ФОТО

"Хришћанин треба да се научи из историје апостолске разликовати чудеса божанска од сатанских обмана и фантазија".

Св. Владика Николај

Добродошли на страницу светлописа.





Народ пред храмом св. првомученика Стефана







Славски колач и кољиво.







Читање Јеванђеља







Детаљ изнад двери у новосаграђеном храму







Чтец







У олтару







Свети архиђакон Стефан, првомученик







Детаљ двери








Током богослужења







У олтару 2







 Отац Агапит, настојатељ манастира








Причешће







Детаљ из храма







Јеромонах Агапит, настојатељ царске лавре св. архиђакона Стефана







Народ пред храмом







Пред храмом







Милојко Стефановић, глава ктиторске породице







Милојко Стефановић са својом сестром







Млади прираштај на правом путу







Звоник







Милош Стефановић прима Благодарницу од Владике Артемија у име ЕРП у Егзилу







Ктиторска породица, четири генерације, приликом
 фотографисања са Владиком Артемијем, настојатељем
о. Агапитом и верним народом









Након Литургије







Током службе







Епископ Артемије







Ктитори и даропримци (фото: Сања Максимовић)







Владика Артемије и о. Николај (фото: Сања Максимовић)







Владика Артемије и о. Николај (фото: Сања Максимовић)







Народ пред храмом св архиђакона Стефана, првомученика,
 у Грдовићу код Ариља (фото: Сања Максимовић)








Богослужење (фото: Сања Максимовић)








Причешћивање монаштва








Народ за трпезом љубави



Фото:
Сања и Иван Максимовић
Село Грделић, Ариље, СРБИЈА
Август, 2013 год.




Чешки студенти, у знак подршке, поставили своју националну заставу на барикадама у Косовској Митровици. 






Чешка застава на барикадама. Фото: Иван Максимовић 2013. 








Подршка. Фото: Иван Максимовић 2013.









Порука. Фото: Иван Максимовић 2013.









У пролазу. Фото: Иван Максимовић 2013.









Заставе. Фото: Иван Максимовић 2013.









Ветар у леђа. Фото: Иван Максимовић 2013.









Поглед ка српском делу града. Фото: Иван Максимовић 2013. 





Фото: Иван Максимовић 2013.
Косовска Митровица, Србија.


"Српски ходочасници" на КиМ о Видовдану.
































































ФОТО:
Иван Максимовић







Молитвени Црквено народни Сабор у Лозници код Чачка, 02. јуна 2013-те године




Манастирска Црква Свете царске ларве св. оца Николаја Мирликијског










Манастирска Црква Свете царске ларве св. оца Николаја Мирликијског









Сабрани народ 2









Владика Артемије



Сабрани народ









Епископ Артемије










Владика Артемије не да веру ни за шта на овоме свету









"У Христа се обукосте"










"Цар славе"










Архимандрит Николај










Свештенство









Додајте натпис









Народ 4










Народ 3










Дечак на Сабору










Деца на Сабору









Протосинђел Наум








Грешни Милоје









др Марко Јакшић уз Владику










Народ 5










Ђорђе Таракчија (Православље данас ТВ емисија)











Читање Посланице










Протосинђел Максим чита Саборну посланицу










Епископ Артемије током читања Посланице










Протосинђел Максим чита Саборну посланицу










Протосинђел Максим чита Саборну посланицу








О прихватању Посланице






ФОТО: Иван Максимовић













"ТНТ" клуб, Косовска Митровица









Указивање помоћи погођенима.











Припреме и организација пред ступање на терен.












Провера исправности наоружања.











Александар Арсенијевић, врховни командант “реалног” Пеинтбол клуба у Косовској Митровици.









Указивање помоћи.










“Српски полицајци” крећу у напад!










Након сукоба.











Одбрана је агресивна колико и напад. Они који нису спремни за борбу потраће заклон и ту чекају крај.










Адреналин преузима контролу.










Забава…











Акција.











Током пушкарања.










Храбро се ступа напред.











У јеку борбе!













Терен Пеинтбол клуба ТНТ, Косовска Митровица.




ФОТО: Иван Максимовић









ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ У  КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ПОВОДОМ 14 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА БОМБАРДОВАЊА. ОДРЖАН ЈЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ А ПОД СЛОГАНОМ "НЕ ДАМО КОСОВО И МЕТОХИЈУ"





Српски радикали на барикадам у КМ













































Народ зна шта хоће










Народ










Вјерица Радета










Др Дејан Мировић










Колегијум СРС










Присутни народ










Посматрање










Имиџ, неизбежни детаљи.










Љубомир Краговић из Косовске Митровице, члан Управног колегијума СРС.










Окупљен народ са транспарентима











Протоколарно обезбеђивање скупа.











Окупљање народа


Фотографије: Иван Максимовић




ПРОТЕСТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ 30. ЈАНУАРА 2013. ГОДИНЕ ПОД СЛОГАНОМ "СТОП БРИСЕЛСКИМ ОБМАНАМА И ЛАЖИМА"


Преко 10 хиљада Срба са севера КиМ окупило се на митингу.








Александар Павић, политиколог из Београда и један од ретких национално свесних на српској сцени.








Светомир Јаснић, домаћин из Лешка.








Сасвим нормално.








Лепосава Вићентијевић са иконом светих цара Константина и царице Јелене и фотографијом свог сина, народног хероја Небојше Вићентијевић, погнулог 1999. године на Косову током бомбардовања.









Драган Илић, један од често малтретираних медијских радника од стране шиптарске полиције. Притисак га никада није поколебао у послу.








Двојица бораца. С. Јаснић је од Павића добио мајицу са натписом "Никад граница - Косово је Србија" и то поносно показује новинарима.








Поглед на окупљени народ








Одозго се боље види.









Окупљени Срби са заставама.







Бранећи српске институције бране Устав, државност и слободу. Срби са севера КиМ.




Фото: Иван Максимовић






Косовска Митровица. Панорама једног дела северне области града. /23.01.2013/







Храм Св. Димитрија у Косовској Митровици. Узурпиран од паписта.







Храм Св. Димитрија у Косовској Митровици. Узурпиран од паписта.















ЦИВИЛНА ЗАШТИТА - једине "снаге" у које се има поверење. Познајући читаву ситуацију невољни су да се фотографишу иако се сами намећу.







СЛОБОДА КРЕТАЊА важила је као и обично у српском делу града - подједнако  за све.







КАРАБИЊЕРИ - Нису баш ради да се забележи њихово присуство, узвратили су истом мером у потпуно неочекиваном Фото-двобоју!







НАКОН ДВОБОЈА - Карабињери се достојанствено повлаче.








ПАС - да ли је и на њега утичељудска предострожност?








ПРИЧА се одвија паралелно у води, на земљи и у ваздуху.








ПОЛОЖАЈ са кога се пружа поглд на јужну страну града (али се налази на северној обали).








Током дана су углавном сви били на својим местима.








МОСТ преко Ибра којим долазе готово сви нападачи са јужне стране града. У даљини се назире главни мост преко Ибра, на коме су и барикаде. Овај мањи украшен је детаљем у стилу етно-наиве.









***
Срби из Косовске Митровице и околине окупљају се већ неколико дана у Митровичком насељу Брђани. На том месту, преваром је започета а употребом силе се наставља изградња кућа за Шиптаре који НИКАДА нису живели ту. Употреба силе постала је потпуно отворена а више не скривају ни наоружани Шиптарски цивили који су у јакој свези са Шиптарском полицијом, ЕУЛЕКСОМ, КФОР-ом а ни српска власт не заостаје пуно у помагању окупаторима.
Ово су неке од фотографија које су заправо фрејмови из видео снимка који ће такође бити објављен у току дана:



Шиптар се слободно шета са Калашњиковим у рукама након што је осматрао окупљене Србе неколико минута.






Још један поглед упућен ка Србима, пре предаха на тераси разрушене куће...







Обилазећи српски народ неки од ЕУЛЕКС окупатора не одолевају а да не испровоцирају на неки начин.








На овом месту Шиптари граде објекте у којима ће населити своје сунарондике како би променили етничку структуру и појачали притиске на Србе не би ли их потпуно прогнали. Радови се обављају уз јако обезбеђење наоружаних групација па и цивила.











Једна од последњих барикада на споредном путу кроз српску средину.







Забринута српкиња посматра место окупљених Срба међу којима је и њен син.



****
Рано јутрос чуле су се сирене у Звечану. Окупатор хапси. Док су у позадини окупатори блокирали пут, на једној бандери је стајао предизборни плакат са Тадићевом сликом и приликом на коме је писало "За сигурну будућност". Истог дана убијен је брачни пар, повратници из села Талиновац у Метохији а Тадић је пружио руку Тачију, док се лешеви убијеног брачног пара, Срба, још нису ни охладили и то баш негде у Тачијевом крају. Да, Тадићу и јесте место на бандери.


Сигурна будућност...







Окупаторски војник кога је било (ваљда) стид да буде фотографисан, чак и са маском на лицу. Тај је, изгледа, и најсвесније шта ради у ком својству је ту.







Неке од окупаторских војника није било ни стид ни страх да буду фотографисани. Једном че их бити, барем стид. Окупација никада није ни поштен ни частан посао.







Пољски војник спреман за акцију, зато је и ту.







Неки можда изгледају и симпатично. Али су и даље окупатори.







Пољак. Најчешће нису баш расположени.







Припрема за повлачење и одлазак.







Окупљени Срби.







Груписани окупаторски војници чекају наређења.







Окупатор почиње повлачење након обављеног "посла" у позадини.







Окупаторски војници се повлаче пред одлучним корацима српкиње. Иако тек сплет догађаја, симпатичан и симболичан призор.






..............................................................................................................................................................




АКЦИЈА ОКУПАТОРА У ПОКУШАЈУ ДА УКЛОНИ БАРИКАДЕ И "ОБЕЗБЕДИ СЛОБОДУ КРЕТАЊА НА ЧИТАВОМ КОСОВУ". МЕТОХИЈА СЕ НЕ РАЧУНА, ТАМО СРБИ МОГУ СЛОБОДНО ДА ЖИВЕ ИЗА БОДЉИКАВЕ ЖИЦЕ.



Мрља крви након што је санитетско возило одвезло Србина кога је окупатор ранио у ногу.







Један од рањених Срба повукао се пешачким пролазом крај моста. Читавом дужином остао је крвав траг.








Након војника фашистичке Немачке дошли су војници геноцидне Америке.








Окупаторски хеликоптери надлећу стару град-тврђаву Звечан на чијем се врху вијори српска застава.







Надлетање моста.







Оближња кућа изрешетана од окупаторских војника. Да ли из страха, мржње или беса, не знам.







На тренутке је нешто било и смешно. Не знам само шта.







Молба није била услишена. Једина пажња која му је била посвећена јесте поглед кроз снајпер.








Један од присутних Срба пришао је са раширеним рукама окупаторским војницима са молбом да пропусте возило санитета да помогне рањеним Србима иза окупаторских редова.







Након јућерашњег званичног признавања "Косова" као некакве државице, данас се НИКО ОД СВЕШТЕНСТВА Теодосијевоих службеника није појавио да подржи народ. На мосту су били једино верни монаси епархије рашко-призренске у Егзилу а који су остали уз владику РП Г. Артемија. На фотографији о. Јаков (десно) из катакомбног храма св. Саве у Жеровници.







Блокиран мост из Звечана ка Рудару.







..........................................................................................................................................











Фотографисање на обострано задовољство.













"Са Косова зора свиће" - извођење које је многима нагнало сузе на очи.



























Задовољан.






Дочек.






Стигли су - Косовска Митровица, данас.






......................................................

















"Борба". Мали Матија говори стихове старијег Матије (Бећковића) - Косово Поље. Одсутност гнева и мржње у очима, песма на уснама, чврсто стегнута песница и Србија у срцу - најбоља илустрација правог начина српске борбе.






Свако има решење које би да понуди.













Само смо ово хтели да кажемо.






Говорници /без мане и страха/.




















Протест.







Подршка Србину из Србије ухапшеном у Србији јер је помагао Србе у Србији. (Да, потпуно бесмислена ситуација).







Окупљање народа спремног за исказивање своје воље и вере у Српство.






..........................................................................



































































-->Душан Мирослава Стојановић, Православни Србин из Сомбора.Показује на свој бајрак са којим је дошао.








 Показуј на немачке бункере на згради на супротној обила реке.







-->Душан Мирослава Стојановић довикује „поздрави ми Владику Артемија, молим те“! Ни не питајући да ли ја то могу и како. Не, он жели, зна шта хоће и верује.








Већ пола месеца не напушта барикаде ни за трен.








-->"Молим се сваки дан Свевишњем Господу, за све нас, да не буде још горе и надам се да ће услишити наше молитве које узносимо Њему".








ДУДИН КРШ 1 - Иако су се сви надали мирној ноћи, у ваздуху се осећала напетост. Небо изнад Кововске Митровице тек је прекрио мрак а окупаторски војници су кренули да разбијају српске барикаде.







ДУДИН КРШ 2 - А сви ће добити батине на крају.







ДУДИН КРШ 3 - Окупаторски војници иза својих "барикада".







 ДУДИН КРШ 4 - "Шта ћу ја овде?". Тренутак када схвате да су се прешли.







 ДУДИН КРШ 5 - Рука на рамену сигурно пуно значи. Али тек кад све прође...







 ДУДИН КРШ 6 - "Да склонимо жицу па ћемо да вас бијемо".







ДУДИН КРШ 7 - Поспремање СВОГ терена од стране окупљених Срба.







 ДУДИН КРШ 8  - Исукавање палица са намером да се Срби поплаше. Они Срби који знају да батина има 2 краја. Научили су томе и окупаторе.






ДУДИН КРШ 8а - Лица.







 ДУДИН КРШ 9 - Мислили су да су спремни.






 ДУДИН КРШ 10 - Ко се у праву силу узда видело се на крају







ДУДИН КРШ 11 - Посипање сузавцем и протеривање окупатoра са барикада.







 Мада... Никада није ни било дугачије.







Више него јасно. На путу Митровица - Звечан.







 На овом билборду је писало: "БОРИСЕ, ИВИЦЕ, БОРКО, ИЗДАЈА НЕЋЕ ПРОЋИ!" а у потпису "Срби са севера Косова и Метохије". Након неколико сати обилажења, кружења око билборда у широком луку, осматрања и готово непрекидног телефонирања, група људи је позвала комуналце који су билборд подерали металним кукама до непрепознатљивости. На питање зашто то раде један од "задужених" је кратко рекао "И ми смо рекли да се не дира али нас нико не пита." - Зашто онда? "Због овог у средини, он наредио... (Ивице Дачића)".







 Списак саге вонога што смо на Косову и Мехотији добили од КФОР-а, НАТО-а, Европске уније, Америке... који не престају са својом агресијом и још траже пуну слободу кретања.







"Јер одавде нема назад"
Улична уметност (или популарно Street art) у Косовској Митровици.















































 Ништа не може да промакне будном оку барикадера.







 "R"







 Косово је Србија - Завуек!







 "Red carpet"







Значајна подршка постаје све у шта се могу упрти очи.








"War machine, Shut it down!"








Сви прилази барикадама су "правилно" обележени.








После кише, увек дође сунце.








Без обзира на жеље овосветских "моћника" сви знамо Ко нас заправо чува и Чија ће бити последња. Нажалост, никако да схватимо да нас Он може чувати тек онда када ми чувамо Њега у нама.








У оваквим трнуцима се народ сети Бога, тако рећи - "Рефлексно"








 "Слутња"








Између редова се може прочитати оно о чему сви на барикадама ћутимо, оно што сви знамо, оно што - не дамо!








Уздање у себе је једина помоћ без које ћемо остати само онда када ми то сами одлучимо.








Многи су одрасли у условима гета, ограничене слободе кретања, говора, мишљења. Оно што нам нико не може ограничити јесте слобода духа. Управо таквом снагом спремни смо да сведочимо о себи, наравно, уз здрав осмех без адитива снобовског Запада.








Они, који на смену долазе на барикаде, из Звечана или Косовске Митровице углавном су добро расположени. Старо друштво, мало приче и шале (уз главни разлог окупљања) већ је гарант добро проведеног времена.








 У међувремену, ситуација постаје саставни део живота који улази у свакодневне планове мештана и то под - Корзо. Шетње су обично најпријатније после кише.








 Без обзира на све, овдашњи Срби су одлучни - NO PASARAN (Нема предаје). Знају шта би супротно значило, сигурно нестајање српске нације са ових простора.








Овако је изгледало место на коме се налазе барикаде, пре постављања металног крста. Упркос свим несаугласицама које су произасшле, а сасвим је сигурно да су пре свега политички мотивисане, тај крст је постао симбол и овог места, ових људи и овог догађаја.








Наравно, увек постоји опасност од "тројанског коња" и то свакако доноси неизвеснот која по себи претпоставља много тога али сасвим сигурно да једно не може и неће - предају!








Могућности се непрестано разматрају на свим нивоима.








Минимална помоћ на терену. Сендвичи - две кришке хлеба, мало сира и лист зелене салате. Једва да их буде довољно.








Ишчекивање - као и обично, најтеже пада. Међутим, истрајност је оно што је све изненадило.








Опрезност свагда присутна. Чак и код оних најмлађих на барикадама.