Др Марко Јакшић “Ако Срби са севера не изађу на изборе, “вирус” слободе захватиће и остале делове КиМ”.
Са
приближавањем најављених шиптарских избора захуктава се кампања али и
антикампања о изласку или бојкоту истих. За портал Новинар.Де др Марко Јакшић
каже да ти избори стварају повољно тло једино за потпуни и трајни нестанак Срба
са КиМ.
„Срби својим изласком на те изборе
требају требају да „оперу“ једну страшну националну издају која се десила пре
пар месеци“ каже наш саговорник и објашњава да „ако Срби не изађу на ове изборе
онда су они (Дачић, Вучић, Николић) издајници, ако Срби изађу онда су ови били
у праву и онда, забога, неће бити издајници“.
Одборници са севера КиМ још једном одбацили споразум и поновили ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ. Председник Општине Зубин Поток, Славиша Ристић: Ако се споразум из Брисела спроведе - Србија ће нестати!
Српски народ на барикадама приказиван као криминална скупина.
На заједничкој седници одборника четири Општине са севера Косова, одржаној данас у Звечану, још једном је одбачен "бриселдки споразум и још једном су упозорили Владу и државни Врх републике Србије да је тај споразум погубан за српски и народ и, што је најбитније - неспроводив на терену" изјавио је за портал Новинар.Де Славиша Ристић председник Општине Зубин Поток. Као разлог овоме је то што Срби не желе у "независно Косово а нарочито не желе да држава Србија одступи са овог простора" рекао је Ристић.
Поводом најваљене посете А. Вучића Лепосавићу, коју ће како веома поздани извори из локалне полиције наводе обезбеђивати људи Хашима Тачија, Ристић каже да су одборници спремни да се са њим сретну и саслушају образложење којим жели да их убеди да прихвате тај споразум али да "ми немамо право да мењамо своје мишљење с обзиром на вољу грађана исказану на Референдуму, одржаном фебруара прошле године, када је народ јасно рекао да не жели косовске институције а овај споразум управо то значи".
Притисци да се споразум прихвати су изузетно јаки и видљиви а пре свега "кроз извртање праве слике у медијима како би се погрешно приказала слика онога што се овде дешава" каже Ристић. Он додаје да државна власт има инструменте којима тај притисак може појачати, што већ најављује да ће учинити, али народ то ипак никада неће прихватити. "Може Влада распустити наше Скупштине, што би био незаконити чин, али народ неће дићи руке од борбе да остане у држави Србији".
Један од видова притисака у медијима јесте и слика којом се Срби са севера приказују као криминалци који подижу барикаде и супротстављају се држави и целом свету.У исто време, власт која то говори, среће са Хашимом Тачијем и људима који су бомбардовали и још увек уништавају Србију као са легитимним преговарачима и "одлучујућим факторима" у решавању косовског проблема. Чак су у јавност иступили и са отвореним ставом да ће они преговарати и са Рамушем Харадинајем као равноправним и пре него што је изречена било каква пресуда пред "чувеним" Хашким трибуналом. За наш портал Ристић овакве нападе тумачи као "још један од покушаја да се север представи онаквим какав он није. На северу Косова живе Срби, држављани Републике Србије који се боре за своје основно и Уставом загарантовано право да остану део државе Србије. Причу о "криминалцима" протурале су многе власти попут онога да су криминалци били организатори барикада а та прича је кренула у оном тренутку када је држава престала да подржава народ на барикадама". Он је потпуно одређен поводом тога да је то покушај да Срби одустану од своје борбе "а то се, верујте, неће десити" категоричан је председник Општине Зубин Поток Славиша Ристић. Ако криминалаца на северу Косова има онда је њима место у затвору али се "не може читав народ криминализовати, не може се читав народ стрпати у затвор. Овај народ неће ништа друго осим да истраје у својој светој борби за очувањем Косова и Метохије у саставу Србије" додаје Ристић.
Бесмисленост ових клевета огледа се у много чему. Током задњег таласа насртаја на Косово и Метохију, када су на страну српског непријатеља стали и државна власт али и највиши клир српске Цркве, прво је прогнан Епископ рашко-призренски Артемије под сумњом злоупотребе новца. Тада се тврдило да је таква одлука утемељена чврстим доказима међутим, ни после читаве три године, није доказана ни једна оптужница нити било какав преступ епископа означаваног у западним медијима као "тврда српска струја" и најјача брана независном Косову. Прогон је координиран и споровођен усклађеном акцијом Синода СПЦ, ЕУЛЕКС-а, косовске али и српске полиције којом је и тада шефовао Ивица Дачић. Након тога неканонски је изабран не епископ већ узурпатор Теодосије који се среће и дела у корист шиптарске и америчке стране чинећи све по њиховој вољи попут највернијег слуге. У више наврата кршена су најосновнија људска права Владике Артемија уз сагласност свих. Потврда још тадашњем курсу данашњег Премијера Србије била је Жандармерија која је, уз употребу оружја, затварала српске алтернативне путеве приморавајући Србе са севера да користе прелазе под контролом окупатора који су затим претворени у границу на територији Србије, такође као резултат преговора у Бриселу. Једини који су ухапшени су Звонко Веселиновић под оптужницном да је помагао изградњу алтернативних путева и изградњу барикада и Славољуб Јовић - Паги под оптужницом да је пуцао на КФОР на мосту у Звечану када су рушене српске барикаде и рањено неколико Срба. Обе оптужнице су подугнуте по налогу окупатора а ухапшени су од стране српске полиције и жандармерије под командом Ивице Дачића. Посебно је занимљиво да је Јовића жандармерија ухапсила у Косовској Митровици на шта по Кумановском споразуму није имала право а да се нико није огласио поводом овог преступа Дачићевих наоружаних људи. То је био први пут да је српска полиција ушла на Косово након окупације 1999-те године, не да ослобађа већ да хапси окупиране Србе.
Са друге стране, новоименовани криминалци са севера Косова веома често бораве у радним посетама Београду али и осталим градовима Србије. Ни један од њих до сада, упркос оптужбама у медијима није ухапшен нити приведен. Остаје нејасно да ли српски представници имају у свом поседу тајно Теслино оружје па су недодирљиви упркос честим јавним политичким наступима или је то само српска власт остала доследна кршењу свих важећих закона земље коју води па су у складу са тим ти "криминалци" још увек на слободи.
Упорно се понавља и детаљ како Срби јужно од Ибра не подржавају борбу Срба са севера КиМ. "Није истина да Срби јужно од Ибра не подржавају ову борбу и да су задовољни бриселским споразумом. И они су против јер би имплементација погодила нарочито њих" каже Ристић. "Појединци који у медијима говоре у корист овог споразума а тобож у име Срба јужно од Ибра, попут Раде Трајковић и ранђела Нојкића, нису никакви представници народа и могу да причају само своју приватну причу" додаје наш саговорник. Он сматра да такви ставови произилазе из материјалних интереса "јер сви ти људи не живе на Косову и Метохији, своје породице су одвели изван Косова и Метохије а покушавају да одлучују о већинском делу српског народа овде који је оста са својом децом, са својим породицама изикујући свој живот и сво имање зарад опстанка на овом простору" каже Ристић.
Инструментализовани медији изузетно вешто скривају још једну чињеницу о Косову и Метохији. Причајући о материјалном благостању које нас чека у ЕУ српска власт и медији не помињу богатство овог простора. Рудник Трепча је други по богатству у Европи а Американци процењују вредност на чак 500 милијарди долара. Такође се годинама скрива од српске јавности да 70% капацитета ЕПС-а лажи на Косову и Метохији и да би предајом био изазван општи колапс. Подземне пијаће воде којима ова јужна српска Покрајина обилује међу најквалитетнијим су у свету а већ широм планете утемељено је мишљење да ће се у будућности ратовати управо због пијаће воде. Манипулацијом се потире свака духовна вредност која је претежнија од свих ових материјалних богатстава која се упоредо прећуткују наговештавајући повоља ропски положај у заједници европских земаља које вртоглаво падају у банкрот и распад попут бивше Југославије.
"Много је веће богатство на Косову и Метохији него што би Србија добила евентуалним уласком у Европску унију. Оно што не смемо да изгубимо а што ће се десити уколико се истраје у примени бриселског споразума, који није ништа друго до предаја Косова, то је духовно наслеђе српског народа јер не може опстати ни српски народ ни српска држава без духовног наслеђа на КиМ које ће бити апсолутно угрожено применом овог споразума" завршава Ристић.
Сасвим је јасно да се за српске жртве на Косову, побијене на најмонструозније начине од времена фашистичке Немачке (која се и данас истиче у подршци злочинцима на КиМ) не може тражити никаква правда када се њихови џелати постављају у положај супериорнији од српских власти од њих самих. Нејасно је зашто народ не реагује, зашто нема отпора и зашто се сами не замисле па схвате шта се са српском државом чини? Докле ћемо трпети неправду и срамоту у коју нас сви гурају? Хоћемо ли бити једини народ који је извршио колективно самоубиство и то не у тренутку већ чинећи то годинама, полако и сигурно. Има још времена за пружање отпора а још једна прилика за то биће управо 10 маја у Београду на свенародном скупу против издаје Србије под називом "ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ" кога су данас заказали одборници четири Општине са севера КиМ.
Звечан: нешто пре 17 часова данас, током мирног поподнева у Звечану, изненада се појавила група од десеторо окупаторских војника у пуној ратној опреми и правој борбеној формацији. Код свих је оружје било на готовс и то је, у први мах, збунило оне који су се нашли на улици а онда су уследила и разјашњења. Појава наоружаних окупаторских војника у чисто српској средини а у време када се све више говори о појавама и притисцима шиптарских паравојних формација доживљава се једино као провокација.
Аустријски војници пролазе крај портрета генерала Младића у Звечану.
Један од присутних Срба имао је са собом камеру коју је укључио и питао војнике "шта ће они ту?". То је изазвало врло негативну рекацију код окупатора те су тражили да се са снимањем одмах прекине. Њихово објашњење за овакву појаву је било класично политички формулисано. "Овде смо у мировној мисији".
Код Срба, посебно у Звечану, још увек је врло жива успомена на прошлогодишње пуцање по српским цивилима на мосту недалеко од центра Звечана када је више Срба повређено. Тада је то учињено како би се уклониле српске барикаде и омогућио што лакши превоз шиптарским службеницима који се отворено залажу за поробљење или прогон Срба на Косову и Метохији.
"Преговарач".
Током инсистирања да се прекине са снимањем, окупаторски војник који је разговарао са локалним Србином, рекавши да му "даје добар савет", тражио је од њега да "пожури, престане да снима, прекине тако да прича са њим, да се покупи и што пре одатле" што овај није учинио.
У том тренутку се већ окупило неколико овдашњих Срба а група окупаторских војника, све време држећи прст на обарачу, направила је широк круг око места где су они "разговарали".
"Представник" окупаторских војника је затим рекао да су ту због експлозије која се синоћ десила у Звечанском насељу Колонија. Срби су се због тога нашли увређеним јер ни један војник нити истражитељ није послат да разреши случај трговине органима киднапованих Срба ни било ког злочина над српским народом али су због "једне експолозије" цео дан надлетали Звечан па на крају довели и војнике у пуној ратној опреми.
Присутни Срби су додали да они (окупаторски војници) могу да шетају, да прођу или шта год им је воља да ураде али оволико наоружаних војника је непотребно јер "није ово Ирак" а они су ипак дошли као да имају намеру да убијају. "Преговарач" је одговорио да је то њихово уобичајено оружје а да су хтели да провоцирају дошли би са тенковима, блокирали би путеве и раскрснице, целу област би ставили под своју контролу. То је опет подсетило на догађај када је мост у Звечану блокиран и када је пуцано на српски народ.
Такође, приликом недавног суђења Србима за нереде које је 17. марта 2008. године изазвао КФОР, УНМИК и Међународна заједница окупирајући Суд на дан Погрома када су знали да ће разгневити Србе, на месту званом Дудин Крш стационирано је неколико стотина окупаторских војника, тенкова, борних кола, возила за разбијање демонстрација и све то уз подршку борбених хеликоптера. Да ли је то провокација, поробљавање, тотална окупација или можда промоција вредности Европске уније свако може да донесе сопствени суд.
На примедбу да случај експлозивне направе припада полицији а не "војсци" окупаторски војник је одговорио "ми смо за вас (Србе) једна врсте полиције" да би му овај одговорио да су они за Србе окупатори и не могу да буду ништа друго.
Дечак који је окупатору објаснио оно шт о су сами требали да знају јер су због тога и дошли.
Најзанимљивије, ако се уопште може тако рећи, била је чињеница да су ови војници, како су сами рекли, у Звечан дошли по наређењу својих надређених да обиђу место експлозије а да уопште нису имали представу где се експлозија догодила и њихова шетња кроз насеље је заправо била резултат лутања! Након изненадног сусрета наставили су даље да би на крају улице питали дечака који се ту нашао да им покаже где се то место налази(?!). Посебно ако сами тврде да је КПС (шиптарска полиција) у помоћ позвала ЕУЛЕКС који се за помоћ обратио КФОР-у па су они дошли. Да ли је то био изговор ових људи под пуном ратном опремом не знам али је више него чудно да се повећа група војника шаље на место огађаја пешице а да сами војници уопште немају представу где се то догодило? Звучи више него неорганизовано за једну од највећи војних сила света. Или су свесно лагали или их је неко од надређених свесно гурнуо на то место надајући се да ће тако испровоцирати неки догађај, пуцњаву или било шта што би пружило повод за веће оружано насиље. Срби, наравно, нису глупи попут таквих идеја а нису ни људи који би се тек тако залетели на противника за кога знају шта је у стању да учини. Овакве акције вређају али не могу натерати народ на непромишљене потезе какве неки мрачни умови прижељкују заснивајући их на предрасудама док истовремено занемарују "предрасуде" о себи. Србин јесте неустрашиви ратник али онда када за то дође право време.
Од лошијих ствари о српском народу стоји то да су замрла сећања и на претходну деценију и злочине почињене над Србима а камоли у неко даље време, тако да неће бити вишка да подсетимо да је Аустро-угарска војска (данашњи Аустријанци, Мађари и Немци) починила неке од најстравичнијих злочина над нашим народом и уопште у Првом светском рату. Један младић у војвођанском селу је растргнут на сред пута привезан коњима за репове само зато што се ту нашао јер није могао да одоли а да се из близине не надиви гиздавим царским коњима. Његова љубав према овим племенитим животињама је од Аустријанаца претвроена у страшну смрт коју је његова породица посматрала кроз прозор. Села су спаљивана редом и уништавана до темеља ако би им се нашла у близини. Српски сељаци, без обзира на узраст, пол и било шта друго били су масовно вешани да би се ти војници после тог чина фотографисали крај њих. Клања, силовања, пљачке. Све су то чинили претци ових "припадника мировне мисије" под којим је страдало више Срба него што је то било током свих година под шиптарским терором. Бројни су злочини од њихових предака и у Другом светском рату као и свесрдна помоћ свима који су били против Срба током ратова деведесетих. Сасвим је могуће да нико од војника није пуцао на Србе али је то апсолутно небитно, треба видети шта би се десило када би се за то створила прилика. Са свима који су могли видели смо шта се дешавало. Из њих су, попут Призрена 1999. па до јуна прошле године, остајали само српски лешеви и крв. Не треба им се светити, јер то није наше, али њихово присуство увек изискује максималну опрезност и пажњу.
Аустро-угарски војници вешају српске жене у Првом светском рату. Извор: Српска мрежа
Пред зградом некадашњег Окружног суда, а данас "међународног", у Косовској Митровици окупило се неколико стотина Срба. Разлог је био - суђење Србима из овог града за нереде које је изазвао окупатор.
На улазу у круг где се налази зграда некадашњег Окружног суда у Косовоској Митровици. УНМИК и КФОР су га изместили изазивајући и спроводећи насиље за које је данас суђено Србима.
Тотални апсурд али апсолутно пролази и то из једноставног разлога - медији извештавају шематски, незаинтересовано изван аспекта плаћеног а кад су већ плаћени раде како им се каже. Сви представници медија налазили су се испред главне капије овог "суда" чекајући изјаве које су увек усмерене ка оправдавању поступака оних у чијим је рукама моћ. Тиме се увек и коначно задовољавају. У овом случају - изјавама окупатора, заштитника правих злочинаца. А шта је требало да се ради? Просто, измаћи се и по оној Његошевој "ко брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом". Чак и физички ово се данас потврдило. Сасвим је било довољно попети се на неку од зграда и све је било јасно као суза.
Пред самом зградом у којој се води процес налазило се 5 - 6 Еулекс џипова, иза зграде још толико. У дворишту је било неколико дежурних али у контејнерима, шатору, на балконима, иза завеса ко зна колико још добро наоружаних и обучених људи. Сви они су се одмах скривали чим угледају камеру. Пред капијом око десетак КПС полицајаца. Међутим, неколико километара одатле, код места званог Дудин крш, читава бригада окупаторских војника, укључујући тешка оклопна возила и хеликоптер опремљен за ратна дејства. Војника је, по слободној процени било око три стотине. Срба који су се окупили у знак протеста - исто толико можда и мање. О чему се овде заправо ради? Зашто толика сила на немоћан народ међу којима је било доста жена и средњошколаца?
Видео са данашњег "окупљања".
Простим сабирањем и враћањем у не тако давну прошлост све постаје јасно. Године 2004-те, 17-ог марта, настају општи немири, насиље и свака зла над Србима на Косову и Метохији. Много цркава, кућа и јавних добара уништено, спаљено. Много Срба протерано и отето што им је преостало. (Пошта и болнице међу најважнијим институцијама). Неколико мртвих, на десетине повређених, рањених, неколико убијених и "несталих". Међународна заједница је ово насиље "оштро" осудила а онда платила да се сва штета поправи и прихватила "реалност на терену". Наставило се као да се ништа није десило. Нема осуђених, оптужених, кажњених осим за прекршај (ти су ваљда пребрзо возило кроз шиптарску масу која је дивљала, шта ли?). То је, на општу несрећу био јак адут Србима који су евентуално нешто фино хтели, барем кобајаги али и мрља на мировној мисији и демократским снагама зла. До данас је све што су шиптари спалили и порушили углавном обновљено. Бескорисно је јер је исувише аљкавао урађено али споља делује пристојно и нема трагово никаквог насиља. Ове године, из медија додуше, сазнајемо да су немачке тајне службе али и друге стране, знале три недеље унапред да се ово насиље спрема! Дакле, пошто се бомбардовањем није успело до краја отети Косово од тврдоглавих Срба морало се предузети још нешто. И добили смо погром 17-марта 2004-те године.
Окупатор је испред зграде у којој борави, а преко пута суда, исрцтао симболе својих јединица и јасно показао чија је то војска (Клик за увећање фотографија).
Четири године касније, 2008-е, створили су се услови да се Шиптари подрже у својим настојањима и да се привидно, насилно, безаконито "отцепе" и једностано прогласе квази-независност. Да би се напори и промишљеност Америке и Европске уније појаснили треба рећи да су на водећим местима шиптарских институција постављени најжешћи криминалци. Њима је најлакше управљати јер им се увек припрети да ће у затвор због тога што су такви кави су и готово. Онда им се (контролисано) дозволи даље бављење криминалом, лупи се рекет на зараду, откупи се оно што је најисплативије (баш су ону јадну, спаљену Пошту откупили американци али руднике) и сви лепо живе. Додуше, сви који су лепо живели и пре тога. Е ту пролећну идилу покварио је 17 март 2004-те године. Нешто се морало предузети.
Те нечувене 2008-године УНМИК, КФОР и остала белосветска сила сјатила се на Окружни суд у Косовској Митровици који је радио по законима државе Србије, похапсила судије и одвела их у Приштину - пред шиптарске "колеге" да им суде. Уз мале грубости приведени бивају враћени истог дана.
Ударац на институције закона и државности у српском делу града, баш на дан великог погрома, народу је заиста тешко пао а и како би другачије? Устало се у одбрану Суда и државе и настао је нови сукоб са окупаторским снагама. Повређени, убијени, рањени. Опет на 17. март! Многи су замерали због ове "непромишљености" јер се знало какву ће реакцију изазвати код српског народа. Правдали су се да нису обраћали пажњу на датум већ "само кренули у акцију". Срби су ово схватили као тешку провокацију. Знало се како ће народ реаговати и то је било пожељно, баш на тај дан. То и јесте била провокација али она није била циљ већ средство. Убрзо затим, неки свесно неки спонтано, припадници тзв. "међународних снага" признају да су акцију напада на Суд пажљиво осмислили и бриђљиво водили. Пет година касније видимо и зашто.
Оптужено је неколико Срба, неки су осуђени, неки ослобођени. Ови који су пуштени из тамнице служе да се народ опусти и прихвати "одлуке суда". Ови који су осуђени послужиће многоструко. Ипак, један од најважнијих удела јесте у томе да ће се у свести поклопити датуми 17 март а године избрисати. Тако добијамо Србе осуђене за насиље 17 марта! Дакле Срби ће бити криви за паљење зграде Суда али и цркава, кућа, прогон Срба са Косова и Метохије и сва остала злодела која смо претрпели. Војна сила, пажљиво избегавање камера и објектива, до најмањих танчина смишљени поступци и обезбеђена позадинска подршка и сва упорност да се омогући доношење одлуке у овом процесу показују баш то!
Ако није тако:
Чему толика војна сила спремна да одреагује за минут не остављајући нимало шанси да се било шта преокрене?
Зашто тог 17 марта 2004-те године није употребљена толика сила, а тада је било још и више окупаторских војника него данас?
Зашто нико од Шиптара није осуђен за насиље и погром 17 марта 2004-те године?
Зар је било лакше "препознати" Србе под капуљачама него иједног Шиптара од свих оних стотинак хиљада колико их је учествовало у тадашњем насиљу?
Јел тада није било хеликоптера, камера, фото апарата, сведока, трагова? А имамо све те доказе и дан данас.
Окупаторски војник мирно посматра док шиптарска руља скрнави цркву Св. Саве у јужном делу Косовске Митровице. 17-ти март 2004-те године. Нико никада није изведен пред суд за ова недела.
Међутим, сасвим сигурно за ово што се ради на Косову и Метохији постоји сагласнот српских власти. Доказ томе је да се никада до сада није на Србе, на голоруке цивиле, упутила толика војна армада каве је било данас. Наравно, већ поменути медији много помажу. Један од најјачих доказа јесте термин који се у овом процесу помиње а то је "међународни суд" или "Еулексов суд" на Косову. Такав суд НЕ ПОСТОЈИ. Сам ЕУЛЕКС то тврди и то јавно. У њиховом промотивном споту о правосуђу буквално се каже "еулекс нема свој Суд већ је само присутан у локалним судовима"! 00:37 секунда видео клипа*.
На зиду у близини зграде "суда" народ је јасно и исправно прозвао "утериваче правде".
Дакле, ако они кажу да га немају зашто их ми убеђујемо у супротно? Ако они немају свој Суд, а наш је протеран из зграде у којој се водио процес, чији је то суд?
Постоји само један легалан Суд и то онај који функционише по законима државе Србије и шиптарски суд који ради по "законима" мртворођеног "независног" Косова, монструм државе. Тај суд нема ништа са Еулексом нити га они сматрају судом. Одскора и српска власт је почела да га назива паралелном институцијом. Јасно је да је све ово подршка баш том квази суду да донесе одлуку којом ћемо (иако само привидно) али ми сами бити криви за све што је над нама почињено. Наравно, захваљјући српској власти, српским медијима, сопственом незаинтересованошћу да се бар информишемо ако нећемо да ништа учинимо. Можда, на крају, и јесмо сами криви за све што нас је снашло?
Последњи дани сваке календарске године су неприкосновено резервисани за пуне припреме за "најлуђу ноћ". Апсолутно смо прихватили, држимо до тога и преносимо на млађе нараштаје обичај прослављања ове математичке промене чију никакву физичку суштину не осећамо а духовне смо у потпуности лишени. За сваког Србина, свесног сопствене пометености, Нова година је најбесмисленији "празник" јер се један небитан дан узноси над најбитнијим даном који (ново-календарски) следи после њега а хронолошки пре - а то је Божић.
"Весело" - Детаљ са прошлогодишње декорације главне улице у Звечану. Расвета није уклањана па су сијалице овог децембра поново укључене. Какоје један део расвете отпао од времена током године, декорација је нешто сиромашнија. Фотографисано 31.12.2011 године, Звечан, КМ.
На Косову и Метохији бити Србин одавно се граничи са потпуном лудошћу како је овај свет замишља. Не само народ и политичари већ и "просветари" и "духовници" масовно су отпали од свих истинских вредности. Још горе, много већи напор улажемо како би смо то сакрили од нас самих него да мало испитамо и промислимо ко греши и зашто га пратимо у нечемо што никако не би смо радили на његовом месту. Док ми Срби пред 1. јануар успављујемо капацитет за све остало како би простора дали дочеку првог дана месеца јануара дотле нам се са свих страна сервирају највеће несреће за које смо у том тренутку "обамрли" да би их видели. За само последња два - три дана децембра најављен је сусрет Николића и Шиптарке Јахјаге као "равноправних" политичара и то на иницијативу српског Председника. Заокружен је тзв. ИБМ (границе између Косова и Србије), "Косово" најављује визни режим од почетка године, Шиптари формирање војске Косова, Тадић финализацију издаје и признавања Косова и Метохије као независне државе... У овом тренутку је 0:01 минут, почео је први јануар и "нова година"... Небо изнад Косовске Митровице бљешти од петарди, ватромета, на улици и са тераса народ седере, пева, најдекадентнија музика пара са свих страна... Јужне и северне илити Шиптарске и српске. Ко је овде луд?
То се не дешава само у овом тренутку. Последњих дана када би покушали да сазнате има ли нових дешавања у овој средини и као најсликовитијем медију прибегнете телевизији запљушти вас бујица најодвратније и потпуно бесмислено налепљених слика (и покретних и непокретних) које без милости прате гласови "на уво" свечани, раздрагани, слављенички "срећне Новогодишње и Божићне празнике желе Вам"... па крену да се ређају они које сматрате каквим-таквим вођама у интелектуалном, културном, политичком, спортском животу. Факултети, Скупштине Општина, Предузећа, па до сваке продавнице и трафике понаособ... Од ове године чак и Канцеларија Владе Србије за КиМ, која је у почетку новогодишње кампање позивала на очување огњишта а како нагрће еуфорија те "беспотребне ствари" се скраћују па се само честитају горе неведени празници. Ово се дешава, пре свега, на телевизији Мост која је правни наследник ТВ Приштине из претпрошле деценије. Ипак ни једна друга телевизија не посустаје у трци већ се снимају (нећу о квалитету јер нема пуно приче) опсежни сати крцати певањем, смејањем, разонодом, непрестаним блудним инсинуацијама... Чак постоји и готово целодневни програм на једној приватној телевизији где су редовни гости сасвим обичне градске кафане читали вицеве са папира који је ишао од једног до другог присутног. Укратко - разлуђивање и разблуђивање. Не измиче ни недељни лист Јединство. Такозвани једини српски лист са КиМ, а и он расељен из Приштине. Овом новинарском "старцу", који ових дана пуни 68 година, недостаје најосновније познавање духа свог народа што је недопустиво... или је ипак допустиво јер је у међувремену тај лист постао билтен скројених изјава за обману српског народа од српских државних и црквених власти тзв "званичних" па се у складу са тим штампано издање и бесплатно дели. У заглављу своје интренет стране, на црно црвеној подлози ('еј!?) овај "лист" радосно "кличе са крова срећна вам Срби година нова!" ајде, и Божић! Радио станице су ускраћене тек за слику. Одмах иза тога следе сурова (наметнута и од народа неприхваћена) политичка и не мање сурова (али од народа тражена, нажалост) народњачка и шунд реалност на терену. Ту се негде, опет, провлачи вест "За Србију одавно више нема победе на Косову и Метохији, али порази морају да престану, поручио је у интервјуу Тањугу председник Србије Томислав Николић". Да, на Косову и Метохији је данас најсрамније у Србији "чекати" Нову годину!
Једини "српски лист" са КиМ има проблем са српским идентитетом.
Не знам али не могу да верујем да нико, осим заиста шаке људи, не зна зашто се слави и КОМЕ се узноси славље, радост и весеље у породичном или окружењу пријатеља. Коме смо се сви ми "редом као трава" повиновали? Довољно је да се зове "најлуђа ноћ" и распуштености нема краја док не попадамо од пића, хране, скакања, урлања и сваке недоличне исцрпљености. За ту прилику су готово сви добили слободне дане на свом државном послу. Дежурни и трезни су само полицајци, хитна помоћ и ватрогасци. Зар то не говори више него довољно? Ето шта се од овог празника очекује - неред, болест, пожар и ванредне ситуације. А то се, одлично знамо, редовно и догађа. Можете ли замислите да се током Божићне или Васкршње Литургије у свим насељеним местима ангажују полиција, ватрогасци и амбулантна кола? Зар то не говори довољно?
Да ли је ту крај бесмислу овог општенародног опијања илузијама које наизглед радосне, уистину беспотребне а у суштини потпуно погубне? Погубно за национални дух, из кога потиче читав патријархални поредак током чијег постојања иако несложни остајали смо увек јаки. Погубно за систем вредности и чврсто стајање на (сопственој) земљи. Највише погубно ипак, за оно за шта ја нисам ни позван да говорим али не смем да прећутим - за духовно здравље и здрав разум који нас једини може водити путем право а да не скренемо ни лево ни десно. Не, није крај.
Како и када је почела "прослава Нове године"? Почела је са периодом комунизма, већ чувеног по злу које је донео. Тадашњој Југославији, међунационалној, која је тежила да се успостави поредак братства и јединства, у чијој крви и данас грцамо, требао је празник који неће задржати једну заједницу, један народ око Божића већ све народе и народности увући у један лонац у коме неће бити разлике између једног и другог. Нова година је била најбоља што је за ту потребу могло да снађе Југославију, умути масу и "олакша" одбацивање Бога и Православља у коме се не радују сви народи већ само неки. Тај осећај је додатно ојачан међународним празницима попут Дана жена 8-ог марта и Дана радника 1. маја. Србе је просто почео да мучи стид што, у односу на Хрвате, Словенце, муслимане и још неке имају нешто "своје". Али нису се славили само међународни празници! Да би смо имали нешто што је само "наше" почео се славити Дан младости - рођендан друга Тита! Уместо Богомладенца Христа славили смо "младост" једног иструлелог покојника и у годинама после његове смрти. И то коме ни до данас не знамо ни род ни порекло. Јединство овог света је успостављено! Новонаучени човек је стекао навике које су задржале весеље а одбациле сваку духовну одговорност и тиху а искрену радост "старих" Првославних празника. Петљу по петљу новоприхваћене идеје хеклале су изнова генетски миље српског човека. Уместо ужета којим ће се пењати ка небу, душа српска постала је канап око врата којим се народ спуштао у најдубље поноре таме.
Време је пролазило, генерације су стасавале у новом руху паганских безбожника правећи тако "прогрес" а старе генераације "ослободиоца" полаку су нестајале са овога света. Ратови, крв, злочини и понижавања дрмусајући кидали су комаде меса са једва живог српског човека. Празници који су засновани једино на основи људске потребе губили су смисао, бледели, постајали небитни. Тада се Србин вратио прво Божићу, па слави, па вери... мање или више. Коначно освешћење народа зауставила је Нова година! Ту победу ипак односи дан који позива на светковање једино природних закона ради - Нова година! А баш је тај дан један од најопаснијих по нас ако не и најопаснији.
"До доласка комуниста на власт "дочекивање" Нове године односно 1. јануара у Срба није било присутно. "Православни Срби су заправо у том периоду се налазили у посту (и данас се налазе, наравно), и припремали се за Божић – Рођење Христово, који се прослављао 7. јануара по новом календару (25. децембра по старом календару).
Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима природно 1. јануара следовала Нова година.
Православни се заправо у том периоду налазе још увек у периоду 40-дневног божићног поста, када их од Божића дели само још неколико дана, и када се треба умом и срцем што више усредсредити на предстојећи празник, како бисмо га што достојније и спремније дочекали"(*).
Да ли је ко још толико далеко од себе одбацио спасење, здрав разум, чистоту духа свог народа као Срби? Нико није толико безуман да слави победе својих непријатеља над самим собом као што ми чинимо у овом тренутку. То лудило је понекад памагало да се превазиђу силе и патње међу најгрознијима у овоме свету али обмана коју смо прогрлили, празновање непостојећег и унезверено дочекивање новог дана ни по чему посебног готово нас гурају у бескрај. Или то није тако страшно? Јер многима за овај дан фали само снег који није пао "па, ипак је Нова година"...
Иван Максимовић,
северно Косово, СРБИЈА
Извор: Епархија Рашкопризренска у егзилу (*) линк ка целом тексту који у потпуности објашњава бесмисао "дочека" нове године:
