Протестна антиизборна шетња - ФОТО

Косовска Митровица - протестна шетња за бојкот шиптарских избора!

Избори на Косову: ДА или ипак, НЕ ХВАЛА! (видео)

"Стоп шиптарском насиљу"! Илустрација: Иван Максимовић

Избори на Косову и Метохији заказани за 3. новембар ове јесени имају сврху да заокруже „косовску независност“ и створе Републику Косово. Ово нећете чути од српских политичара који се тренутно налазе на врху власти иако се баш они највише труде да се то оствари. Говоре о некаквој помоћи Србима на КиМ која неће бити могућа ако шиптарски избори не буду успешни. А како је држава до сада функционисала на окупираном делу своје територије, господо Лажови? Говоре о стопирању Србије на њеном европском путу (који не само да звучи већ и јесте „пут којим се хода у месту“). А ако се то заустави онда Србија "неће моћи да преживи"... и много још језичких кривина за завлачење народа „за Голеш планину“.

Српска граница – линија по песку? (део 2)

Извор: Новинар.Де

Из брошуре Туристичке организације Србије "Путеви вина".
Косово и Метохија у потпуности игнорисани.

Писали смо о финасирању „Шетње Србијом“ британског авантуристе где се појављује ТОС као државна институција која тако намерно издваја територију КиМ из државе Србије. За ранија игнорисања свега српског што долази са Косова и Метохије, за Новинар.Де, директорица ове организације правда се невешто административним „ограничењима“ износећи многе полуистине и неистине на које смо указали. Ваљда навикнута да људи који управљају државним апаратом у Србији све више „подмазују“ пут којим би да, по жељи Западних ментора, јужна српска Покрајина исклизне из државе Србије.

Србин Шиптару, пред очима, калашњиковим убио преко 150 оваца!

Колико смо немоћни? (Фото: Илустрација, Иван Максимовић)

Док се у духовно тмурној и туморној Србији велича дух неправде светских сила са намером да се српски народ унизи до њихове „висине“ ту и тамо, попут зрака сунца у густој буковој шуми, обасја нас и понека прича о људима истрајним, храбрим, неумољивим у борби за правду и своју земљу. И то не људима који живе у окружењу разјарених шиптарских крвника, убица деце и жетелаца, трговаца српским органима и продатих српских душа, већ оних Срба који се налазе на високом положају и уживају највећи углед и комфор који се у данашњој Србији може замислити.

Српска обележја на Косову и Метохији сметају српској полицији! (Фото)

Удружење "Српски ходочасници" већ шест година о Видовдану долази пешице на Косово и Метохију, у част Косовском боју и ратницима погинулим на тај дан за веру и отаџбину. Сваке године, па тако и овог 12 јуна, група од неколико људи кренула је од храма св. Саве у Београду на ходочашће дуго око 450 километара и у трајању од 17 дана. Њихов улазак у Звечан искористио је репортер Радио - текевизије Републике Срске како би сликовито описао дешавања на КиМ оуши Видовдана. За наш портал ходочасници кажу да ни физички није сувише тешко и да се "уз Божију помоћ све издржи". Прва два дана траје навикавање а онда стопала очврсну и "више нема проблема".

Долазак

"Полицајац" Србин у шиптарској униформи псовао и претио дечаку због православног крста.

На главном мосту у Косовској Митровици, на делу који се простире на нижем нивоу а до половине реке и који прилаз има само са шиптарске стране, дошло је недавно до инцидента.

Камени крст на српској страни реке. Прогон свега што је православно.

То је иначе место где шиптари прилазе, одатле провоцирају Србе, каменују или покушавају да их на други начин повреде. То је сасвим уобичајена ситуација и више нико на то "не обраћа пажњу". Чудно је да је баш на том делу моста смештена патрола шиптарске "полиције" али из северног дела града коју сачињавају - Срби. Ти "полицајци", колико је познато, НИКАДА нису реаговали како би спречили неки напад шиптара. Чак шта више, недавно након каменовања Срба који су се нашли на горњем делу мосту, чак не ни близу, пошто нису успели да их погоде шитари су у једном тренутку гласно дозивали полицију у помоћ иако су, понављамо, они били ти који су каменовали из чиста мира! Међутим, недавно је полиција реаговала. То се види на снимку који се појавио на ФБ-у.

Из снимка се не види тачно шта је "полицајца" натерало да приђе месту догађаја али је јасно да се ради о малолетницима. Ако ово један Србин, крштен или не, доживљава као провокацију како онда доживљава заставе Албаније, заставе монструм државе на територији своје отаџбине а баш на мосту на коме ради? Како доживљава прослављање Харадинаја као хероја на другом крају тог истог моста? Да ли је реаговао, да ли помислио да реагује? Да ли му нешто значи бацање бомби на децу у Бошњачкој на пример (пошто му је сувише далеко Бистрица код Гораждевца на којој је из Калашњикова пуцано на српску децу док су се купала) или избадање ножевима деце  која су возила бицикле од стране њихових вршњака шиптара. Ако је и помислио да то може да буде провокација па желео да нешто спречи, осим што је спречио да се један малолетник бави уметношћу, да се слободно изаражава и креће, сигурно то није морао уз кршење свих правила службе (која је познатија и по много тежим прекршај има, додуше).

Снимак преузет са ФБ странице "Српска Митровица"

Према речима очевидаца на "Полицајац КПС" Србин, сишао је до кеја на коме се налази крст са осцилима четири С, начињени од камених коцки и приморавао дечака да то растури, уклони. Пошто је дечак то одбио, "полицајац" га грубо га хвата и одвлачећи га одатле уз понижења на сав глас му још и псује мајку а то се све чује на снимку. Претходно, а то се такође види на снимку, "полицајац, гази крст за који очевици тврде и да га је потпуно растурио. Дакле уз претње и застрашивања он је овом дечаку покушао да забрани много тога кршећи сва његова права само зато што је Србин и то је желео да покаже како овде сви показују шта им је воља.


Потпуно је јасно колико је тај део шиптарске службе, попуњене Србима, неутралан а колико тек наклоњен Србима иако је формиран у њиховој средини са "намером да штити". По Бриселском споразуму 4 општине са севера Косова САМО ПРЕДЛАЖУ регионалног команданта и шефова станица ове "полиције" а бира их ШИПТАРСКА ВЛАДА У ПРИШТИНИ. Ово је илустративни снимак шта се тиме добија а да се назива "највише у овом тренутку што се могло". Такође је јасно и још ништавније "зелено светло" уместо апсолутно ништавног датума које је најавио представник, према Србима злочиначке, Европске уније која је све ово уз инструкције Америке закувала и одржава мучним. Зелено светло јесте добијено али за убијања и прогон Срба, за сада са севера и из остатка Косова и Метохије, а касније из читаве Србије. Нека свако понаособ одлучи вреди ли и чему води прихватање последњег склопњеног споразума између министра српске полиције Дачића и криминалца са интернет потерницом Хашима Тачија и шта ће нам он донети а да је најбоље могуће у овом тренутку.


Кари Бадер
Косовска Митровица

Косово и Метохија на сајту Бе92 приказани као “независни” (фото)

На страници сајта Бе92 (B92), која пружа сервисне информације о изгледима временских прилика, у десном углу додата је сличица која јужну српску покрајину Косово и Метохију приказује као у извесној мери “независну” територију од остатка Србије. Иако је административна линија испрекидана, како и треба да буде, ипак су званични називи насеља на шиптарском језику а српски оригинални називи налазе се у заградама испод њих и исписани нешто мањим фонтом. Назив  покрајине на овој мапи је најпроблематичнији, подебљаним словима пише “Косова” док испод тога нешто мањим пише само “Косово”.

Ова апликација је једна од стандардних понуда популарног интернет претраживача а која приказује мапу одређеног места за које се постави упит. Ради се, највероватније, о пропусту домаћег сајта а питали уредника(е) нисмо јер одговор сигурно не би био потврдан већ оправдавајући чак и да се заиста има таква намера да се КиМ прикажу као одељени. Ово није кривица само овог сајта већ читавог владајућег државног апарата који оно што има у рукама, сопствену државу, пуста из својих шака полако низ воду.

На мапама поменутог претраживача полако се мењају односно албанизују имена свих српских насеља на Косову и Метохији. На овај начин ствара се утисак о другачијем стању ствари односно о промени идентита дела српске државе. Иако је ова компанија једна од заиста ретких глобалних (западњачких) која не признаје самопроглашене одлуке окупационих власти на КиМ, њој тај посао отежавају нико други до представници српских власти својим неангажовањем и не заступањем интереса Србије већ њених непријатеља. Неопходно јасно показати став и делати у правцу одбране од појаве која тек у последњих неколико година бива све масовнија. Неопходно је инсистирати на поштовању аргумената, чињеница и истине о сваком па исто таком и овом окупираном делу српске државе. Тога, нажалост нема ни у назнакама већ напротив дела се само у правцу издаје интереса и државе. Тек понеки појединац уложи протест који буде пристојно размотрен и на који се благовремено одговори уз сво поштовање личности. Ако је ова компанија тако увиђајна према ставовима појединаца из српског народа може се претпоставити колико је власт могла да учини.

Све ово не може нити ослободити нити умањити одговорност за овај пропуст. Мапа која јасно показује и пропагира сецесионистичке покушаје не сме се појавити у српским медијима као “званична”. Позната је политика уредништава овог информативног сајта која заступајући интересе “грађанског друштва” даје пуни ауторитет шиптарским “властима” и “политичарима” не бавећи се нимало њиховим криминалним биографијама, затим напади на део српског народа на северу КиМ који се проглашава криминалцима и пљачкашима чим државна власт пожели да ослаби позицију и одбрану овог дела територије. Осим тога напади на традицију, веру, породицу, друтштво и сваку српску вредност најосмишљеније долазе баш из овог извора “вести”.

Трагом мапе проверили смо и нтернет сајт кога Бе92 преноси као давалаца информација о временској прогнози како би можда утврдили да они само преносе информације. На том сајту http://www.worldweatheronline.com/ не постоји нити слична нити било каква друга мапа. Изненађење је било нешто другачије, назив за Косовску Митровицу је – Титова Митровица!

Када је овај сајт основан, зашто још увек садржи такве називе и на чије се географске ставове ослања не знамо али ово је свакако чудно у доброј мери. За остале градове на КиМ овај сајт исправно извештава како се налазе у Србији. Опет ироније, разлику у корист истине налазимо на страном порталу уместо на српском како би било нормално очекивати.

За сада се не зна нити колико дуго се ова мапа налази на овом месту нити колико ће још бити ту. Извесно је само да ће морати да буде уклоњена као неисправна и опасна по истину.

Иван Максимовић
Звечан СРБИЈА

Матуранти Косовске Митровице

   Главни мост преко Ибра у Косовској Митровици истовремено и спаја и раздваја две обале. Неподношљиве разлике али и шиптарске претензије на српску територију су главни разлог оваквој ситуацији. Упркос свему постоји и нешто што је заједничко за обе стране. Једна од тих ретки ствари јесте последњи школски час за ученике завршних година.

   На дан Светих Кирила и Методија, одмах након звука звона које је обележило крај последњег часа матуранти су кренули у свечану шетњу кроз град.

Филип Ристовић, матурант Економске школе у Косовској Митровици каже да опстанак Срба на Косову "једино од нас зависи. Како се будемо трудили, тако ће нам и бити".

   Енергија коју пружа могућност да се супротној страни покажу одлучност, борбеност и истрајност и та порука пошаље баш са овог места чине овај мост неизбежном тачком на траси матурантског марша. Управо је то и било оно изврнуто огледало из Алисине земље чуда које је помогло да се докучи чињеница како овде постоји нешто што се никако не може спојити.

   Не можемо са сигурношћу да кажемо из које су школе матуранти који су са јужне, шиптарске стране, дошли до моста и парадно прошетали стазом најближој српској страни града. Мирно, хладно, осим неколико фотографисања није било никаквих других задржавања. Брзо се све вратило у уобичајени свакодневни начин живота овог града. Брзо, али није дуго трајало. Након неколико минута на ово место стигли су српски матуранти, ученици средње Економске школе. Потпуно затворивши главну улицу, додуше на кратко, не штедећи националне симболе, лепо и радосно расположење, уз трубаче и песму стигли су ови млади људи до испод барикада. Довољно близу али не желећи да никога провоцирају, тек да се огласе себе ради. Ово је уједно значило и блокаду саобраћаја али овако свечани тренутак заслужује да се не замери. Након тога свршени средњошколци су кренули назад до своје школе пролазећи главном улицом. Ово је наишло на одобравање од стране пролазника а неки су се чак и придружили слављеничкој колони.







   О тренутним осећањима, плановима за будућност и очекивањима, за портал Новинар.де, матурант Владимир Ђокић из Косовске Митровице каже да је ово свакако завршетак школе и растанак са друговима "али опет, радујемо се а у исто време је и тужно што се растајемо. Овде нам се путеви разилазе, имам пар другара са којима ћу се и даље дружити али не можемо сви остати као и до сада". О плановима за будућност Владимир каже да ће он уписати Правни факултет али "како и шта ће бити овде, то нико не зна".

   Његов школски друг Стефан Јовановић такође каже да влада углавном весеље али и туга због растанка са друговима који су заједно са њим одрастали. Он ће такође уписати један од факултета у овом граду а за своју будућност на Косову и Метохији једноставно каже "надам се добром, видећемо"...

  Филип Ристовић, такође матурант ове генерације, још увек није одлучио који ће факултет да упише али свакако ће то бити у његовом родном граду Косовској Митровици. "Планирам да останем овде" каже Филип и додаје да ће "бити тешко за српски народ на Косову али ћемо се свим снагама трудити да опстанемо, како будемо знали и умели. Све зависи од нас, како се будемо трудили, тако ће нам и бити".

   Жалосно је да је овим младим људима, којима је воља у пуној снази а у тренутку када би требало да се припреме да воде своје животе, породице или заузму неко од водећих места у друштву, заједничко једино то што им је будућност потпуно неизвесна. Не на онај начин како је то свима, јер не можемо знати шта нас чека, већ једино због политике коју српска влада води правдајући се да ради најбоље "за српски народ и децу" док све ове људе гура баш у руке оних који ће им најрадије одузети све па и сами живот. Најрадије али не и најлакше. Борбеност и прихватање непосредне ратне опасности за своју свакодневницу, ови младићи и девојке завршавају школу какве нема у образовном систему ни једне државе. Ону школу која је наш народ научила опстанку у најтежим вековима иза нас.

Недуго затим завршен је "дневни чин" свечаног и радосног обележавања велике матуре. Без обзира на све очигледне и скривене и разлике и сличности, начин на који наш српски народ нешто прославља, чини нас јединственим на свету. Све то блиско је и саставни део бића и ових младих Срба из Косовске Митровице.

 Немогућност других да осете радост и суштину српског националног духа и са њим живе у миру а не у завади, ипак је основни разлог због кога мост преко Ибра одваја две стране града на својим обалама.    


Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
Србија

Марко Јакшић: Дачић је велеиздајник са повећим криминалним досијеом а то је горе него бити "Тачијев" Србин

Дачић је велеиздајник са повећим криминалним досијеом а то је горе него бити "Тачијев" Србин.

    Ивица Дачић је велеиздајник и то је много горе него бити "Тачијев" Србин, каже за портал Новинар.Де један од лидера са севера Косова, др Марко Јакшић.


    Реагујући на изјаву Премијера Дачића, како Срби са севера Косова "могу да не учествују на изборима (организованим по издајничком споразуму из Брисела) али ће онда победити "Тачијеви" Срби" Јакшић каже да је то "доста чудна изјава" и да није тачно да Срби немају други избор већ да имају једну много бољу опцију "а она гласи да Срби не треба да изађу на Тачијеве изборе". Основни разлог томе јесте што су то избори које организује "самопроглашена држава Косово а Срби немају намеру да мењају своју државу Србију за тамо неку монструм државу".








    Др Јакшић је верује да ће Срби бојкотовати шиптарске изборе "јер самим бојкотом чувамо Устав државе Србије и чувамо државу Србију на овом простору без обзира на издајничке намере и планове које има Председник Владе који се зове Ивица Дачић". Он дадаје да је ово жалосна ситуација јер Дачић издајом штити себе од гоњења пред законом не само због кршења Устава већ и због његових веза са кланом Дарка Шарића као и још неких криминалних радњи којима га уцењује Запад и тако приморава на бестидну послушност "просто је чудно да једна таква личност, толико искомпромитована, води тако важне разговоре као што је решавање питања Косова и Метохије. То нарочито због тога што сви знамо да је са таквом биографијом човек једноставно уцењен".

   Јакшић констатује и то да је за Хашима Тачија сам представник ЕУ Дик Марти изнео доказе о умешаности у трговину људским органима а да Дачић Србе гура баш у његове руке. Због криминалних биографија двојице премијера Јакшић верује да у таквој ситуацији правда просто мора да победи.


Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
Србија

Косовска Митровица: “Српски полицајци” свакодневно у сукобима! ФОТО

Косовска Митровица: "Српски полицајци" свакодневно у сукобима!

“Српски полицајци” крећу у напад!

Наоружани људи у униформама специјалних јединица српске полиције на самом рубу Косовске Митровице свакодневно, од почетка пролећа, учествују у жестоким сукобима. Претрчавање брисаног простора, заузимање положаја иза препрека док их прати фијук метака који прозује поред главе или ударају у металну површину заклона, магла од сузавца и димних бомби, део су свакодневнице скривене за медије.

Посустајања нема, без страха се осваја стопа по стопа терена ка непријатељу  на супротној страни који их све време засипа жестоком ватром на коју се немилосрдно узвраћа. Борбе трају све док неко са једне или друге стране не буде погођен, онда се подигне рука и све за тренутак стане како би се погођеном указала адекватна помоћ да би се убрзо вратио у борбу. Тако изгледа "заузет термин" у најјужнијем српском Пеинтбол клубу "ТНТ". Паралела између игре и живота, недавне историје и блиске будућности, сећања и наде не само да се осећа већ јесте део живота што потврђује и двадесетогодишњи власник овог клуба Александар Арсенијевић из Косовске Митровице иначе студент  друге године на одсеку Хемије ПМФ-а у Косовској Митровици.


За портал Новинар.де Александар прича како је све почело. "На идеју да отоворим овај Пеинт-бол клуб дошао сам пошто већ пет година тога нема у Косовској Митровици. Видео сам празан простор који је близу града и схватио да је то место веома добро. Млађи или групе могу да дођу овде а да не плаћају превоз. Раније је постојао сличан клуб али у Брђанима и то је трајало свега неколико месеци. Тешко је функционисао јер је људима било прилично непознато а и било је доста удаљено од града. И данас је доста непознато, овде се то углавном видело само на телевизији. Тако да је то и сада нешто ново".

Александар Арсенијевић, врховни командант
 “реалног” Пеинтбол клуба у Косовској Митровици.

Упркос томе за читаву ситуацију постоји велико интересовање а за промоцију се и сам Александар доста труди. Они који би да се опробају у војничким вештинама распитују се о томе како све функционише, на који начин се игра, колико типова игара има. "Овде постоје два типа игара, игра елиминације која траје док се не елиминишу сви чланови противничке екипе и тип игре са заставицама. Једна екипа треба да освоји заставицу противничке екипе коју узимају и носе је до прве сигурне тачке на свој део терена а, истовремено, чувају своју" објашњава он. Иако је живот у овом делу Србије пун неизвесности Александар је одлучно уложио новац за куповину најквалитетније опреме и уређење терена.

На овом месту, након Погрома 17. марта 2004-е године, изграђен је прихватни центар за протеране Роме који су се након извесног времена вратили у своје обновљене куће уз јужну обалу Ибра. По исељењу свих породица ту је никла градска депонија која је убрзо морала бити уклоњена јер се налазила сувише близу града. После свега чему је овај простор служио, морало се обавити опсежно чишћење простора.

"Све сам морао сам. Ангажовао сам предузимаче, довео радне машине, багер који је чистио, камион да све то одвезе, гуме и препреке за оспособљавање терена. Замолио сам ЈКП "Стандард" да ми дају контејнере који су им непотребни и нису више у функцији. Куповао сам чак и радна колица, лопате, грабуље... Терен је морао детаљно да буде очишћен од смећа али и од већих комада камења, вишка земље и песка" прича нам Александар док се у позадини чују довикивање и пушкарање које под налетом адреналина достиже свој пуни врхунац. осим грађевинара приличну помоћ пружили су и његови пријатељи који су заједно са њим обављали финално чишћење и преипрему терена. "То је трајало више од месец дана јер се ради о великој површини. Подразумева се да све мора добро да изгледа али је још важније да буде безбедно за играче". Осим што се води рачуна о безбедности учесника опрема је бирана тако да не загађује околину попут биоразградивих куглица које не утичу штетно на еко-систем. "Купио сам најбољу опрему "Рент-а ган, БТ4 Комбат" пушке које су врло прецизне и издржљиве а користе се у клубовима широм Европе. На овај терен долазе играчи свих узраста јер ово је за свакога ко жели да искуси дозу адреналина".

Било је доста тешко почети. Младалачка енергија и самопоуздање су били главна покретачка снага. Александар је врло рано почео да ради и зарађује али то свакако није било довољно да се почне овакав посао. "Имао сам нешто свог новца али ми је и мајка доста помогла" каже Александар и додаје да се трудио да то буде приступачно свима. "Цене сам оформио тако да је ово најјефтинији клуб у Србији. У другим местима оне су више барем за 200 - 300 динара по играчу. Имамо малу зараду али сам врло задовољан како се све одвија за сада".


О томе да ли је било сумњи у успех овог посла Александар каже да сумња у успех увек постоји али је у ово веровао више пре него што је почело да функционише. "Чим се кренуло у организацију људи су показали огромно интересовање и са нестрпљењем ишчекивали да клуб проради. Стално су питали докле се стигло, када ће почети са радом, просто нису могли више да чекају. Међутим, иако радимо више од месец дана нико од њих није дошао ни да види како терен изгледа". Без обзира на то клуб бележи све већу посету и готово да нема људи у Косовској Митровици који не знају за овај клуб.

Пеинтбол клуб "ТНТ" се простире уз саму пругу Косово Поље - Београд, у дну северног дела града који се спушта ка реци. У близини су смештени Војни ремонт српске војске из времена пре 1999-е, затим градска топлана и најстрожи затвор на Косову и Метохији. терен је местимично "прошаран" далеководима, већим бандерама, затим темељима некадашњих стамбених објеката и на једном делу гомилама земље. Управо ти "брежуци" су наговештај идеје која је још у развоју. Александар има прилично занимљиве замисли а једна од њих је да се на овај терен изгради реплика главног моста у овом граду на коме су се одвијали неки од најжешћих сукоба. То ће дати јак печат овом клубу и сигурно додатно мотивисати играче.


Живот у Косовској Митровици је сам по себи врста "пеинтбола" и то у најреалнијем облику. Сасвим је јасна паралела између ова два. "Од самог оснивања клуба имао сам у глави то да су људи стално под јаким политичким притиском, фркама, акцијом и да им треба место где ће моћи да се испразне, да ослободе покренути адреналин. Тако да имамо нешто где људи могу да смање дозу напетости која се скупља у граду а да је сасвим сигурно и безбедно". По том моделу је осмишљен читав концепт овог терена и у одређеној мери представља пресликану ситуацију из града. "Контејнери су препреке баш зато јер су се људи склањали иза контејнера да би сачували своју главу онда када је било правих сукоба".

Посебна драж играња Пеинтбола у овом клубу јесу униформе Посебне јединице српске полиције из времена оружаних сукоба последњег рата који у другачијем облику али још увек траје на Косову и Метохији.

 "Сећамо се те јединице још увек. Чак и млађи знају за њих и да су шетали овим градом, у нека срећнија времена. Људи дођу и кажу - дај мени ПЈП униформу" завршава своју причу Александар Арсенијевић, Србин из Косовске Митровице и највероватније једини власник Пеинтбол клуба у Србији где ова игра највише мирише на свакодневну реалност.

Више фотографија на нашој страници ФОТО


Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
СРБИЈА

Косовска Митровица: Суђење Србима за насиље 17-ог марта

    Пред зградом некадашњег Окружног суда, а данас "међународног", у Косовској Митровици окупило се неколико стотина Срба. Разлог је био - суђење Србима из овог града за нереде које је изазвао окупатор.

На улазу у круг где се налази зграда некадашњег Окружног суда у Косовоској Митровици. УНМИК и КФОР су га изместили изазивајући и спроводећи насиље за које је данас суђено Србима.

   Тотални апсурд али апсолутно пролази и то из једноставног разлога - медији извештавају шематски, незаинтересовано изван аспекта плаћеног а кад су већ плаћени раде како им се каже. Сви представници медија налазили су се испред главне капије овог "суда" чекајући изјаве које су увек усмерене ка оправдавању поступака оних у чијим је рукама моћ. Тиме се увек и коначно задовољавају. У овом случају - изјавама окупатора, заштитника правих злочинаца. А шта је требало да се ради? Просто, измаћи се и по оној Његошевој "ко брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом". Чак и физички ово се данас потврдило. Сасвим је било довољно попети се на неку од зграда и све је било јасно као суза.

   Пред самом зградом у којој се води процес налазило се 5 - 6 Еулекс џипова, иза зграде још толико. У дворишту је било неколико дежурних али у контејнерима, шатору, на балконима, иза завеса ко зна колико још добро наоружаних и обучених људи. Сви они су се одмах скривали чим угледају камеру. Пред капијом око десетак КПС полицајаца. Међутим, неколико километара одатле, код места званог Дудин крш, читава бригада окупаторских војника, укључујући тешка оклопна возила и хеликоптер опремљен за ратна дејства. Војника је, по слободној процени било око три стотине. Срба који су се окупили у знак протеста - исто толико можда и мање. О чему се овде заправо ради? Зашто толика сила на немоћан народ међу којима је било доста жена и средњошколаца?

Видео са данашњег "окупљања".

   Простим сабирањем и враћањем у не тако давну прошлост све постаје јасно. Године 2004-те, 17-ог марта, настају општи немири, насиље и свака зла над Србима на Косову и Метохији. Много цркава, кућа и јавних добара уништено, спаљено. Много Срба протерано и отето што им је преостало. (Пошта и болнице међу најважнијим институцијама). Неколико мртвих, на десетине повређених, рањених, неколико убијених и "несталих". Међународна заједница је ово насиље "оштро" осудила а онда платила да се сва штета поправи и прихватила "реалност на терену". Наставило се као да се ништа није десило. Нема осуђених, оптужених, кажњених осим за прекршај (ти су ваљда пребрзо возило кроз шиптарску масу која је дивљала, шта ли?). То је, на општу несрећу био јак адут Србима који су евентуално нешто фино хтели, барем кобајаги али и мрља на мировној мисији и демократским снагама зла. До данас је све што су шиптари спалили и порушили углавном обновљено. Бескорисно је јер је исувише аљкавао урађено али споља делује пристојно и нема трагово никаквог насиља. Ове године, из медија додуше, сазнајемо да су немачке тајне службе али и друге стране, знале три недеље унапред да се ово насиље спрема! Дакле, пошто се бомбардовањем није успело до краја отети Косово од тврдоглавих Срба морало се предузети још нешто. И добили смо погром 17-марта 2004-те године.

                       

Окупатор је испред зграде у којој борави, а преко пута суда, исрцтао симболе својих јединица и јасно показао чија је то војска (Клик за увећање фотографија).

   Четири године касније, 2008-е, створили су се услови да се Шиптари подрже у својим настојањима и да се привидно, насилно, безаконито "отцепе" и једностано прогласе квази-независност. Да би се напори и промишљеност Америке и Европске уније појаснили треба рећи да су на водећим местима шиптарских институција постављени најжешћи криминалци. Њима је најлакше управљати јер им се увек припрети да ће у затвор због тога што су такви кави су и готово. Онда им се (контролисано) дозволи даље бављење криминалом, лупи се рекет на зараду, откупи се оно што је најисплативије (баш су ону јадну, спаљену Пошту откупили американци али руднике) и сви лепо живе. Додуше, сви који су лепо живели и пре тога. Е ту пролећну идилу покварио је 17 март 2004-те године. Нешто се морало предузети.

Те нечувене 2008-године УНМИК, КФОР и остала белосветска сила сјатила се на Окружни суд у Косовској Митровици који је радио по законима државе Србије, похапсила судије и одвела их у Приштину - пред шиптарске "колеге" да им суде. Уз мале грубости приведени бивају враћени истог дана.

   Ударац на институције закона и државности у српском делу града, баш на дан великог погрома, народу је заиста тешко пао а и како би другачије? Устало се у одбрану Суда и државе и настао је нови сукоб са окупаторским снагама. Повређени, убијени, рањени. Опет на 17. март! Многи су замерали због ове "непромишљености" јер се знало какву ће реакцију изазвати код српског народа. Правдали су се да нису обраћали пажњу на датум већ "само кренули у акцију". Срби су ово схватили као тешку провокацију. Знало се како ће народ реаговати и то је било пожељно, баш на тај дан. То и јесте била провокација али она није била циљ већ средство. Убрзо затим, неки свесно неки спонтано, припадници тзв. "међународних снага" признају да су акцију напада на Суд пажљиво осмислили и бриђљиво водили. Пет година касније видимо и зашто.

   Оптужено је неколико Срба, неки су осуђени, неки ослобођени. Ови који су пуштени из тамнице служе да се народ опусти и прихвати "одлуке суда". Ови који су осуђени послужиће многоструко. Ипак, један од најважнијих удела јесте у томе да ће се у свести поклопити датуми 17 март а године избрисати. Тако добијамо Србе осуђене за насиље 17 марта! Дакле Срби ће бити криви за паљење зграде Суда али и цркава, кућа, прогон Срба са Косова и Метохије и сва остала злодела која смо претрпели. Војна сила, пажљиво избегавање камера и објектива, до најмањих танчина смишљени поступци и обезбеђена позадинска подршка и сва упорност да се омогући доношење одлуке у овом процесу показују баш то!

Ако није тако: 

Чему толика војна сила спремна да одреагује за минут не остављајући нимало шанси да се било шта преокрене?

Зашто тог 17 марта 2004-те године није употребљена толика сила, а тада је било још и више окупаторских војника него данас?

Зашто нико од Шиптара није осуђен за насиље и погром 17 марта 2004-те године?

Зар је било лакше "препознати" Србе под капуљачама него иједног Шиптара од свих оних стотинак хиљада колико их је учествовало у тадашњем насиљу?

Јел тада није било хеликоптера, камера, фото апарата, сведока, трагова? А имамо све те доказе и дан данас.

Окупаторски војник мирно посматра док шиптарска руља скрнави цркву Св. Саве у јужном делу Косовске Митровице. 17-ти март 2004-те године. Нико никада није изведен пред суд за ова недела.

Међутим, сасвим сигурно за ово што се ради на Косову и Метохији постоји сагласнот српских власти. Доказ томе је да се никада до сада није на Србе, на голоруке цивиле, упутила толика војна армада каве је било данас. Наравно, већ поменути медији много помажу. Један од најјачих доказа јесте термин који се у овом процесу помиње а то је "међународни суд" или "Еулексов суд" на Косову. Такав суд НЕ ПОСТОЈИ. Сам ЕУЛЕКС то тврди и то јавно. У њиховом промотивном споту о правосуђу буквално се каже "еулекс нема свој Суд већ је само присутан у локалним судовима"! 00:37 секунда видео клипа*.

На зиду у близини зграде "суда" народ је јасно и исправно
прозвао "утериваче правде".

Дакле, ако они кажу да га немају зашто их ми убеђујемо у супротно? Ако они немају свој Суд, а наш је протеран из зграде у којој се водио процес, чији је то суд?

Постоји само један легалан Суд и то онај који функционише по законима државе Србије и шиптарски суд који ради по "законима" мртворођеног "независног" Косова, монструм државе. Тај суд нема ништа са Еулексом нити га они сматрају судом. Одскора и српска власт је почела да га назива паралелном институцијом. Јасно је да је све ово подршка баш том квази суду да донесе одлуку којом ћемо (иако само привидно) али ми сами бити криви за све што је над нама почињено. Наравно, захваљјући српској власти, српским медијима, сопственом незаинтересованошћу да се бар информишемо ако нећемо да ништа учинимо. Можда, на крају, и јесмо сами криви за све што нас је снашло?

Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
Србија

Нова година - Срам који је прогутао разум

бесомучно прослављање пада.

   Последњи дани сваке календарске године су неприкосновено резервисани за пуне припреме за "најлуђу ноћ". Апсолутно смо прихватили, држимо до тога и преносимо на млађе нараштаје обичај прослављања ове математичке промене чију никакву физичку суштину не осећамо а духовне смо у потпуности лишени. За сваког Србина, свесног сопствене пометености, Нова година је најбесмисленији "празник" јер се један небитан дан узноси над најбитнијим даном који (ново-календарски) следи после њега а хронолошки пре - а то је Божић.

"Весело" - Детаљ са прошлогодишње декорације главне улице у Звечану. Расвета није уклањана па су сијалице овог децембра поново укључене. Какоје један део расвете отпао од времена током године, декорација је нешто сиромашнија. Фотографисано 31.12.2011 године, Звечан, КМ.

   На Косову и Метохији бити Србин одавно се граничи са потпуном лудошћу како је овај свет замишља. Не само народ и политичари већ и "просветари" и "духовници" масовно су отпали од свих истинских вредности. Још горе, много већи напор улажемо како би смо то сакрили од нас самих него да мало испитамо и промислимо ко греши и зашто га пратимо у нечемо што никако не би смо радили на његовом месту. Док ми Срби пред 1. јануар успављујемо капацитет за све остало како би простора дали дочеку првог дана месеца јануара дотле нам се са свих страна сервирају највеће несреће за које смо у том тренутку "обамрли" да би их видели. За само последња два - три дана децембра најављен је сусрет Николића и Шиптарке Јахјаге као "равноправних" политичара и то на иницијативу српског Председника. Заокружен је тзв. ИБМ (границе између Косова и Србије), "Косово" најављује визни режим од почетка године, Шиптари формирање војске Косова, Тадић финализацију издаје и признавања Косова и Метохије као независне државе... У овом тренутку је 0:01 минут, почео је први јануар и "нова година"... Небо изнад Косовске Митровице бљешти од петарди, ватромета, на улици и са тераса народ седере, пева, најдекадентнија музика пара са свих страна... Јужне и северне илити Шиптарске и српске. Ко је овде луд?

   То се не дешава само у овом тренутку. Последњих дана када би покушали да сазнате има ли нових дешавања у овој средини и као најсликовитијем медију прибегнете телевизији запљушти вас бујица најодвратније и потпуно бесмислено налепљених слика (и покретних и непокретних) које без милости прате гласови "на уво" свечани, раздрагани, слављенички "срећне Новогодишње и Божићне празнике желе Вам"... па крену да се ређају они које сматрате каквим-таквим вођама у интелектуалном, културном, политичком, спортском животу. Факултети, Скупштине Општина, Предузећа, па до сваке продавнице и трафике понаособ... Од ове године чак и Канцеларија Владе Србије за КиМ, која је у почетку новогодишње кампање позивала на очување огњишта а како нагрће еуфорија те "беспотребне ствари" се скраћују па се само честитају горе неведени празници. Ово се дешава, пре свега, на телевизији Мост која је правни наследник ТВ Приштине из претпрошле деценије. Ипак ни једна друга телевизија не посустаје у трци већ се снимају (нећу о квалитету јер нема пуно приче) опсежни сати крцати певањем, смејањем, разонодом, непрестаним блудним инсинуацијама... Чак постоји и готово целодневни програм на једној приватној телевизији где су редовни гости сасвим обичне градске кафане читали вицеве са папира који је ишао од једног до другог присутног. Укратко - разлуђивање и разблуђивање. Не измиче ни недељни лист Јединство. Такозвани једини српски лист са КиМ, а и он расељен из Приштине. Овом новинарском "старцу", који ових дана пуни 68 година, недостаје најосновније познавање духа свог народа што је недопустиво... или је ипак допустиво јер је у међувремену тај лист постао билтен скројених изјава за обману српског народа од српских државних и црквених власти тзв "званичних" па се у складу са тим штампано издање и бесплатно дели. У заглављу своје интренет стране, на црно црвеној подлози ('еј!?) овај "лист" радосно "кличе са крова срећна вам Срби година нова!" ајде, и Божић! Радио станице су ускраћене тек за слику. Одмах иза тога следе сурова (наметнута и од народа неприхваћена) политичка и не мање сурова (али од народа тражена, нажалост) народњачка и шунд реалност на терену. Ту се негде, опет, провлачи вест "За Србију одавно више нема победе на Косову и Метохији, али порази морају да престану, поручио је у интервјуу Тањугу председник Србије Томислав Николић". Да, на Косову и Метохији је данас најсрамније у Србији "чекати" Нову годину!

Једини "српски лист" са КиМ има проблем са српским идентитетом.

   Не знам али не могу да верујем да нико, осим заиста шаке људи, не зна зашто се слави и КОМЕ се узноси славље, радост и весеље у породичном или окружењу пријатеља. Коме смо се сви ми "редом као трава" повиновали? Довољно је да се зове "најлуђа ноћ" и распуштености нема краја док не попадамо од пића, хране, скакања, урлања и сваке недоличне исцрпљености. За ту прилику су готово сви добили слободне дане на свом државном послу. Дежурни и трезни су само полицајци, хитна помоћ и ватрогасци. Зар то не говори више него довољно? Ето шта се од овог празника очекује - неред, болест, пожар и ванредне ситуације. А то се, одлично знамо, редовно и догађа. Можете ли замислите да се током Божићне или Васкршње Литургије у свим насељеним местима ангажују полиција, ватрогасци и амбулантна кола? Зар то не говори довољно?

   Да ли је ту крај бесмислу овог општенародног опијања илузијама које наизглед радосне, уистину беспотребне а у суштини потпуно погубне? Погубно за национални дух, из кога потиче читав патријархални поредак током чијег постојања иако несложни остајали смо увек јаки. Погубно за систем вредности и чврсто стајање на (сопственој) земљи. Највише погубно ипак, за оно за шта ја нисам ни позван да говорим али не смем да прећутим - за духовно здравље и здрав разум који нас једини може водити путем право а да не скренемо ни лево ни десно. Не, није крај.

   Како и када је почела "прослава Нове године"? Почела је са периодом комунизма, већ чувеног по злу које је донео. Тадашњој Југославији, међунационалној, која је тежила да се успостави поредак братства и јединства, у чијој крви и данас грцамо, требао је празник који неће задржати једну заједницу, један народ око Божића већ све народе и народности увући у један лонац у коме неће бити разлике између једног и другог. Нова година је била најбоља што је за ту потребу могло да снађе Југославију, умути масу и "олакша" одбацивање Бога и Православља у коме се не радују сви народи већ само неки. Тај осећај је додатно ојачан међународним празницима попут Дана жена 8-ог марта и Дана радника 1. маја. Србе је просто почео да мучи стид што, у односу на Хрвате, Словенце, муслимане и још неке имају нешто "своје". Али нису се славили само међународни празници! Да би смо имали нешто што је само "наше" почео се славити Дан младости - рођендан друга Тита! Уместо Богомладенца Христа славили смо "младост" једног иструлелог покојника и у годинама после његове смрти. И то коме ни до данас не знамо ни род ни порекло. Јединство овог света је успостављено! Новонаучени човек је стекао навике које су задржале весеље а одбациле сваку духовну одговорност и тиху а искрену радост  "старих" Првославних празника. Петљу по петљу новоприхваћене идеје хеклале су изнова генетски миље српског човека. Уместо ужета којим ће се пењати ка небу, душа српска постала је канап око врата којим се народ спуштао у најдубље поноре таме.

   Време је пролазило, генерације су стасавале у новом руху паганских безбожника правећи тако "прогрес" а старе генераације "ослободиоца" полаку су нестајале са овога света. Ратови, крв, злочини и понижавања дрмусајући кидали су комаде меса са једва живог српског човека. Празници који су засновани једино на основи људске потребе губили су смисао, бледели, постајали небитни. Тада се Србин вратио прво Божићу, па слави, па вери... мање или више. Коначно освешћење народа зауставила је Нова година! Ту победу ипак односи дан који позива на светковање једино природних закона ради - Нова година! А баш је тај дан један од најопаснијих по нас ако не и најопаснији.

"До доласка комуниста на власт "дочекивање" Нове године односно 1. јануара у Срба није било присутно. "Православни Срби су заправо у том периоду се налазили у посту (и данас се налазе, наравно), и припремали се за Божић – Рођење Христово, који се прослављао 7. јануара по новом календару (25. децембра по старом календару).

Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима природно 1. јануара следовала Нова година.

Православни се заправо у том периоду налазе још увек у периоду 40-дневног божићног поста, када их од Божића дели само још неколико дана, и када се треба умом и срцем што више усредсредити на предстојећи празник, како бисмо га што достојније и спремније дочекали"(*).

   Да ли је ко још толико далеко од себе одбацио спасење, здрав разум, чистоту духа свог народа као Срби? Нико није толико безуман да слави победе својих непријатеља над самим собом као што ми чинимо у овом тренутку. То лудило је понекад памагало да се превазиђу силе и патње међу најгрознијима у овоме свету али обмана коју смо прогрлили, празновање непостојећег и унезверено дочекивање новог дана ни по чему посебног готово нас гурају у бескрај. Или то није тако страшно? Јер многима за овај дан фали само снег који није пао "па, ипак је Нова година"...

Иван Максимовић,

северно Косово, СРБИЈА

Извор: Епархија Рашкопризренска у егзилу (*) линк ка целом тексту који у потпуности објашњава бесмисао "дочека" нове године:

http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2012/619-nova-godina-iskrivljen-smisao-i-znacaj.html

Писмо властима овога света a ниједне земље.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 



Добили смо писмо од анонимног аутора које објављујемо одмах по пријему. Ставови у писму не иражавају нужно и ставове уредништва овог болага. Не нужно већ слободном вољом иражавамо сагласност са свиме изнетим у овом писму! Такође, охрабрујемо сваког добромислећег Србина да изнесе истину из свог угла а ми ћемо то подржати објављивањем. Хвала аутору на упућеном писму!



Поштовано уредништво...

Не знам хоћете ли објавити ово писмо али бих желео да се оно негде појави. Медији су затворени за сваку народну мисао па ми само овакви покушаји остају.

Морам да одреагујем поводом обраћања Шиптарке Јахјаге Србима на северу Косова и Метохије (не желим да вређам, пошто знам да их вређа када их неко назива Шиптарима уместо Албанцима, већ је ствар проста - Албанци су рођени у Албанији а Шиптари у Србији). Остаћу анониман данас онако како ће данашњи политичари остати анонимни за историју. Надам се да ћете то уважити.

Сматрајући себе гласницима друштва медији жељни ексклузиве, уместо племенитих и дивљењу вредних голубова писмоноша, понашају се заправо попут тек излеглих малих и немоћних птића који гутају све што им одозго падне у алави кљун. Нимало не размишајући ни да ли је то неко пре њих сажвакао или није. Тако је и са медијима, не врши се никаква процена значаја вести (пошто су одавно погажени критерујем истине и сваког достојанства). У том маниру преноси се и изјава једне Шиптарке са Косова и Метохије која се зове Атифете Јахјага. Нећу је назвати председницом јер она то није. Не за мене већ ни за кога ко иоле жели да поштује законе државе Србије. Опет понављам да не пишем овако из жеље да вређам већ из просте реалности на терену - Косово и Метохија, као и остатак Србије, имају свог (жалосног ли Уставног) председника Николића и не могу имати ни једног више. Не знам чиме се она бави па је доживљавам као домаћицу и тако ћу је ословљавати надаље.

Ових дана је луткарско позориште "Косово, зависник без праве дијагнозе" крцато представама и, кобајаги драматичним и епохалним, чиновима. А у ствари, привезани концима са Запада из чврсто и строго контролисаних руку, наизглед опуштено доскакуће неколико ликова и одрецитује свој део текста. Тако је домаћица са Косова, попут ликова из цртаног филма Ципелићи (кад ципеле попримају карактер особе која их је износила) поданички разгажена дозволила себи излет у претерани ентузијазам. Толико изражен да је чак и њеним саиграчима сметао али, авај, "Србима" и српској власти - не. Томе свакако доприноси и понашање издајничке власти у Србији која своју срамоту равна са недавно палим снегом. "Не пада снег да прекрије брег већ да свака зверка покаже свој траг", ево Богу хвала и нашем народу на овако сроченој мудрости и времена и прилике да свака, зверка, птица и живуљка, покажу своје трагове. Пошто је, јелте, зима многи су  прехлађени па им нос не ради најбоље, за такве указаћу на "властодржце" са свих страна који, заклињући се у "права", "интересе", "слободу" на оне којима то "желе" (нас Србе са севера) шаљу наоружане до зуба своје псе чуваре. А српски песник Његош је то својевремено уобличио у једну једину реченицу: "коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом". Ето са каквим "људима" имамо посла ми који се супротстављамо само мирним средствима - чињеницима, истином, правом и правдом. Кад се осврнем око себе и погледам сву ову војску, рекао бих да су баш то најразорнија средства. Шта ћемо, ми друго немамо!

Ево овде, на северу Косова не пада само снег, који омета свакодневни живот "грађана", већ је пала и киша али и град. По свему судећи падале су и падају царства и државе... Римски, византијско, аустријско, комунистичко... Нас сада занима једна држава - Србија. Њени се заблудели унуци, набрекли од јела, пића и сваког угодног живота на грбачи те државе "правдају" немоћи у старости а све у недостатку чојства. Друга, која се тако ни по ком праву, закону ни обичају не може назвати онако како би хтели да је назову - Косово. Овај, тек побачај идеје о некаквој држави у покушају, избоден дугачким иглама од преко океана, развучено канапима по васцелом свету, напуњено органима киднапованих, ошамућено тонама хероина, опасано сандуцима лешева који за собом вуку бело робље негде даље, чијим се покретима интегрисано управља из више центара, натрулело храмље час на једну час на другу страну по спаљеној светој српској земљи. Политички представници Србије и Шиптарски поданици Запада ових дана омамљено кликћу народима о победи (свако о својој). Њихово кликтање за сваког орла и лава је тек писак преплашене препелице која јављајући се зове да буде рашчеречена истинском снагом.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 

Ипак они су суштински небитни јер изнутра је то само материјал, без икаквог духа, од кога су направљени ликови који живе живот туђих идеја. Ништа више. Како се ми, тзв., "обични" људи не посвећујемо, најчешће ни мало, процени важних делова живота шта јесте истина а шта само изгледа да јесте, створили смо одличан простор за манипулацију над нама. Увежбавани светски манипуланти открили су то и најчешће користе два инструмента  - Лаж и Страх, да би од наших живота извели представу пред свечани дочек Новог светског поретка. У уметности се овакав занатски приступ карактерише као кич и шунд а такви "уметници" се називају дилетантима што сви ови чиниоци заиста јесу али у моралном смислу. Да се вратим на тему... Лаж обмањује, разара људску душу, осакаћује је и чини неспособном за делање у ситуацији у којој се нашла. Баш како и приличи "оцу лажи" што нам је и сам Господ пројавио. У таквом стању свако људско биће може осећати једино - страх. У страху су, знамо, очи велике! А када су очи велике, ионако обманута свест је сужена и ослања се само на оно што види па често толико преувелича да види и оно чега нема. Тада су ноге или брзе или паралисане. Оба су погубна. Како бих смањио ефекат погубности желим да разградим неке од гласове који стигоше до нас.

Домаћица Јахјага је, Србе са севера Косова и институције државе Србије, назвала илегалним и криминалним. Знамо да је то већ испричана прича али сто пута поновљена лаж највише личи на истину (не може да постане) али чак и тада то је заиста превише јадно! Да неко, са већ набројаним особинама, из групе која 
је клала, силовала, киднаповала, трговала органима људи, још увек тргује белим робљем и белим прашком, отима део земље држави Србији а најављује још таквих покушаја по околним државама и државицама, и све то довела до статуса "царства криминала", обичан народ који се једино брани - назива криминалцима? Ако има криминалаца на северу КО СУ, КАКО СЕ ЗОВУ, ЧИМЕ СЕ ТО БАВЕ, ЗАШТО ИХ БИЛО КО НЕ УХАПСИ? Србе са севера хапси једино Дачићева жандармерија, најсрамнија оружана формација у историји Србије, а једини разлог хапшења (Зорана и Пагија) јесте борба за Србију! Ако већ радите на томе зашто не ухапсите криминалце јужно од Ибра? Зашто не осудите Љимаја, Тачија, Харадинаја, остале дилере, убице, силоватеље, паликуће и палицркве - БАР ЈЕДНОГ ОД ЊИХ, зашто? Шта вас то плаши од вас самих? Ја ћу вам рећи - истина! Куд ћете пред свет тако накарадни, зверски страшни без ичег људског у ма једном од вас? Али, скривајући их од закона данас не значи да ћете моћи да их сакријете од Бога, народа, историје па једног дана и правде. Успоставите ви ред у вашој разбојничкој пећини, задржите бар једну од материјалних вредности српског Косова за вас а не за ваше газде са запада, покажите закон и поштење па заиста нећемо имати више аргумената. Можете ли бар део једног од ови захтева да испуните? Не можете. Јер сва оружја за освајање тога су у спрским рукама. Немојте да вас то плаши јер Косово и Метохија су земља на којој и ви имате право да живите. Сваки Шиптар рођен на Косову, недужан, поштен и искрен према држави Србији може мирно да спава. Али како ви, заслепљени мржњом коју сте сами у себи створили и храните, да то схватите кад... Помињете "повраћај поверења у институције државе Косово"? КАДА је уопште функционисала било каква "институција републике косово"? Тога ни на папиру није било! А ја, кад покушам да се сетим шта су то Шиптари радили поштено, једино се сетим продаваца семенки испред биоскопа, на аутобуским станицама а од оних важнијих "функционера" јесу они што су водили пиљарнице. Чак и они су морали да поштују закон државе Србије, баш као што и ви морате данас у свим најважнијим областима. Ако сте се узнели овим успостављањем границе сетите се да смо и то ми СРБИ урадили! Они на власти издајом а ми са севера привременим пристанком. Нама то не служи на част али ви знајте да ту нема шиптарског удела. Запад је и то издејствовао за вас као и све свако зрно жито којом храни своју јефтину и робовску радну снагу на Косову.

Да, Косово јесте наша заједничка домовина! Шиптарска јер сте ту рођени, српска је смо овде рођени, живели и градили земљу, историју, част. Овде смо умирали и умиремо... Борили се са свим силама овога света и до сада побеђивали и успевали да га очувамо. Наше је - јер су Срби створили Косово! Битком на пољу Косову, нашом жртвом пред Богом, страдањем након тога, смрћу у овоме свету основали смо ову својеврсну "крстионицу српског народа". Место одакле се уздижемо у висине ка Господу или падамо у паклене јаме - издајући га. Где су ваши стари градови, храмови, путеви, куће, гробља? Где? Нема их. Палите куће и цркве и крадете намештај из њих, убијате и протерујете Србе и крадете историју од нас. Нити ћете се Богу ваљано помолити, нити се поштено скућити нити изградити своју историју на костима наших страдалника. Ово што данас градите је од лима и стиропора јер искрено осећате да ће и ово време вашег подаништва западу ускоро проћи. Тада, крв коју сте присвојили од нас мораћете да пролијете из себе и то је цена коју ћете морати да платите само да би отишли одавде! Јер ми смо створили ову земљу, ми одредили правилима по нашој мери, МИ овде одлучујемо. По вашој мери није страдање и част већ отимачина и лаж. зато су светске крвопије поздане савезнике пронашле у вама а не у Србима. Чак и када би Косово било на продају - А НИЈЕ, не бисмо га продали јефтиније него што смо га купили. Због свега овога ми, Срби са севера, гледамо у заједничку будућност али и заједничку прошлост са вама Шиптарима. У оба данас гледамо - преко барикада и НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ! Можете да не помињете али не можете да не знате за најмонструозније злочине које сте ви Шиптари чинили над Србима. Од Клечке, где сте једино ви поред фашиста Немаца палили живе људе, за разлику од њих ви сте то радили у пећима за прављење креча, врло примитивно, како и приличи том односу. Преко ископаних дечијих телешца која су ваша деца рукама кидала, преко Србина убијеног у наручју мајке код Самодреже цркве, преко силовања и свих већ помињаних недела ваших којима сте стекли дубоко поверење џелата са свих меридијана. Нећу више набрајати јер је живот прекратак да се све помене. Такав "закон и ред" Срби никада нису хтели, нису могли нити ће моћи да уваже, поштују и понашају се у складу са њим - Богу хвала. 

Ми нисмо никакви таоци српске власти већ народ у својој држави. Не желите то да видите због ваше слепе мржње и беса који кипти из ваше немоћи у којој ћете, кад вас Запад напусти, остати сами насупрот нас Срба и наше реакције коју замишљате дубоко у себи од које вам се кости најеже и следи крв и у венама ваших нерођених потомака. Да ли с правом - Бог зна, а ми ћемо видети.

Ако је било ко из редова Шиптара сигуран у ставове које сте изнели, а ваши већ траже да се оканете ћорава посла, позивамо вас да дођете овде на север и да нам то кажете у очи! Ако је ово ваша "држава" зашто нико од Шиптара никада није дошао овде да разговара са "својим" народом на "свом" језику па да га цео свет разуме? Ако доносите само ред и закон, шта су препреке вашем доласку међу нас, обичан и ненаоружан народ? Ако икада имати "премијера" на Косову, зашто никада нећее доћи да обиђе "свој народ"? Ви се можете срести са Николићем као заиста равноправним у безвредности, јер јесте али ни једно од вас не сме доћи на север јер сте у лажи, обмани и безакоњу и знате да би вам се ваше речи одмах вратиле у правој мери и облику. Ако сам ја шта слагао, претерао, искривио, ви дођите (са вама "равнима") па докажите и исправите. Ми Срби са севера Косова смо овде, чекамо вас.


Дана 14.12.2012 године, Север Косова, Србија.

За објављивање приредио:
Кари Бадер

„ПРЕДСТАВА КОСОВО“ ЗАСЕНИЛА ШЕКСПИРА

Војсковође, помрачени умови, сурова убиства, прељуба, похлепа и охолост, освета и Пирова победа главни су мотиви који се у изврсним драматичним обртајима преплићу у сваком делу једног од најгенијалнијих писаца свих времена - Шекспира. Осећај, овог непревазиђеног врха светске писане имагинације, за употребу прецизне дозе и правог тренутка одређеног мотива остао је недостижан до данас.

Међутим, сведоци смо времена у коме брилијантно режирана недела и догађаји својом маестралном виртуозношћу бацају сенку и на ту светску величину. Свети владика Николај о Шекспиру је рекао „Ја њега не знам али он мене зна“.

Ко је то данас, што зашиљеном дрвеном оловком без „срца“, исписује радњу, дијалоге и злочине над Србима кога ми не знамо а он нас познаје? Познаје тако добро да нам је главу затровао па она уместо да влада – издаје. Срце начео трулежним вилицама па кида бесомучно да прегризе жилу куцавицу. Душу обгрлио смртно хладним рукама па би да је преотме. Ипак, не може он њу имати јер је Божија. Прети грозном смрћу а заборавља да „Срб је Христов, радује се смрти“ и певајући умире. Убија где и кад стигне јер је „хтео и Христа, крвљу да излије

ал' безумни не зна да крв душу мије “.

Данас, на дан Усековање главе св. Јована Крститеља – густ смрад уливен је у ноздрве србског бића. Од узурпиране цркве на Косову и Метохији до ојађене државе.

Глава l

ПОМРАЧЕН УМ  ЈОШ МРАЧНИЈЕ СРЦЕ.

 Данас је велики хришћански празник Усековање главе св. Јована Крститеља.

 О догађају:  Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. 

Преузето са: http://www.eparhija-prizren.org/ praznici/

Догађај времена данашњег:  Теодосије Шибалић, не баш познатог порекла по оцу (не сакривеног већ непотребног за знати). Беше Теодосије канонски изабран за викарног епископа и би му дата на управу Липљанска епископија. А за време управљања канонског Епископа  ГГ. Артемија епархијом Рашко-призренском. Но Теодосије, зли изданак, одбаци своју закониту епископију липљанску и устреми се на свог духовног оца Епископа Артемија, који га је у Христу Господу духовно родио. Појашњење: „Свети оци су браком (духовним) именовали још једну свезу, и то између Епископа (женика) и његове епархије (невесте). Ако се у домаћој цркви (браку) спасава неколико душа колико је онда претежнији овај духовни брак у коме се спасава неупоредиво више душа?
...

На крају, сетимо се како је Свети Јован Крститељ изобличавао цара Ирода поводом његовог безакоња: "Не можеш ти имати жену брата свога (живог) Филипа". Тако и ми, прогнани монаси распете Епархије, говоримо Епископу Теодосију и онима који су га неканонски изабрали: "Не можеш ти имати њу (невесту-епархију) оца свога (живог канонског женика)!"

Како у оно време тако и сада безакоње се додаје на безакоње, следствено томе уз титулу незаконитог Епископа рашко-призренског Теодосија придодају се речи прељубочинац и безаконик“.

Аутор: Протосинђел Евтимије, текст: Не можеш ти њу имати

Преузето са: http://www.srbinaokup.info

Против ових али ранијих безакоња уста Владика Артемије али га не желећи јавно разобличивши (верујем да је то зато што се српски народ у овој епархији све више враћао цркви и да се не би саблазнио и ужаснуо тим сазнањем и можда поколебао на свом путу спасења) већ је, унутар Цркве, канонски одредио да се Теодосије рашчини на шта је као законити Епископ имао право а, с обзиром на чињенице, слободно можемо рећи и дужност. Теодосије тада, уз помоћ мрачних умова и кнезова овога света, уместо да се покаје, незаконито преоте невесту (епархију) прогнавши и то - свога духовног оца! Током разбојничког пира поводом узурпирања епархије, пред Теодосијем играше многе Саломије и Иродијаде. Свака част и достојанство овде су презрени. Омамљеном Теодосију блуднице у глас затражише и срце, и бубреге, и главу Јованову (Србинову) за коју сам Теодосије, као и Ирод, зна да у њему нема кривице. Но што је обећао, мора испунити. Не из части већ зато јер је својом вољом пристао на ропство и сервилност и тако одузео себи сваку могућност избора.

Глава ll

МОНОЛОГ ЛУДИЛА

 Ово би Шекспир, као и свако од нас, сигурно могао пресликати али даљи заплет ипак је ван његових људких могућности. Управо чин који је данас одигран.

Како јавља (ЈЕДАН ОД РЕТКИХ) а немачки медиј на српском језику „Блиц“, новоизабрани командант КФОРА Фолкер Халбауер, на позив „епископа“ Теодосија присуствовао је данас литургији у „обновљеној“ Митрополији у Пећи.

  Нејасно када али у току истог дана изјавио је „српским“ новинарима (од којих нико не извештава детаљно о овоме) како је већ прва два дана присуствовао важним догађајима а у готово исто време шаље поруку на Запад по Бечком „Куриру“ о свом доживљају Срба. Од „важнијих догађаја“ издваја прво своје присуствовање „јуче у косовском парламенту поводом окончања надгледања независности“ а потом и присуствовање „литургији у овом обновљеном храму. У наставку се наводи како је овај аустријски бригадир позвао „на дијалог“.  У одвојеној вести истог дана „Блиц“, али и сви други медији, преносе и остале речи аустријског бригадира својим надређенима „због спорних граница ка Србији Косово остаје буре барута“. Ту се драматика подиже за неколико октава насумично изреченом цифром када је у питању број повређених окупаторских војника у самоодбрани Срба од чак „100“ (и словима – сто -). Па где је фотографија, снимак, било какав доказ бар једног повређеног? Не кажем да их није било, било их је – лично сам видео! Али мислим да је на праву цифру додата бар једна нула. Са којом намером не знам али зар то не подсећа на нешто „100 за једног војника“ шта ли то беше? Можда бих могао да се присетим да бригадир није остао тајновит са „плановима за решење кризе на северу Косова“.  Најдаље иде када каже да је окупатор покушајима да уклони барикаде навукао „гнев српских сепаратиста“! У истом дану када га је прељубочинац и оцеубица Теодосије позвао и угостио у Православном храму. Какво скрнављење од некога ко би да се уброји међу „великодостојнике“.

 Овде се питам, да ли је Шекспирова људска ограниченост или пак одсуство сваке лудости могло да народ у једој земљи који жели да у живи њој, у својој домовини, могла да спречи тај генијални ум створи реченицу таквог склопа? Не, не постоји таква реченица јер то заправо нема никаквог смисла нити логике, ко би у то поверовао? А није да Шекспир такве људе није осећао, макар у фикцији, онда када каже у Млетачком трговцу „ко тражи правду наћи ће је и више него што је тражио“. Јеси ли то читао, бригадиру? А знао је тај Шекспир не само тебе већ и онога ко је тебе таквог на „литургију ПОЗВАО“ па се после ње тако осионо шириш силованом српском земљом, као многи твоји, додуше покојни преци, од цара до рудара. 

Глава lll

ЗЛО НИКАДА НЕ ИДЕ САМО

 Да у српској Власти постоји барем трун људста, самопоштовања и достојанства, ни тај прељубочинац и безаконик не би могао да у Србији окупља себи сличне. Пљујући, псујући, проклињући млаког Тадића Срби су чезнули да на власт дође Србин... и дошао је а са собом довео још таквих „Срба“. Један од њих, током овог истог дана и баш на овај празник, отишао је да се поклони германском царству а да пред својим народом глуми зверку, додуше не велику већ неку малу. Не вука већ вучића у Берлину. Тај Вучић је „након састанка изјавио да ће убудуће Србија доносити одлуке у складу са потребама својих грађана а поштујући међународно правне и политичке обавезе“. Дакле НЕ У КОРИСТ већ ПО ПОТРЕБИ ГРАЂАНА. А ко ће доносити процену о потребама када оне нису на корист? Које су то међународно правне и политичке обавезе и према коме то, од звери који је растржу, Србија ИМА ОБАВЕЗЕ?

 Вучић наводи да „знамо шта су нам обавезе али морамо да размишљамо о економском бољитку народа“. Шта је то, по теби Вучићу, „бољитак“? Нешто боље или нешто што боли? Јесмо ли продати или уцењени? Наравно да се ради о Косову али је тај Вучић сасвим смело рекао да ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ГОВОРИ О САДРЖИНИ РАЗГОВОРА. Коме сме ако не народу кога представља и коме би требало да полаже рачуне? Можда неком аустријском бригадиру кога је поверио, исто тако, обезакоњеној цркви?

Сасвим јасно најављено одсецање главе Јованове (Србинове). А најчешће српско презиме јесте Јовановић од Јован.

Крвави пир киднаповања, силовања, паљења, одсецања органа опасно се, уз пристанак аномираног дела српског измученог тела, приближио глави.

ЕПИЛОГ?

 Џелат сигурним и спорим корацима силази низ степениште ка тамници српског бића. Једном руком носи, од прекланих вратова, назубљену секиру а другом прелази преко храпавог зида премазаног исушеним засирцима крви, читајући рељеф попут књиге за слепе испуњен српским именим, јауцима, лелеком али и песмом, одлучношћу, непоколебљивошћу. Ту се увек најежи и рефлексно скупи песницу, стегне зубе и за пар степеника приђе ближе тамници. Толико дубоко да га ни Шекспир у својој машти није могао пратити.

 Али знао је Шекспир и тог Џелата, и тог Теодосија и тог Вучића, које још у „Хенрију Vlll“ најављује гротексним признањем главног (не)јунака који барем не крије да „нема звери тако окрутне да за милост не зна. У мени милости нема ни трун те стога, ја звер нисам“.

 Теодосије – шта си ти? Вучићу – шта си ти? „Срби“! – шта сте ви?

Текст: Кари Бадер