица - протестна шетња за бојкот шиптарских избора!

Неизбори: За све нас БОЈКОТ је спас (видео)

Извор: Новинар.Де

У току је предизборна анти-кампања којом се позива на бојкот шиптарских избора како би се сачували Косово и Метохија у оквиру државе Србије, где и припадају.

Избори на Косову: ДА или ипак, НЕ ХВАЛА! (видео)

"Стоп шиптарском насиљу"! Илустрација: Иван Максимовић

Избори на Косову и Метохији заказани за 3. новембар ове јесени имају сврху да заокруже „косовску независност“ и створе Републику Косово. Ово нећете чути од српских политичара који се тренутно налазе на врху власти иако се баш они највише труде да се то оствари. Говоре о некаквој помоћи Србима на КиМ која неће бити могућа ако шиптарски избори не буду успешни. А како је држава до сада функционисала на окупираном делу своје територије, господо Лажови? Говоре о стопирању Србије на њеном европском путу (који не само да звучи већ и јесте „пут којим се хода у месту“). А ако се то заустави онда Србија "неће моћи да преживи"... и много још језичких кривина за завлачење народа „за Голеш планину“.

Зашто смо заборавили злочин какав се, осим нама, никада и нигде у свету није десио? /ВИДЕО/

Извор: Новинар.Де

Драгица и Радојко Петровић, у годинама пре злочина.

Септембра 1988. Године, породица Петровић претрпела је злочин почињен над њиховим упокојеним бебама. Двојица близанаца, умрлих убрзо по рођењу сахрањени су 5. И 6. јула у селу Граце, општина Вучитрн. На Крстовдан, деда Станко открива оскрнављене гробове својих унучића. На Крстовдан, 25 година касније, екипа Новинара.Де посетила је родитеље страдалих беба и о том злочину причала са њима.

ЕКСКЛУЗИВНО: НАТО прави аеродром на КиМ где ће пребацити пола Авиана!

Локација будућег НАТО аеродрома (кликни за увећање)

Ексклузивно сазнајемо, из поузданих извора при такозваној „влади“ Косова, да је НАТО у свим битним деловима већ комплетирао план по коме ће на централном Косову бити изграђен један од највећих војних аеродрома. На то место биће пребачена половина капацитета који поседује војна база Авиано одакле су полазизили авиони у бомбардовање Србије током 1999. године како би јужна српска Покрајина била преотета од државе Србије.

Србин Шиптару, пред очима, калашњиковим убио преко 150 оваца!

Колико смо немоћни? (Фото: Илустрација, Иван Максимовић)

Док се у духовно тмурној и туморној Србији велича дух неправде светских сила са намером да се српски народ унизи до њихове „висине“ ту и тамо, попут зрака сунца у густој буковој шуми, обасја нас и понека прича о људима истрајним, храбрим, неумољивим у борби за правду и своју земљу. И то не људима који живе у окружењу разјарених шиптарских крвника, убица деце и жетелаца, трговаца српским органима и продатих српских душа, већ оних Срба који се налазе на високом положају и уживају највећи углед и комфор који се у данашњој Србији може замислити.

Пре 14 година Србија се борила против читавог света, данас један човек удара шамар Србији која га за то плаћа - “Because it is there”!

Како би се у патологији могла назвати изопаченост али не када је у питању појединац већ колективно лудило читавог народа?

Једна од фотографија којима Кенон дочарава своје путовање кроз Србију.

Намера једног Британца, Кевина Шенона, да препешачи Србију пренета је у свим медијима! Не само водећим, не и интернет медијима већ и путем многих блогова и инфо служби разних компанија. Ово сасвим сигурно може да буде мерило изузетног ексклузивитета који прати једног човека који пешачи некуда. Има ли заиста икакве помпе у пешачењу? Ја је не видим. Жив ушао, жив изашао. Хоће да прошета, Боже мој, нека шета. Ова наша Србија је слободна земља. Што би народ рекао "равно му поље до Косова"! А, ту... Шта ту има? Шта је иза тог равног поља? Зид, литица, река, јама? То изгледа нећемо сазнати јер овај Британац је решио да "целу" Србију препешачи али - од Суботице до Прешева!

Фотографије су са његовог Фликр налога а са овг пешачења. Поред ових углавном су мотиви са оронулим зградама, рурални пејзажи и мртве животиње.

Четрнаест година после бесомучног, зверског и демонског бомбардовања Србије са једном једином намером - да се преотму Косово и Метохија и опљачкају енормна природна блага, имамо једног припадника из народа који је у бомбардовању предњачио - Британца, који кезећи нам се у лице пешачи Србијом "с краја на крај"! Правећи и почетак и крај тамо где њему одговара. Свели смо државу на парче крпе коју може да краји, изгледа, баш сваки "клинац" коме се то прохте. Читајући вест у многим али заиста многим медијима тражећи онај танани детаљчић о објашњењу зашто не обилази Косово и Метохију или барем неки део, наишао сам само на глорификовање и уздизање до неба овог пешака. Још срамније за нас он је за своје пешачење нашао спонзоре у самој Србији! Међу најважнијим спонзорима истиче се "Туристичка организација Србије" која је организовала ову "студијску посету Србији" и платила све трошкове пута! Њега, такође, плаћају и ВИП телефонија која плаћа све телефонске разговоре и интернет комуникацију у свако доба са сваког места како би белом свету показа одакле докле се простире Србија. За све ово он је основао сајт, има свој блог као и налоге на Фликру, Твитеру, Фејсбуку... На свим друштвеним мрежама шири своју надменост да безобзирно предстваља један свој хир у чему му бесомучно помажу баш - Срби. У Војводини се сретао са представницима градске власти, дакле државних институција, са људима из света културе који су га водили у обилазак Петроварадинске тврђаве, затим остатка града. Ни речи о томе да ли му је ко саопштио да је баш тај мост кога је препешачио срушен током бомбардовања у данима када он шета Србијом. Нема ни помена, ни слике трагова оштећења које је бомбардовање оставило до данас. Не, Србија НИКАДА НИЈЕ БОМБАРДОВА намеће се утисак из дела овог човека који жели да сазна што више "о Србији, народу, култури и историји".

Фото колаж: (Лево) Кенон поздравља читаоце у Србији на поласку свог путовања. (Десно) Призори настали током "шетања" НАТО авиона Србијом 1999 године након чега су се изнедрила и највећа зла али и најбројније болести у Србији.

Овај млади Британац планира да по повратку са путовања напише књигу и направи документарни филм. Ако једану такву идеју спонзорише водећа српска туристичка агенција а подржавају многе компаније, организације, појединци, ко у свету онда може да каже и буде сигуран да је Косово у Србији? На моја питања њему, упућена мејлом који је оставио као контакт у случају опширнијих питања и коментара, није никада одговорио. Питања гласе: "Зашто не обилази КиМ ако већ хода читавом Србијом? Да ли су спонзори знали да неће обилазити Косово и Метохију икако су реаговали? Да ли је још неко имао слично питање?". Уместо оговора (а верујем да ипак нисам једини који то пита) најављено је да можда ипак неће отићи ("стићи") до Прешева али би волео да оде до Лесковца. Да ли жели да ублажи неке ствари или му је неко представио неку нову карту где можда и Прешево "испада из контекста"?

Дан након објављивања исцрпне репортаже о овом пешаку, Политика је објавила и текст "Ко је тражио разарање српских градова" о бомбардовању Србије у Другом светском рату који почиње речима "Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори". Невезано за њега, наравно, али говори све о односима према нама који не губе ни интензитет, ни правац а ни своју природу.

Не кривим и не осуђујем њега, шта се њега тичу наше ране? Он је дошао на идеју, нашао некога да га подржи и "тера своје". Каже се у народу "није луд онај што је појео девет проја, него онај што му их је дао". Дакле, шта и ко смо ми у читавој причи? Пуна подршка у новинама, телевизијама, блоговима, на друштвеним мрежама? А нико да се оглси, ако је нешто попримило толико размера а штетно је Србији, да се ту нешто промени, оштро одреагује и спречи или измени таква акција.

 Не, он ће неометано осрамотити Србију и то - пешице! Каже волео би бар до Лесковца. Не знам само којим путем, можда кроз Грделичку клисуру? Да, то је онај правац на коме је, на данашњи дан 12. априла 1999. године (другог дана Православног Ускрса) НАТО авијација са два пројектила погодила путнички воз у Грделичкој клисури где је спржено и убијено преко 15 људи (од силине експлозије никада се са сигурношћу није могао утврдити број убијених јер су тела раскомадана до непрепознатљивости) а на десетине их је рањено.
Не зна се место нити ишта од остатака најмлађе жртве масакра у Грделици, шестогодишњем Бранимиру Станијановићу. Бранимир је са родитељима, тог дана, кренуо код баке у село Мачкатица, у близини Сурдулице. Тамо никада није стигао. Његов поглед жељан сунца, можда посматрајући пролећно небо упрт баш у правцу бомбардера, његово срце пуно љубави, топлине и дечије неискварености, као у некој видео игрици притиском на дугме џојстика, раскомадао је пилот са висине од неколико хиљада метара. Уздижући се ка небу душа малог Бранимира се можда негде у поднебесју сусрела непосредно са пилотом који је ликовао над жртвама. Верујем, ако је тако било, да му је Бранимир упутио осмех. Исти онај осмех који ће упутити и деца иза бодљикаве жице у Ораховцу, Великој Хочи, Поморављу, централном Косову.

Ни за један злочин над Србима нико никада није одговарао. Напротив, недавно, док се Србија присећала жртава бомбардовања, холандска краљица Беатрикс на "свечаности" у главном граду те државе Хагу, одликовала је ратне пилоте те земље за "заслуге у бомбардовању Србије" окачивши им на барјак натпис "Косово 1999".

У Хашком казамату су завршили сви Срби који су мање или више успешно али часно бранили своју земљу. Најнечасније и срамније одлуке у светском правосуђу донете су у том "Суду" а изречене над Србима. Ко од нас живих о томе говори? Заборавили смо жртве, заборавили предаке и њихову борбу. Газимо по свему што су за нас учинили. О мртвима више не говоримо ни најлепше ни најружније. Не говоримо уопште. Оставили смо их да "по други пут умру" како каже Душан Ковачевић. А шта се заправо дешава? Јесу ли они заиста мртви? У заблуди је свако ко тако помишља јер они однекуд гледају на нас али у њиховим очима данас, ми смо лешеви.

Иван Максимовић
СРБИЈА

Косовска Митровица: Суђење Србима за насиље 17-ог марта

    Пред зградом некадашњег Окружног суда, а данас "међународног", у Косовској Митровици окупило се неколико стотина Срба. Разлог је био - суђење Србима из овог града за нереде које је изазвао окупатор.

На улазу у круг где се налази зграда некадашњег Окружног суда у Косовоској Митровици. УНМИК и КФОР су га изместили изазивајући и спроводећи насиље за које је данас суђено Србима.

   Тотални апсурд али апсолутно пролази и то из једноставног разлога - медији извештавају шематски, незаинтересовано изван аспекта плаћеног а кад су већ плаћени раде како им се каже. Сви представници медија налазили су се испред главне капије овог "суда" чекајући изјаве које су увек усмерене ка оправдавању поступака оних у чијим је рукама моћ. Тиме се увек и коначно задовољавају. У овом случају - изјавама окупатора, заштитника правих злочинаца. А шта је требало да се ради? Просто, измаћи се и по оној Његошевој "ко брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом". Чак и физички ово се данас потврдило. Сасвим је било довољно попети се на неку од зграда и све је било јасно као суза.

   Пред самом зградом у којој се води процес налазило се 5 - 6 Еулекс џипова, иза зграде још толико. У дворишту је било неколико дежурних али у контејнерима, шатору, на балконима, иза завеса ко зна колико још добро наоружаних и обучених људи. Сви они су се одмах скривали чим угледају камеру. Пред капијом око десетак КПС полицајаца. Међутим, неколико километара одатле, код места званог Дудин крш, читава бригада окупаторских војника, укључујући тешка оклопна возила и хеликоптер опремљен за ратна дејства. Војника је, по слободној процени било око три стотине. Срба који су се окупили у знак протеста - исто толико можда и мање. О чему се овде заправо ради? Зашто толика сила на немоћан народ међу којима је било доста жена и средњошколаца?

Видео са данашњег "окупљања".

   Простим сабирањем и враћањем у не тако давну прошлост све постаје јасно. Године 2004-те, 17-ог марта, настају општи немири, насиље и свака зла над Србима на Косову и Метохији. Много цркава, кућа и јавних добара уништено, спаљено. Много Срба протерано и отето што им је преостало. (Пошта и болнице међу најважнијим институцијама). Неколико мртвих, на десетине повређених, рањених, неколико убијених и "несталих". Међународна заједница је ово насиље "оштро" осудила а онда платила да се сва штета поправи и прихватила "реалност на терену". Наставило се као да се ништа није десило. Нема осуђених, оптужених, кажњених осим за прекршај (ти су ваљда пребрзо возило кроз шиптарску масу која је дивљала, шта ли?). То је, на општу несрећу био јак адут Србима који су евентуално нешто фино хтели, барем кобајаги али и мрља на мировној мисији и демократским снагама зла. До данас је све што су шиптари спалили и порушили углавном обновљено. Бескорисно је јер је исувише аљкавао урађено али споља делује пристојно и нема трагово никаквог насиља. Ове године, из медија додуше, сазнајемо да су немачке тајне службе али и друге стране, знале три недеље унапред да се ово насиље спрема! Дакле, пошто се бомбардовањем није успело до краја отети Косово од тврдоглавих Срба морало се предузети још нешто. И добили смо погром 17-марта 2004-те године.

                       

Окупатор је испред зграде у којој борави, а преко пута суда, исрцтао симболе својих јединица и јасно показао чија је то војска (Клик за увећање фотографија).

   Четири године касније, 2008-е, створили су се услови да се Шиптари подрже у својим настојањима и да се привидно, насилно, безаконито "отцепе" и једностано прогласе квази-независност. Да би се напори и промишљеност Америке и Европске уније појаснили треба рећи да су на водећим местима шиптарских институција постављени најжешћи криминалци. Њима је најлакше управљати јер им се увек припрети да ће у затвор због тога што су такви кави су и готово. Онда им се (контролисано) дозволи даље бављење криминалом, лупи се рекет на зараду, откупи се оно што је најисплативије (баш су ону јадну, спаљену Пошту откупили американци али руднике) и сви лепо живе. Додуше, сви који су лепо живели и пре тога. Е ту пролећну идилу покварио је 17 март 2004-те године. Нешто се морало предузети.

Те нечувене 2008-године УНМИК, КФОР и остала белосветска сила сјатила се на Окружни суд у Косовској Митровици који је радио по законима државе Србије, похапсила судије и одвела их у Приштину - пред шиптарске "колеге" да им суде. Уз мале грубости приведени бивају враћени истог дана.

   Ударац на институције закона и државности у српском делу града, баш на дан великог погрома, народу је заиста тешко пао а и како би другачије? Устало се у одбрану Суда и државе и настао је нови сукоб са окупаторским снагама. Повређени, убијени, рањени. Опет на 17. март! Многи су замерали због ове "непромишљености" јер се знало какву ће реакцију изазвати код српског народа. Правдали су се да нису обраћали пажњу на датум већ "само кренули у акцију". Срби су ово схватили као тешку провокацију. Знало се како ће народ реаговати и то је било пожељно, баш на тај дан. То и јесте била провокација али она није била циљ већ средство. Убрзо затим, неки свесно неки спонтано, припадници тзв. "међународних снага" признају да су акцију напада на Суд пажљиво осмислили и бриђљиво водили. Пет година касније видимо и зашто.

   Оптужено је неколико Срба, неки су осуђени, неки ослобођени. Ови који су пуштени из тамнице служе да се народ опусти и прихвати "одлуке суда". Ови који су осуђени послужиће многоструко. Ипак, један од најважнијих удела јесте у томе да ће се у свести поклопити датуми 17 март а године избрисати. Тако добијамо Србе осуђене за насиље 17 марта! Дакле Срби ће бити криви за паљење зграде Суда али и цркава, кућа, прогон Срба са Косова и Метохије и сва остала злодела која смо претрпели. Војна сила, пажљиво избегавање камера и објектива, до најмањих танчина смишљени поступци и обезбеђена позадинска подршка и сва упорност да се омогући доношење одлуке у овом процесу показују баш то!

Ако није тако: 

Чему толика војна сила спремна да одреагује за минут не остављајући нимало шанси да се било шта преокрене?

Зашто тог 17 марта 2004-те године није употребљена толика сила, а тада је било још и више окупаторских војника него данас?

Зашто нико од Шиптара није осуђен за насиље и погром 17 марта 2004-те године?

Зар је било лакше "препознати" Србе под капуљачама него иједног Шиптара од свих оних стотинак хиљада колико их је учествовало у тадашњем насиљу?

Јел тада није било хеликоптера, камера, фото апарата, сведока, трагова? А имамо све те доказе и дан данас.

Окупаторски војник мирно посматра док шиптарска руља скрнави цркву Св. Саве у јужном делу Косовске Митровице. 17-ти март 2004-те године. Нико никада није изведен пред суд за ова недела.

Међутим, сасвим сигурно за ово што се ради на Косову и Метохији постоји сагласнот српских власти. Доказ томе је да се никада до сада није на Србе, на голоруке цивиле, упутила толика војна армада каве је било данас. Наравно, већ поменути медији много помажу. Један од најјачих доказа јесте термин који се у овом процесу помиње а то је "међународни суд" или "Еулексов суд" на Косову. Такав суд НЕ ПОСТОЈИ. Сам ЕУЛЕКС то тврди и то јавно. У њиховом промотивном споту о правосуђу буквално се каже "еулекс нема свој Суд већ је само присутан у локалним судовима"! 00:37 секунда видео клипа*.

На зиду у близини зграде "суда" народ је јасно и исправно
прозвао "утериваче правде".

Дакле, ако они кажу да га немају зашто их ми убеђујемо у супротно? Ако они немају свој Суд, а наш је протеран из зграде у којој се водио процес, чији је то суд?

Постоји само један легалан Суд и то онај који функционише по законима државе Србије и шиптарски суд који ради по "законима" мртворођеног "независног" Косова, монструм државе. Тај суд нема ништа са Еулексом нити га они сматрају судом. Одскора и српска власт је почела да га назива паралелном институцијом. Јасно је да је све ово подршка баш том квази суду да донесе одлуку којом ћемо (иако само привидно) али ми сами бити криви за све што је над нама почињено. Наравно, захваљјући српској власти, српским медијима, сопственом незаинтересованошћу да се бар информишемо ако нећемо да ништа учинимо. Можда, на крају, и јесмо сами криви за све што нас је снашло?

Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
Србија

Писмо властима овога света a ниједне земље.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 



Добили смо писмо од анонимног аутора које објављујемо одмах по пријему. Ставови у писму не иражавају нужно и ставове уредништва овог болага. Не нужно већ слободном вољом иражавамо сагласност са свиме изнетим у овом писму! Такође, охрабрујемо сваког добромислећег Србина да изнесе истину из свог угла а ми ћемо то подржати објављивањем. Хвала аутору на упућеном писму!



Поштовано уредништво...

Не знам хоћете ли објавити ово писмо али бих желео да се оно негде појави. Медији су затворени за сваку народну мисао па ми само овакви покушаји остају.

Морам да одреагујем поводом обраћања Шиптарке Јахјаге Србима на северу Косова и Метохије (не желим да вређам, пошто знам да их вређа када их неко назива Шиптарима уместо Албанцима, већ је ствар проста - Албанци су рођени у Албанији а Шиптари у Србији). Остаћу анониман данас онако како ће данашњи политичари остати анонимни за историју. Надам се да ћете то уважити.

Сматрајући себе гласницима друштва медији жељни ексклузиве, уместо племенитих и дивљењу вредних голубова писмоноша, понашају се заправо попут тек излеглих малих и немоћних птића који гутају све што им одозго падне у алави кљун. Нимало не размишајући ни да ли је то неко пре њих сажвакао или није. Тако је и са медијима, не врши се никаква процена значаја вести (пошто су одавно погажени критерујем истине и сваког достојанства). У том маниру преноси се и изјава једне Шиптарке са Косова и Метохије која се зове Атифете Јахјага. Нећу је назвати председницом јер она то није. Не за мене већ ни за кога ко иоле жели да поштује законе државе Србије. Опет понављам да не пишем овако из жеље да вређам већ из просте реалности на терену - Косово и Метохија, као и остатак Србије, имају свог (жалосног ли Уставног) председника Николића и не могу имати ни једног више. Не знам чиме се она бави па је доживљавам као домаћицу и тако ћу је ословљавати надаље.

Ових дана је луткарско позориште "Косово, зависник без праве дијагнозе" крцато представама и, кобајаги драматичним и епохалним, чиновима. А у ствари, привезани концима са Запада из чврсто и строго контролисаних руку, наизглед опуштено доскакуће неколико ликова и одрецитује свој део текста. Тако је домаћица са Косова, попут ликова из цртаног филма Ципелићи (кад ципеле попримају карактер особе која их је износила) поданички разгажена дозволила себи излет у претерани ентузијазам. Толико изражен да је чак и њеним саиграчима сметао али, авај, "Србима" и српској власти - не. Томе свакако доприноси и понашање издајничке власти у Србији која своју срамоту равна са недавно палим снегом. "Не пада снег да прекрије брег већ да свака зверка покаже свој траг", ево Богу хвала и нашем народу на овако сроченој мудрости и времена и прилике да свака, зверка, птица и живуљка, покажу своје трагове. Пошто је, јелте, зима многи су  прехлађени па им нос не ради најбоље, за такве указаћу на "властодржце" са свих страна који, заклињући се у "права", "интересе", "слободу" на оне којима то "желе" (нас Србе са севера) шаљу наоружане до зуба своје псе чуваре. А српски песник Његош је то својевремено уобличио у једну једину реченицу: "коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом". Ето са каквим "људима" имамо посла ми који се супротстављамо само мирним средствима - чињеницима, истином, правом и правдом. Кад се осврнем око себе и погледам сву ову војску, рекао бих да су баш то најразорнија средства. Шта ћемо, ми друго немамо!

Ево овде, на северу Косова не пада само снег, који омета свакодневни живот "грађана", већ је пала и киша али и град. По свему судећи падале су и падају царства и државе... Римски, византијско, аустријско, комунистичко... Нас сада занима једна држава - Србија. Њени се заблудели унуци, набрекли од јела, пића и сваког угодног живота на грбачи те државе "правдају" немоћи у старости а све у недостатку чојства. Друга, која се тако ни по ком праву, закону ни обичају не може назвати онако како би хтели да је назову - Косово. Овај, тек побачај идеје о некаквој држави у покушају, избоден дугачким иглама од преко океана, развучено канапима по васцелом свету, напуњено органима киднапованих, ошамућено тонама хероина, опасано сандуцима лешева који за собом вуку бело робље негде даље, чијим се покретима интегрисано управља из више центара, натрулело храмље час на једну час на другу страну по спаљеној светој српској земљи. Политички представници Србије и Шиптарски поданици Запада ових дана омамљено кликћу народима о победи (свако о својој). Њихово кликтање за сваког орла и лава је тек писак преплашене препелице која јављајући се зове да буде рашчеречена истинском снагом.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 

Ипак они су суштински небитни јер изнутра је то само материјал, без икаквог духа, од кога су направљени ликови који живе живот туђих идеја. Ништа више. Како се ми, тзв., "обични" људи не посвећујемо, најчешће ни мало, процени важних делова живота шта јесте истина а шта само изгледа да јесте, створили смо одличан простор за манипулацију над нама. Увежбавани светски манипуланти открили су то и најчешће користе два инструмента  - Лаж и Страх, да би од наших живота извели представу пред свечани дочек Новог светског поретка. У уметности се овакав занатски приступ карактерише као кич и шунд а такви "уметници" се називају дилетантима што сви ови чиниоци заиста јесу али у моралном смислу. Да се вратим на тему... Лаж обмањује, разара људску душу, осакаћује је и чини неспособном за делање у ситуацији у којој се нашла. Баш како и приличи "оцу лажи" што нам је и сам Господ пројавио. У таквом стању свако људско биће може осећати једино - страх. У страху су, знамо, очи велике! А када су очи велике, ионако обманута свест је сужена и ослања се само на оно што види па често толико преувелича да види и оно чега нема. Тада су ноге или брзе или паралисане. Оба су погубна. Како бих смањио ефекат погубности желим да разградим неке од гласове који стигоше до нас.

Домаћица Јахјага је, Србе са севера Косова и институције државе Србије, назвала илегалним и криминалним. Знамо да је то већ испричана прича али сто пута поновљена лаж највише личи на истину (не може да постане) али чак и тада то је заиста превише јадно! Да неко, са већ набројаним особинама, из групе која 
је клала, силовала, киднаповала, трговала органима људи, још увек тргује белим робљем и белим прашком, отима део земље држави Србији а најављује још таквих покушаја по околним државама и државицама, и све то довела до статуса "царства криминала", обичан народ који се једино брани - назива криминалцима? Ако има криминалаца на северу КО СУ, КАКО СЕ ЗОВУ, ЧИМЕ СЕ ТО БАВЕ, ЗАШТО ИХ БИЛО КО НЕ УХАПСИ? Србе са севера хапси једино Дачићева жандармерија, најсрамнија оружана формација у историји Србије, а једини разлог хапшења (Зорана и Пагија) јесте борба за Србију! Ако већ радите на томе зашто не ухапсите криминалце јужно од Ибра? Зашто не осудите Љимаја, Тачија, Харадинаја, остале дилере, убице, силоватеље, паликуће и палицркве - БАР ЈЕДНОГ ОД ЊИХ, зашто? Шта вас то плаши од вас самих? Ја ћу вам рећи - истина! Куд ћете пред свет тако накарадни, зверски страшни без ичег људског у ма једном од вас? Али, скривајући их од закона данас не значи да ћете моћи да их сакријете од Бога, народа, историје па једног дана и правде. Успоставите ви ред у вашој разбојничкој пећини, задржите бар једну од материјалних вредности српског Косова за вас а не за ваше газде са запада, покажите закон и поштење па заиста нећемо имати више аргумената. Можете ли бар део једног од ови захтева да испуните? Не можете. Јер сва оружја за освајање тога су у спрским рукама. Немојте да вас то плаши јер Косово и Метохија су земља на којој и ви имате право да живите. Сваки Шиптар рођен на Косову, недужан, поштен и искрен према држави Србији може мирно да спава. Али како ви, заслепљени мржњом коју сте сами у себи створили и храните, да то схватите кад... Помињете "повраћај поверења у институције државе Косово"? КАДА је уопште функционисала било каква "институција републике косово"? Тога ни на папиру није било! А ја, кад покушам да се сетим шта су то Шиптари радили поштено, једино се сетим продаваца семенки испред биоскопа, на аутобуским станицама а од оних важнијих "функционера" јесу они што су водили пиљарнице. Чак и они су морали да поштују закон државе Србије, баш као што и ви морате данас у свим најважнијим областима. Ако сте се узнели овим успостављањем границе сетите се да смо и то ми СРБИ урадили! Они на власти издајом а ми са севера привременим пристанком. Нама то не служи на част али ви знајте да ту нема шиптарског удела. Запад је и то издејствовао за вас као и све свако зрно жито којом храни своју јефтину и робовску радну снагу на Косову.

Да, Косово јесте наша заједничка домовина! Шиптарска јер сте ту рођени, српска је смо овде рођени, живели и градили земљу, историју, част. Овде смо умирали и умиремо... Борили се са свим силама овога света и до сада побеђивали и успевали да га очувамо. Наше је - јер су Срби створили Косово! Битком на пољу Косову, нашом жртвом пред Богом, страдањем након тога, смрћу у овоме свету основали смо ову својеврсну "крстионицу српског народа". Место одакле се уздижемо у висине ка Господу или падамо у паклене јаме - издајући га. Где су ваши стари градови, храмови, путеви, куће, гробља? Где? Нема их. Палите куће и цркве и крадете намештај из њих, убијате и протерујете Србе и крадете историју од нас. Нити ћете се Богу ваљано помолити, нити се поштено скућити нити изградити своју историју на костима наших страдалника. Ово што данас градите је од лима и стиропора јер искрено осећате да ће и ово време вашег подаништва западу ускоро проћи. Тада, крв коју сте присвојили од нас мораћете да пролијете из себе и то је цена коју ћете морати да платите само да би отишли одавде! Јер ми смо створили ову земљу, ми одредили правилима по нашој мери, МИ овде одлучујемо. По вашој мери није страдање и част већ отимачина и лаж. зато су светске крвопије поздане савезнике пронашле у вама а не у Србима. Чак и када би Косово било на продају - А НИЈЕ, не бисмо га продали јефтиније него што смо га купили. Због свега овога ми, Срби са севера, гледамо у заједничку будућност али и заједничку прошлост са вама Шиптарима. У оба данас гледамо - преко барикада и НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ! Можете да не помињете али не можете да не знате за најмонструозније злочине које сте ви Шиптари чинили над Србима. Од Клечке, где сте једино ви поред фашиста Немаца палили живе људе, за разлику од њих ви сте то радили у пећима за прављење креча, врло примитивно, како и приличи том односу. Преко ископаних дечијих телешца која су ваша деца рукама кидала, преко Србина убијеног у наручју мајке код Самодреже цркве, преко силовања и свих већ помињаних недела ваших којима сте стекли дубоко поверење џелата са свих меридијана. Нећу више набрајати јер је живот прекратак да се све помене. Такав "закон и ред" Срби никада нису хтели, нису могли нити ће моћи да уваже, поштују и понашају се у складу са њим - Богу хвала. 

Ми нисмо никакви таоци српске власти већ народ у својој држави. Не желите то да видите због ваше слепе мржње и беса који кипти из ваше немоћи у којој ћете, кад вас Запад напусти, остати сами насупрот нас Срба и наше реакције коју замишљате дубоко у себи од које вам се кости најеже и следи крв и у венама ваших нерођених потомака. Да ли с правом - Бог зна, а ми ћемо видети.

Ако је било ко из редова Шиптара сигуран у ставове које сте изнели, а ваши већ траже да се оканете ћорава посла, позивамо вас да дођете овде на север и да нам то кажете у очи! Ако је ово ваша "држава" зашто нико од Шиптара никада није дошао овде да разговара са "својим" народом на "свом" језику па да га цео свет разуме? Ако доносите само ред и закон, шта су препреке вашем доласку међу нас, обичан и ненаоружан народ? Ако икада имати "премијера" на Косову, зашто никада нећее доћи да обиђе "свој народ"? Ви се можете срести са Николићем као заиста равноправним у безвредности, јер јесте али ни једно од вас не сме доћи на север јер сте у лажи, обмани и безакоњу и знате да би вам се ваше речи одмах вратиле у правој мери и облику. Ако сам ја шта слагао, претерао, искривио, ви дођите (са вама "равнима") па докажите и исправите. Ми Срби са севера Косова смо овде, чекамо вас.


Дана 14.12.2012 године, Север Косова, Србија.

За објављивање приредио:
Кари Бадер

БРЂАНИ - ФОТОГРАФИЈЕ

Срби из Косовске Митровице и околине окупљају се већ неколико дана у Митровичком насељу Брђани. На том месту, преваром је започета а употребом силе се наставља изградња кућа за Шиптаре који НИКАДА нису живели ту. Употреба силе постала је потпуно отворена а више не скривају ни наоружани Шиптарски цивили који су у јакој свези са Шиптарском полицијом, ЕУЛЕКСОМ, КФОР-ом а ни српска власт не заостаје пуно у помагању окупаторима.

Ово су неке од фотографија које су заправо фрејмови из видео снимка који ће такође бити објављен у току дана:

Шиптар се слободно шета са Калашњиковим у рукама након што је осматрао окупљене Србе неколико минута

Срби упозоравају све припаднике МЗ на наоружане цивиле. Циничан осмех је једини одговор на то. Окупатор је окупатор...

Забринута српкиња посматра место окупљених Срба међу којима је и њен син.



Више фотографија на нашој страници ФОТО

„ПРЕДСТАВА КОСОВО“ ЗАСЕНИЛА ШЕКСПИРА

Војсковође, помрачени умови, сурова убиства, прељуба, похлепа и охолост, освета и Пирова победа главни су мотиви који се у изврсним драматичним обртајима преплићу у сваком делу једног од најгенијалнијих писаца свих времена - Шекспира. Осећај, овог непревазиђеног врха светске писане имагинације, за употребу прецизне дозе и правог тренутка одређеног мотива остао је недостижан до данас.

Међутим, сведоци смо времена у коме брилијантно режирана недела и догађаји својом маестралном виртуозношћу бацају сенку и на ту светску величину. Свети владика Николај о Шекспиру је рекао „Ја њега не знам али он мене зна“.

Ко је то данас, што зашиљеном дрвеном оловком без „срца“, исписује радњу, дијалоге и злочине над Србима кога ми не знамо а он нас познаје? Познаје тако добро да нам је главу затровао па она уместо да влада – издаје. Срце начео трулежним вилицама па кида бесомучно да прегризе жилу куцавицу. Душу обгрлио смртно хладним рукама па би да је преотме. Ипак, не може он њу имати јер је Божија. Прети грозном смрћу а заборавља да „Срб је Христов, радује се смрти“ и певајући умире. Убија где и кад стигне јер је „хтео и Христа, крвљу да излије

ал' безумни не зна да крв душу мије “.

Данас, на дан Усековање главе св. Јована Крститеља – густ смрад уливен је у ноздрве србског бића. Од узурпиране цркве на Косову и Метохији до ојађене државе.

Глава l

ПОМРАЧЕН УМ  ЈОШ МРАЧНИЈЕ СРЦЕ.

 Данас је велики хришћански празник Усековање главе св. Јована Крститеља.

 О догађају:  Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. 

Преузето са: http://www.eparhija-prizren.org/ praznici/

Догађај времена данашњег:  Теодосије Шибалић, не баш познатог порекла по оцу (не сакривеног већ непотребног за знати). Беше Теодосије канонски изабран за викарног епископа и би му дата на управу Липљанска епископија. А за време управљања канонског Епископа  ГГ. Артемија епархијом Рашко-призренском. Но Теодосије, зли изданак, одбаци своју закониту епископију липљанску и устреми се на свог духовног оца Епископа Артемија, који га је у Христу Господу духовно родио. Појашњење: „Свети оци су браком (духовним) именовали још једну свезу, и то између Епископа (женика) и његове епархије (невесте). Ако се у домаћој цркви (браку) спасава неколико душа колико је онда претежнији овај духовни брак у коме се спасава неупоредиво више душа?
...

На крају, сетимо се како је Свети Јован Крститељ изобличавао цара Ирода поводом његовог безакоња: "Не можеш ти имати жену брата свога (живог) Филипа". Тако и ми, прогнани монаси распете Епархије, говоримо Епископу Теодосију и онима који су га неканонски изабрали: "Не можеш ти имати њу (невесту-епархију) оца свога (живог канонског женика)!"

Како у оно време тако и сада безакоње се додаје на безакоње, следствено томе уз титулу незаконитог Епископа рашко-призренског Теодосија придодају се речи прељубочинац и безаконик“.

Аутор: Протосинђел Евтимије, текст: Не можеш ти њу имати

Преузето са: http://www.srbinaokup.info

Против ових али ранијих безакоња уста Владика Артемије али га не желећи јавно разобличивши (верујем да је то зато што се српски народ у овој епархији све више враћао цркви и да се не би саблазнио и ужаснуо тим сазнањем и можда поколебао на свом путу спасења) већ је, унутар Цркве, канонски одредио да се Теодосије рашчини на шта је као законити Епископ имао право а, с обзиром на чињенице, слободно можемо рећи и дужност. Теодосије тада, уз помоћ мрачних умова и кнезова овога света, уместо да се покаје, незаконито преоте невесту (епархију) прогнавши и то - свога духовног оца! Током разбојничког пира поводом узурпирања епархије, пред Теодосијем играше многе Саломије и Иродијаде. Свака част и достојанство овде су презрени. Омамљеном Теодосију блуднице у глас затражише и срце, и бубреге, и главу Јованову (Србинову) за коју сам Теодосије, као и Ирод, зна да у њему нема кривице. Но што је обећао, мора испунити. Не из части већ зато јер је својом вољом пристао на ропство и сервилност и тако одузео себи сваку могућност избора.

Глава ll

МОНОЛОГ ЛУДИЛА

 Ово би Шекспир, као и свако од нас, сигурно могао пресликати али даљи заплет ипак је ван његових људких могућности. Управо чин који је данас одигран.

Како јавља (ЈЕДАН ОД РЕТКИХ) а немачки медиј на српском језику „Блиц“, новоизабрани командант КФОРА Фолкер Халбауер, на позив „епископа“ Теодосија присуствовао је данас литургији у „обновљеној“ Митрополији у Пећи.

  Нејасно када али у току истог дана изјавио је „српским“ новинарима (од којих нико не извештава детаљно о овоме) како је већ прва два дана присуствовао важним догађајима а у готово исто време шаље поруку на Запад по Бечком „Куриру“ о свом доживљају Срба. Од „важнијих догађаја“ издваја прво своје присуствовање „јуче у косовском парламенту поводом окончања надгледања независности“ а потом и присуствовање „литургији у овом обновљеном храму. У наставку се наводи како је овај аустријски бригадир позвао „на дијалог“.  У одвојеној вести истог дана „Блиц“, али и сви други медији, преносе и остале речи аустријског бригадира својим надређенима „због спорних граница ка Србији Косово остаје буре барута“. Ту се драматика подиже за неколико октава насумично изреченом цифром када је у питању број повређених окупаторских војника у самоодбрани Срба од чак „100“ (и словима – сто -). Па где је фотографија, снимак, било какав доказ бар једног повређеног? Не кажем да их није било, било их је – лично сам видео! Али мислим да је на праву цифру додата бар једна нула. Са којом намером не знам али зар то не подсећа на нешто „100 за једног војника“ шта ли то беше? Можда бих могао да се присетим да бригадир није остао тајновит са „плановима за решење кризе на северу Косова“.  Најдаље иде када каже да је окупатор покушајима да уклони барикаде навукао „гнев српских сепаратиста“! У истом дану када га је прељубочинац и оцеубица Теодосије позвао и угостио у Православном храму. Какво скрнављење од некога ко би да се уброји међу „великодостојнике“.

 Овде се питам, да ли је Шекспирова људска ограниченост или пак одсуство сваке лудости могло да народ у једој земљи који жели да у живи њој, у својој домовини, могла да спречи тај генијални ум створи реченицу таквог склопа? Не, не постоји таква реченица јер то заправо нема никаквог смисла нити логике, ко би у то поверовао? А није да Шекспир такве људе није осећао, макар у фикцији, онда када каже у Млетачком трговцу „ко тражи правду наћи ће је и више него што је тражио“. Јеси ли то читао, бригадиру? А знао је тај Шекспир не само тебе већ и онога ко је тебе таквог на „литургију ПОЗВАО“ па се после ње тако осионо шириш силованом српском земљом, као многи твоји, додуше покојни преци, од цара до рудара. 

Глава lll

ЗЛО НИКАДА НЕ ИДЕ САМО

 Да у српској Власти постоји барем трун људста, самопоштовања и достојанства, ни тај прељубочинац и безаконик не би могао да у Србији окупља себи сличне. Пљујући, псујући, проклињући млаког Тадића Срби су чезнули да на власт дође Србин... и дошао је а са собом довео још таквих „Срба“. Један од њих, током овог истог дана и баш на овај празник, отишао је да се поклони германском царству а да пред својим народом глуми зверку, додуше не велику већ неку малу. Не вука већ вучића у Берлину. Тај Вучић је „након састанка изјавио да ће убудуће Србија доносити одлуке у складу са потребама својих грађана а поштујући међународно правне и политичке обавезе“. Дакле НЕ У КОРИСТ већ ПО ПОТРЕБИ ГРАЂАНА. А ко ће доносити процену о потребама када оне нису на корист? Које су то међународно правне и политичке обавезе и према коме то, од звери који је растржу, Србија ИМА ОБАВЕЗЕ?

 Вучић наводи да „знамо шта су нам обавезе али морамо да размишљамо о економском бољитку народа“. Шта је то, по теби Вучићу, „бољитак“? Нешто боље или нешто што боли? Јесмо ли продати или уцењени? Наравно да се ради о Косову али је тај Вучић сасвим смело рекао да ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ГОВОРИ О САДРЖИНИ РАЗГОВОРА. Коме сме ако не народу кога представља и коме би требало да полаже рачуне? Можда неком аустријском бригадиру кога је поверио, исто тако, обезакоњеној цркви?

Сасвим јасно најављено одсецање главе Јованове (Србинове). А најчешће српско презиме јесте Јовановић од Јован.

Крвави пир киднаповања, силовања, паљења, одсецања органа опасно се, уз пристанак аномираног дела српског измученог тела, приближио глави.

ЕПИЛОГ?

 Џелат сигурним и спорим корацима силази низ степениште ка тамници српског бића. Једном руком носи, од прекланих вратова, назубљену секиру а другом прелази преко храпавог зида премазаног исушеним засирцима крви, читајући рељеф попут књиге за слепе испуњен српским именим, јауцима, лелеком али и песмом, одлучношћу, непоколебљивошћу. Ту се увек најежи и рефлексно скупи песницу, стегне зубе и за пар степеника приђе ближе тамници. Толико дубоко да га ни Шекспир у својој машти није могао пратити.

 Али знао је Шекспир и тог Џелата, и тог Теодосија и тог Вучића, које још у „Хенрију Vlll“ најављује гротексним признањем главног (не)јунака који барем не крије да „нема звери тако окрутне да за милост не зна. У мени милости нема ни трун те стога, ја звер нисам“.

 Теодосије – шта си ти? Вучићу – шта си ти? „Срби“! – шта сте ви?

Текст: Кари Бадер

АКО ИЗГУБИМО ЈЕДНУ БАРИКАДУ, ТРИ НОВЕ ПОСТАВИМО!

   Барикаде на мосту, заставе, барјаци, дим из фуруне у шатору и окупљени Срби из Косовске Митровице. Свако је дошао на барикаде да их ојача својим присуством. Неко је ту јер ту и живи а неко долази из удаљенијих крајева Србије и остаје са барикадерима дан, два, колико ко може.

   Све то посматра један гост, ни по чему необичан, ни по чему обичан. Истиче да је још пре месец дана хтео да дође али је тада стигао тек до Рашке. Са намером да подржи Владику Рашко-призреноског, Г. Артемија и жељан искрене духовне топлине и љубави, са севера Србије кренуо је на Косово и Метохију. Стигао до Рашке и, како сам каже „за сат времена сам морао да напустим Рашку и да се вратим назад и то због „мојих“ Срба“. Било је то у време када је Владика Артемије под полицијском пратњом, без икаквог повода и потпуно безаконито, враћен из Рашке ка централној Србији а о чему постоји видео снимак на интернету. Од „опреме“ коју је са собом понео показује само барјак са Православним крстом на врху и иконицу св. Стефана Дечанског.

"Нико ме ништа не пита јер зна се – кад неко носи барјак иде на свето Косово и Метохију“

   „Тако сам долазио, и онда и данас. Није имало шта друго да им засмета а нешто им је сметало“. Неколико дана након тога он поново узима свој барјак и креће на барикаде. „Свуда сам био са њим, излазио на свакој железничкој станици. Нико ме ништа не пита јер зна се – кад неко носи барјак иде на свето Косово и Метохију“ каже нам сабрат са барикада. Донео је и, у оквиру својих могућности, шећера, кафе, зејтина за Србе на барикадама... „Знам да су празници, нека празнују, нека се одморе мало током празничних дана“. Од српских власти захтева само „да кажу шта је прави циљ, шта намеравају да ураде са Косовом. Они не могу да праве уговоре на штету свог народа“.

Душан Мирослава Стојановић.

   Тако говори он, Душан Мирослава Стојановић, Православни Србин из Сомбора. Довикује „поздрави ми Владику Артемија, молим те“! Ни не питајући да ли ја то могу и како. Не, он жели, зна шта хоће и верује. Управо је то, његова молитвена подршка оно најдрагоценије што је донео. Готово пола месеца од када је стигао у Ковосску Митровицу а барикаде не напушта ни за тренутак. Многи желе да га угосте у својим кућама и да му понуде какво окрепљење али он све то „одлаже“ и још јаче позива код њега у Сомбор, где је већа слобода. Управо са њим разговарамо о издајничкој поруци Тадића Србима на северу Косова и Метохије да уклоне барикаде.

   Као гост, као неко ко је из северног дела Србије дошао овде да помогне овом народу на барикадама, шта мислите о Тадићевој изјави да Срби треба да се повуку са барикада?

-          Срби не могу да се повуку са барикада на основу једне реченице председника државе. Он треба да предложи комплетан план, да каже „то је ситуација, тај је циљ и он је сада постигнут“.

   Мислите да је то речено под притисцима или је то став њега као председника?

-          То је због притисака који се врше на њега јер ускоро следе разговори о кандидатури за улазак у ЕУ и ово је била само једна од варијанти које смо доживели на барикадама на Косову и Метохији.

   Да ли би Срби на КиМ, повлачењем са барикада добили или изгубили?

-          Убрзо би они (Шиптари и окупатор) имали потпуну контролу и ми то више не би могли да повратимо. Били би смо изручени зликовцима да раде са нама како и шта хоће. А ми знамо како то изгледа. Ево, није прошло ни два дана од овог великог хаоса на Јагњеници видимо како се они опходе и ми то више не можемо да прихватимо нити да дозволимо. Чак шта више морамо много јаче и енергичније да одговоримо на питање које су нам поставили. КФОР је, као и ЕУЛЕКС и сва ова олигархија, прошиптарски и видимо деценијама како се према нама опходе. Зато нема никакве дилеме да ли Срби остају на барикадама. Остајемо до краја, до победе. 

Душа  нам показује немачке бункере на Културном центру у Шпитарском делу граду.

Мислите ли да ће народ у централној Србији изгубити нешто ако Срби овде остану на барикадама?

-          Народ у централној Србији, уопште нема представу о томе шта значи бити овде на барикади и шта значи барикада за наш народ овде на светом Косову и Метохији. Без барикада не би смо постигли циљеве које смо постигли до сада а то је да се разговори Београда и Приштине у Бриселу стално настављају и да то нема никакав ефекат већ је само губљење времена. То време мора да се скрати, да се све карте положе на сто и да се народу искрено објасни шта је циљ? Ми овде лутамо као по магли и не знамо куда то води. У сваком случају није добро за српски народ на Косову и Метохији.

Ако би нам сада рекли да смо ми слаби, немоћни, да нисмо довољно јаки да одбранимо оно што је наше, мислите да би то било искрено?

-          Ми смо довољно јаки да њихове сталне изазове одговарамо адекватно а то значи законски, мирно и барикадама, као што је то сада био случај. На једној барикади добијемо, на једној изгубимо а ако једну изгубимо три нове поставимо да су увек на нашој страни правда и слобода.

      Како би КФОР у овој ситуацији требао да се понаша?

-          Они морају да буду неутрални за шта су и добили мандат. Морају да поштују резолуцију 1244, мора да поштује српски народ а не да буде једностран и на страни Шиптара. Они, исто као и  ЕУЛЕКС, гледају само свој интерес а то значи да свим расположивим средствима баце на колена Србе на Косову и Метохији. Ми то одлучно одбијамо. Молимо и браћу Русе да стану на крај овој дестабилизацији читавог Балкана.

   Душан је овде већ 12 дана. На барикадама је прославио и своју крсну славуи пост започео. Сваки дан је са Србима на барикада „од јутра до јутра“. За то има велики разлог „јер се, с једне стране, провокације од стране шиптарских хорди све чешће понављају а сдруге стране окупатор на сваки начин покушава да заобиђе барикаде у граду и ми смо ту и чувамо их“, каже Драган. На његовом се лицу, упркос полумесечном спавању на клупама, обитавању у шатору усред зиме и без сигурне хране и воде, не види ни траг патње или измучености. Напротив, ведрина, одлучност, снага и воља које из њега избијају никоме на барикадама не дају простора ни за какву притужбу или посустајање па ни за трен. Упитан у каквим условима живи овде на барикадама Драган чак радосно узвикује „Одлично!“. Прихваћен од овдашњих Срба, како другачије него као свој, он се потпуно одомаћио. Уз захвалност за „срдачан пријем све ово време“ он истиче да јединству свих у мишљењима.

"Молим се сваки дан Свевишњем Господу, за све нас, да не буде још горе и надам се да ће услишити наше молитве које узносимо Њему".

Колико још мислите да ћете бити овде?

-          Само Свевишњи Господ зна колико ћу још бити овде. Само Он, једини прави и истинити. Молим се сваки дан Свевишњем Господу, за све нас, да не буде још горе и надам се да ће услишити наше молитве које узносимо Њему.

   Вера и молитва су подршка какву су Срби на Косову и Метохији изгубили прогоном јединог канонског Владике Г. Артемија. Запрво, умало изгубили. Јер, како нас је и Душан подсетио „Србија ће бити вечна све док су јој деца верна“. Док је оваквих светосавских синова бориће се и Срби и Србија. Борити и одбранити, баш овде на барикадама!

Текст: Српскебарикаде.блогспот.цом

Фото: Иван Максимовић