Византија на капији града (видео)

Извор: Новинар.Де

Византија, дух коме тежимо

Косовска Митровица је српски град на који су се многи намерачили. Надметање у снази обавезно се испољава заставама сваке од умешаних страна као да се ради о некаквој друштвеној игри. Многе од њих, нису омиљене у овом граду, барем међу Србима који не желе да оно што јесу замене за било шта друго.

Однедавно, овде је осванула још једна застава. Стефан Патрић и Славиша Јоцић су заслужни што се на бедему одбране нашло још једно  знамење које потврђује правац којим овдашњи српски народ жели да иде. На врху највише зграде у Косовској Митровици, на самом улазу из правца Звечана, они су поставили заставу царске Русије из Византијског периода.

Нашли смо се у правом тренутку и у право време да забележимо један, наизглед не тако велики догађај поред свих који су се одиграли али и те како битан у симболици и трајању. Славиша и Стефан нису инсистирали на анонимности већ су били врло расположени за сарадњу са порталом НовинарДе.

ЕКСКЛУЗИВНО: НАТО прави аеродром на КиМ где ће пребацити пола Авиана!

Локација будућег НАТО аеродрома (кликни за увећање)

Ексклузивно сазнајемо, из поузданих извора при такозваној „влади“ Косова, да је НАТО у свим битним деловима већ комплетирао план по коме ће на централном Косову бити изграђен један од највећих војних аеродрома. На то место биће пребачена половина капацитета који поседује војна база Авиано одакле су полазизили авиони у бомбардовање Србије током 1999. године како би јужна српска Покрајина била преотета од државе Србије.

Српска обележја на Косову и Метохији сметају српској полицији! (Фото)

Удружење "Српски ходочасници" већ шест година о Видовдану долази пешице на Косово и Метохију, у част Косовском боју и ратницима погинулим на тај дан за веру и отаџбину. Сваке године, па тако и овог 12 јуна, група од неколико људи кренула је од храма св. Саве у Београду на ходочашће дуго око 450 километара и у трајању од 17 дана. Њихов улазак у Звечан искористио је репортер Радио - текевизије Републике Срске како би сликовито описао дешавања на КиМ оуши Видовдана. За наш портал ходочасници кажу да ни физички није сувише тешко и да се "уз Божију помоћ све издржи". Прва два дана траје навикавање а онда стопала очврсну и "више нема проблема".

Долазак

Косово и Метохија на сајту Бе92 приказани као “независни” (фото)

На страници сајта Бе92 (B92), која пружа сервисне информације о изгледима временских прилика, у десном углу додата је сличица која јужну српску покрајину Косово и Метохију приказује као у извесној мери “независну” територију од остатка Србије. Иако је административна линија испрекидана, како и треба да буде, ипак су званични називи насеља на шиптарском језику а српски оригинални називи налазе се у заградама испод њих и исписани нешто мањим фонтом. Назив  покрајине на овој мапи је најпроблематичнији, подебљаним словима пише “Косова” док испод тога нешто мањим пише само “Косово”.

Ова апликација је једна од стандардних понуда популарног интернет претраживача а која приказује мапу одређеног места за које се постави упит. Ради се, највероватније, о пропусту домаћег сајта а питали уредника(е) нисмо јер одговор сигурно не би био потврдан већ оправдавајући чак и да се заиста има таква намера да се КиМ прикажу као одељени. Ово није кривица само овог сајта већ читавог владајућег државног апарата који оно што има у рукама, сопствену државу, пуста из својих шака полако низ воду.

На мапама поменутог претраживача полако се мењају односно албанизују имена свих српских насеља на Косову и Метохији. На овај начин ствара се утисак о другачијем стању ствари односно о промени идентита дела српске државе. Иако је ова компанија једна од заиста ретких глобалних (западњачких) која не признаје самопроглашене одлуке окупационих власти на КиМ, њој тај посао отежавају нико други до представници српских власти својим неангажовањем и не заступањем интереса Србије већ њених непријатеља. Неопходно јасно показати став и делати у правцу одбране од појаве која тек у последњих неколико година бива све масовнија. Неопходно је инсистирати на поштовању аргумената, чињеница и истине о сваком па исто таком и овом окупираном делу српске државе. Тога, нажалост нема ни у назнакама већ напротив дела се само у правцу издаје интереса и државе. Тек понеки појединац уложи протест који буде пристојно размотрен и на који се благовремено одговори уз сво поштовање личности. Ако је ова компанија тако увиђајна према ставовима појединаца из српског народа може се претпоставити колико је власт могла да учини.

Све ово не може нити ослободити нити умањити одговорност за овај пропуст. Мапа која јасно показује и пропагира сецесионистичке покушаје не сме се појавити у српским медијима као “званична”. Позната је политика уредништава овог информативног сајта која заступајући интересе “грађанског друштва” даје пуни ауторитет шиптарским “властима” и “политичарима” не бавећи се нимало њиховим криминалним биографијама, затим напади на део српског народа на северу КиМ који се проглашава криминалцима и пљачкашима чим државна власт пожели да ослаби позицију и одбрану овог дела територије. Осим тога напади на традицију, веру, породицу, друтштво и сваку српску вредност најосмишљеније долазе баш из овог извора “вести”.

Трагом мапе проверили смо и нтернет сајт кога Бе92 преноси као давалаца информација о временској прогнози како би можда утврдили да они само преносе информације. На том сајту http://www.worldweatheronline.com/ не постоји нити слична нити било каква друга мапа. Изненађење је било нешто другачије, назив за Косовску Митровицу је – Титова Митровица!

Када је овај сајт основан, зашто још увек садржи такве називе и на чије се географске ставове ослања не знамо али ово је свакако чудно у доброј мери. За остале градове на КиМ овај сајт исправно извештава како се налазе у Србији. Опет ироније, разлику у корист истине налазимо на страном порталу уместо на српском како би било нормално очекивати.

За сада се не зна нити колико дуго се ова мапа налази на овом месту нити колико ће још бити ту. Извесно је само да ће морати да буде уклоњена као неисправна и опасна по истину.

Иван Максимовић
Звечан СРБИЈА

Косовска Митровица: Лакша саобраћајна незгода (ВИДЕО)

Ноћас, нешто после 21.00 ч, дошло је до лакше саобраћајне незгоде у северном делу Косовске Митровице на раскрници "код Среза". Џип окупаторске полиције (тзв Еулекс) припремао се за скретања када је у њега отпозади ударило возило марке "Југо". Еулекс службеник задужен за контролу саобраћаја на месту догађаја незванично је описао догађај "наше возило је требало да скрене, возач иза њега није на време уочио сигнализацију и десило се". Повређених није било.

САОБРАЋАЈНА НЕЗГОДА: ВИДЕО

(клик на линк изнад)

Извињавамо се због оваквог приказа видео снимака али из техничких разлога 

смо принуђени на ово решење. Надамо се да ће се убрзо решити

и овај проблем. Хвала.

Иако се при оваквим несрећама по аутоматици сматра кривим онај ко је ударио друго возило пришавши му отпозади, ипак остаје нејасно како је све изгледало у тренутку дешавања. Пре свега збуњује то што се између два Еулекс возила нашао Југо. То је изузетно ретко јер не допуштају такве ствари. Уколико до тога дође њихово возило се паркира са стране пропуштајући цивилно да би се опет укључило у саобраћај када се приближи следеће возило које је са њим у "патроли". Осим тога овде су они добро познати по намерном кршењу саобраћајних правила. Свакодневно улазе у раскрснице и када они нису ти који имају предност, нађу се на супротној траци, на отвореном путу између насеља возе испод 10 километара на сат што чини да се иза њих направи подужа колона у којој су сви убеђени да су такве ствари проста провокација јер им се у блиндираним џиповима тешко може десити нешто лоше.

Чак је и новинар овог текста имао ситуацију где су Еулекс џипови на уском путу потпуно игнорисало возило из супротног смера па је тако морао да срене толико да је сишавши са пута изашао са асфалта и претрпео удар приликом пада у дубљу рупу. То се испоставило изузетно опасним јер се тако приближио низбрдици дубокој неколико десетина метара. Њихов џип који је био иза првог возила и тако све видео прошао је не обраћајући ни мало пажње на инцидент који су сами изазвали напротив, једина реакција био је претећи поглед возача Еулекса. Други пут су, окрећући се ко зна одакле, блокирали раскрсницу у центру Звечана а када су се припили уз возило коме су препречили пут Еулексов возач је отворио прозор и на српском језику љутито викао на онога коме су се испречили.

Што се српског језика тиче то је и вечерас изазвало сумњу. Један од Еулекс полицајаца из групе која је посматрала нашег камермана пришао је са бесним иразом лица и питао да ли има дозволу за снимање Еулекса?! Претходно су врло нервозно и претећи гледали у камермана све време се окрећући наоколо. Након неколико минута по појављивању камермана на лицу места сви Еулексови полицајци ушли су у џипове и журно отишли са места догађаја! Већину овога можете видети и на снимку.

Срби који су се затекли на овој раскрсници готово сви одреда верују да је било одређених неправилности од стране окупатора у овом случају. Осим брзог повлачења Еулекса сумњи доприноси и чињеница да је возач Југа шездесетогодишњи Србин, директор економске школе у Звечану. Познат је као благ, уљудан и умерен човек али и савестан возач. Уосталом, ауто којим је управљао технички не пружа могућности за било каквом агресивнијом вожњом чак и да се хоће. Како је био исувише потресен током читаве ситуације нисмо могли да добијемо изјаву од њега.

По извршеном увиђају Југо је одшлепан до Звечана у приватној организацији а саобраћај брзо враћен у нормалу.


Иван Максимовић,
Косовска Митровица, СРБИЈА

Север КиМ: ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ

Одборници са севера КиМ још једном одбацили споразум и поновили ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ. Председник Општине Зубин Поток, Славиша Ристић: Ако се споразум из Брисела спроведе - Србија ће нестати!

Српски народ на барикадама приказиван као криминална скупина.

На заједничкој седници одборника четири Општине са севера Косова, одржаној данас у Звечану, још једном је одбачен "бриселдки споразум и још једном су упозорили Владу и државни Врх републике Србије да је тај споразум погубан за српски и народ и, што је најбитније - неспроводив на терену" изјавио је за портал Новинар.Де Славиша Ристић председник Општине Зубин Поток. Као разлог овоме је то што Срби не желе у "независно Косово а нарочито не желе да држава Србија одступи са овог простора" рекао је Ристић.

ВИДЕО: СЛАВИША РИСТИЋ (КЛИК НА ЛИНК)

Поводом најваљене посете А. Вучића Лепосавићу, коју ће како веома поздани извори из локалне полиције наводе обезбеђивати људи Хашима Тачија, Ристић каже да су одборници спремни да се са њим сретну и саслушају образложење којим жели да их убеди да прихвате тај споразум али да "ми немамо право да мењамо своје мишљење с обзиром на вољу грађана исказану на Референдуму, одржаном фебруара прошле године, када је народ јасно рекао да не жели косовске институције а овај споразум управо то значи".

Притисци да се споразум прихвати су изузетно јаки и видљиви а пре свега "кроз извртање праве слике у медијима како би се погрешно приказала слика онога што се овде дешава" каже Ристић. Он додаје да државна власт има инструменте којима тај притисак може појачати, што већ најављује да ће учинити, али народ то ипак никада неће прихватити. "Може Влада распустити наше Скупштине, што би био незаконити чин, али народ неће дићи руке од борбе да остане у држави Србији".

Један од видова притисака у медијима јесте и слика којом се Срби са севера приказују као криминалци који подижу барикаде и супротстављају се држави и целом свету.У исто време, власт која то говори, среће са Хашимом Тачијем и људима који су бомбардовали и још увек уништавају Србију као са легитимним преговарачима и "одлучујућим факторима" у решавању косовског проблема. Чак су у јавност иступили и са отвореним ставом да ће они преговарати и са Рамушем Харадинајем као равноправним и пре него што је изречена било каква пресуда пред "чувеним" Хашким трибуналом. За наш портал Ристић овакве нападе тумачи као "још један од покушаја да се север представи онаквим какав он није. На северу Косова живе Срби, држављани Републике Србије који се боре за своје основно и Уставом загарантовано право да остану део државе Србије. Причу о "криминалцима" протурале су многе власти попут онога да су криминалци били организатори барикада а та прича је кренула у оном тренутку када је држава престала да подржава народ на барикадама". Он је потпуно одређен поводом тога да је то покушај да Срби одустану од своје борбе "а то се, верујте, неће десити" категоричан је председник Општине Зубин Поток Славиша Ристић. Ако криминалаца на северу Косова има онда је њима место у затвору али се "не може читав народ криминализовати, не може се читав народ стрпати у затвор. Овај народ неће ништа друго осим да истраје у својој светој борби за очувањем Косова и Метохије у саставу Србије" додаје Ристић.

Бесмисленост ових клевета огледа се у много чему. Током задњег таласа насртаја на Косово и Метохију, када су на страну српског непријатеља стали и државна власт али и највиши клир српске Цркве, прво је прогнан Епископ рашко-призренски Артемије под сумњом злоупотребе новца. Тада се тврдило да је таква одлука утемељена чврстим доказима међутим, ни после читаве три године, није доказана ни једна оптужница нити било какав преступ епископа означаваног у западним медијима као "тврда српска струја" и најјача брана независном Косову. Прогон је координиран и споровођен усклађеном акцијом Синода СПЦ, ЕУЛЕКС-а, косовске али и српске полиције којом је и тада шефовао Ивица Дачић. Након тога неканонски је изабран не епископ већ узурпатор Теодосије који се среће и дела у корист шиптарске и америчке стране чинећи све по њиховој вољи попут највернијег слуге. У више наврата кршена су најосновнија људска права Владике Артемија уз сагласност свих. Потврда још тадашњем курсу данашњег Премијера Србије била је Жандармерија која је, уз употребу оружја, затварала српске алтернативне путеве приморавајући Србе са севера да користе прелазе под контролом окупатора који су затим претворени у границу на територији Србије, такође као резултат преговора у Бриселу. Једини који су ухапшени су Звонко Веселиновић под оптужницном да је помагао изградњу алтернативних путева и изградњу барикада и Славољуб Јовић - Паги под оптужницом да је пуцао на КФОР на мосту у Звечану када су рушене српске барикаде и рањено неколико Срба. Обе оптужнице су подугнуте по налогу окупатора а ухапшени су од стране српске полиције и жандармерије под командом Ивице Дачића. Посебно је занимљиво да је Јовића жандармерија ухапсила у Косовској Митровици на шта по Кумановском споразуму није имала право а да се нико није огласио поводом овог преступа Дачићевих наоружаних људи. То је био први пут да је српска полиција ушла на Косово након окупације 1999-те године, не да ослобађа већ да хапси окупиране Србе.
Са друге стране, новоименовани криминалци са севера Косова веома често бораве у радним посетама Београду али и осталим градовима Србије. Ни један од њих до сада, упркос оптужбама у медијима није ухапшен нити приведен. Остаје нејасно да ли српски представници имају у свом поседу тајно Теслино оружје па су недодирљиви упркос честим јавним политичким наступима или је то само српска власт остала доследна кршењу свих важећих закона земље коју води па су у складу са тим ти "криминалци" још увек на слободи.

Упорно се понавља и детаљ како Срби јужно од Ибра не подржавају борбу Срба са севера КиМ. "Није истина да Срби јужно од Ибра не подржавају ову борбу и да су задовољни бриселским споразумом. И они су против јер би имплементација погодила нарочито њих" каже Ристић. "Појединци који у медијима говоре у корист овог споразума а тобож у име Срба јужно од Ибра, попут Раде Трајковић и ранђела Нојкића, нису никакви представници народа и могу да причају само своју приватну причу" додаје наш саговорник. Он сматра да такви ставови произилазе из материјалних интереса "јер сви ти људи не живе на Косову и Метохији, своје породице су одвели изван Косова и Метохије а покушавају да одлучују о већинском делу српског народа овде који је оста са својом децом, са својим породицама изикујући свој живот и сво имање зарад опстанка на овом простору" каже Ристић.

Инструментализовани медији изузетно вешто скривају још једну чињеницу о Косову и Метохији. Причајући о материјалном благостању које нас чека у ЕУ српска власт и медији не помињу богатство овог простора. Рудник Трепча је други по богатству у Европи а Американци процењују вредност на чак 500 милијарди долара. Такође се годинама скрива од српске јавности да 70% капацитета ЕПС-а лажи на Косову и Метохији и да би предајом био изазван општи колапс. Подземне пијаће воде којима ова јужна српска Покрајина обилује међу најквалитетнијим су у свету а већ широм планете утемељено је мишљење да ће се у будућности ратовати управо због пијаће воде. Манипулацијом се потире свака духовна вредност која је претежнија од свих ових материјалних богатстава која се упоредо прећуткују наговештавајући повоља ропски положај у заједници европских земаља које вртоглаво падају у банкрот и распад попут бивше Југославије.

"Много је веће богатство на Косову и Метохији него што би Србија добила евентуалним уласком у Европску унију. Оно што не смемо да изгубимо а што ће се десити уколико се истраје у примени бриселског споразума, који није ништа друго до предаја Косова, то је духовно наслеђе српског народа јер не може опстати ни српски народ ни српска држава без духовног наслеђа на КиМ које ће бити апсолутно угрожено применом овог споразума" завршава Ристић.

Сасвим је јасно да се за српске жртве на Косову, побијене на најмонструозније начине од времена фашистичке Немачке (која се и данас истиче у подршци злочинцима на КиМ) не може тражити никаква правда када се њихови џелати постављају у положај супериорнији од српских власти од њих самих. Нејасно је зашто народ не реагује, зашто нема отпора и зашто се сами не замисле па схвате шта се са српском државом чини? Докле ћемо трпети неправду и срамоту у коју нас сви гурају? Хоћемо ли бити једини народ који је извршио колективно самоубиство и то не у тренутку већ чинећи то годинама, полако и сигурно. Има још времена за пружање отпора а још једна прилика за то биће управо 10 маја у Београду на свенародном скупу против издаје Србије под називом "ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ" кога су данас заказали одборници четири Општине са севера КиМ.


Иван Максимовић,
Звечан, СРБИЈА

Косовска Митровица: “Српски полицајци” свакодневно у сукобима! ФОТО

Косовска Митровица: "Српски полицајци" свакодневно у сукобима!

“Српски полицајци” крећу у напад!

Наоружани људи у униформама специјалних јединица српске полиције на самом рубу Косовске Митровице свакодневно, од почетка пролећа, учествују у жестоким сукобима. Претрчавање брисаног простора, заузимање положаја иза препрека док их прати фијук метака који прозује поред главе или ударају у металну површину заклона, магла од сузавца и димних бомби, део су свакодневнице скривене за медије.

Посустајања нема, без страха се осваја стопа по стопа терена ка непријатељу  на супротној страни који их све време засипа жестоком ватром на коју се немилосрдно узвраћа. Борбе трају све док неко са једне или друге стране не буде погођен, онда се подигне рука и све за тренутак стане како би се погођеном указала адекватна помоћ да би се убрзо вратио у борбу. Тако изгледа "заузет термин" у најјужнијем српском Пеинтбол клубу "ТНТ". Паралела између игре и живота, недавне историје и блиске будућности, сећања и наде не само да се осећа већ јесте део живота што потврђује и двадесетогодишњи власник овог клуба Александар Арсенијевић из Косовске Митровице иначе студент  друге године на одсеку Хемије ПМФ-а у Косовској Митровици.


За портал Новинар.де Александар прича како је све почело. "На идеју да отоворим овај Пеинт-бол клуб дошао сам пошто већ пет година тога нема у Косовској Митровици. Видео сам празан простор који је близу града и схватио да је то место веома добро. Млађи или групе могу да дођу овде а да не плаћају превоз. Раније је постојао сличан клуб али у Брђанима и то је трајало свега неколико месеци. Тешко је функционисао јер је људима било прилично непознато а и било је доста удаљено од града. И данас је доста непознато, овде се то углавном видело само на телевизији. Тако да је то и сада нешто ново".

Александар Арсенијевић, врховни командант
 “реалног” Пеинтбол клуба у Косовској Митровици.

Упркос томе за читаву ситуацију постоји велико интересовање а за промоцију се и сам Александар доста труди. Они који би да се опробају у војничким вештинама распитују се о томе како све функционише, на који начин се игра, колико типова игара има. "Овде постоје два типа игара, игра елиминације која траје док се не елиминишу сви чланови противничке екипе и тип игре са заставицама. Једна екипа треба да освоји заставицу противничке екипе коју узимају и носе је до прве сигурне тачке на свој део терена а, истовремено, чувају своју" објашњава он. Иако је живот у овом делу Србије пун неизвесности Александар је одлучно уложио новац за куповину најквалитетније опреме и уређење терена.

На овом месту, након Погрома 17. марта 2004-е године, изграђен је прихватни центар за протеране Роме који су се након извесног времена вратили у своје обновљене куће уз јужну обалу Ибра. По исељењу свих породица ту је никла градска депонија која је убрзо морала бити уклоњена јер се налазила сувише близу града. После свега чему је овај простор служио, морало се обавити опсежно чишћење простора.

"Све сам морао сам. Ангажовао сам предузимаче, довео радне машине, багер који је чистио, камион да све то одвезе, гуме и препреке за оспособљавање терена. Замолио сам ЈКП "Стандард" да ми дају контејнере који су им непотребни и нису више у функцији. Куповао сам чак и радна колица, лопате, грабуље... Терен је морао детаљно да буде очишћен од смећа али и од већих комада камења, вишка земље и песка" прича нам Александар док се у позадини чују довикивање и пушкарање које под налетом адреналина достиже свој пуни врхунац. осим грађевинара приличну помоћ пружили су и његови пријатељи који су заједно са њим обављали финално чишћење и преипрему терена. "То је трајало више од месец дана јер се ради о великој површини. Подразумева се да све мора добро да изгледа али је још важније да буде безбедно за играче". Осим што се води рачуна о безбедности учесника опрема је бирана тако да не загађује околину попут биоразградивих куглица које не утичу штетно на еко-систем. "Купио сам најбољу опрему "Рент-а ган, БТ4 Комбат" пушке које су врло прецизне и издржљиве а користе се у клубовима широм Европе. На овај терен долазе играчи свих узраста јер ово је за свакога ко жели да искуси дозу адреналина".

Било је доста тешко почети. Младалачка енергија и самопоуздање су били главна покретачка снага. Александар је врло рано почео да ради и зарађује али то свакако није било довољно да се почне овакав посао. "Имао сам нешто свог новца али ми је и мајка доста помогла" каже Александар и додаје да се трудио да то буде приступачно свима. "Цене сам оформио тако да је ово најјефтинији клуб у Србији. У другим местима оне су више барем за 200 - 300 динара по играчу. Имамо малу зараду али сам врло задовољан како се све одвија за сада".


О томе да ли је било сумњи у успех овог посла Александар каже да сумња у успех увек постоји али је у ово веровао више пре него што је почело да функционише. "Чим се кренуло у организацију људи су показали огромно интересовање и са нестрпљењем ишчекивали да клуб проради. Стално су питали докле се стигло, када ће почети са радом, просто нису могли више да чекају. Међутим, иако радимо више од месец дана нико од њих није дошао ни да види како терен изгледа". Без обзира на то клуб бележи све већу посету и готово да нема људи у Косовској Митровици који не знају за овај клуб.

Пеинтбол клуб "ТНТ" се простире уз саму пругу Косово Поље - Београд, у дну северног дела града који се спушта ка реци. У близини су смештени Војни ремонт српске војске из времена пре 1999-е, затим градска топлана и најстрожи затвор на Косову и Метохији. терен је местимично "прошаран" далеководима, већим бандерама, затим темељима некадашњих стамбених објеката и на једном делу гомилама земље. Управо ти "брежуци" су наговештај идеје која је још у развоју. Александар има прилично занимљиве замисли а једна од њих је да се на овај терен изгради реплика главног моста у овом граду на коме су се одвијали неки од најжешћих сукоба. То ће дати јак печат овом клубу и сигурно додатно мотивисати играче.


Живот у Косовској Митровици је сам по себи врста "пеинтбола" и то у најреалнијем облику. Сасвим је јасна паралела између ова два. "Од самог оснивања клуба имао сам у глави то да су људи стално под јаким политичким притиском, фркама, акцијом и да им треба место где ће моћи да се испразне, да ослободе покренути адреналин. Тако да имамо нешто где људи могу да смање дозу напетости која се скупља у граду а да је сасвим сигурно и безбедно". По том моделу је осмишљен читав концепт овог терена и у одређеној мери представља пресликану ситуацију из града. "Контејнери су препреке баш зато јер су се људи склањали иза контејнера да би сачували своју главу онда када је било правих сукоба".

Посебна драж играња Пеинтбола у овом клубу јесу униформе Посебне јединице српске полиције из времена оружаних сукоба последњег рата који у другачијем облику али још увек траје на Косову и Метохији.

 "Сећамо се те јединице још увек. Чак и млађи знају за њих и да су шетали овим градом, у нека срећнија времена. Људи дођу и кажу - дај мени ПЈП униформу" завршава своју причу Александар Арсенијевић, Србин из Косовске Митровице и највероватније једини власник Пеинтбол клуба у Србији где ова игра највише мирише на свакодневну реалност.

Више фотографија на нашој страници ФОТО


Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
СРБИЈА

Српска напредна странка са Вучићем припрема погром над Србима!

Након још једне маратонске рунде Бриселских "преговора"којом се замара и обмањује српски народ да се за њега нешто добро ради док се спроводи велеиздаја у његово име, Српска Напредна Странка се дрзнула да проследи изјаву у којој Вучић тобож брани Србију! Исти онај Вучић који је пре мање од годину дана рекао да ће "све оно што се буде дешавало са Косовом бити болно за Србију".

Диспропорционално: Они све већи земља све мања.

Колико Вучић, Николић и остали српски политичари на власти бране Србију говори већ реченица увредљиве изјаве:  "Хашим Тачи је нервозан зато што није могао да вара, зато што му терористички трикови нису пролазили, и зато што никада није хтео компромис, већ понижење Србије". Оваква изјава врха владајуће странке не само да је безмерно срамна и увредљива већ и изузетно опасна пружајући јак повод да је написана са прецизно срачунатим циљем. Чудно да је објављена у исто време кад и вест да су преговори завршени (а можда и раније). Како је СНС и којим путем обавештена о детаљима Вучићевог иступања? Како је цела или барем главнина те странке могла да одреагује тако брзо? Јасно је да је Вучић ову похвалу себи раније припремио.

Тако се дешава да напредњаци без устезања и имало блама пред целом Србијом вичу са врха торња да је за њих Хашим Тачи терориста (што и јесте) а иду на преговоре са њим као са себи равним политичарем!

Силним издајама, променама у "мишљењу" и вођењу политике који спадају у најекстремније у српској историји, маратонским кршењем важећег Устава државе коју воде напредњаци заиста јесу гори и од њега који је своју потрошачку корпу напунио трговином наркотика, оружја али што је још срашније - органа Срба са КиМ киднапованих и убијаних једино ради тога. Управо због тих злочина над Србима тај Шиптар не може чак ни са таквим политичарима на преговоре.

Питање напредњацима јесте: Како се то брани држава а преговара се противуставно, политички и на највишем нивоу са терористима??? Како се брани Србија када се признаје Устав а не признаје се монструм креатура "репубљик Косова" у чијем Уставу пише да је то Косово независно? То су признали и Николић и Вучић. Шта ту може бити одбрана Србије? У тој вашој изјави само је једно тачно - Хашим Тачи није могао да понизи Србију јер сте га у томе вишеструко претекли и нико вас не може сустићи!

Зна се како се са терористима преговара. А то сигурно није за преговарачким столом предајући све карте у његове руке. Са терористима се "преговара" онако како то раде Руси у Чеченији. То је једини исправан начин и једини начин да се не осрамоти своја земља!

Намеће се необорив утисак да иза тога стоји најава апсолутне предаје КиМ коју ће управо терористичким средствима - прогоном и погромом Срба са КиМ бити заокружена. Након немогућности да мирно промените Устав државе Србије који свакодневно најгрубље кршите, након сазнања да би идеја издаје КиМ на општем Референдуму потпуно пропала, након искључене сваке могућности издаје а да и даље останете на власти ради коначног разбијања Србије ви сте заправо Косово и Метохију али и српски народ за који се "толико залажете" предали терористима из Клечке, Радоњићког језера, Волујка, Ливадица, Дренице... Не реаговање ЕУ о "увредљивом надимку" њиховог штићеника указује на њихову подршку таквом гесту. Попут нереакције хапшења Србина (Пагија) у северном делу КМ које је извела српска Жандармерија а да се нису огласили ни они ни Тачи а ни ви. Подршка ЕУ Србима или нереакција на овакве "политички некоректне и нецивилизоване" гестове увек значи штету по Србију.

Највероватније следи: "херојско, тешко али достојанствено" одбијање "наметнутог услова признања квази независности КиМ" што ће тобож испровоцирати Шиптаре који ће кренути у оружано етничко шичћење а ви се нећете "толико брзо снаћи" и Косово ће тако коначно стећи све услове да постане независно. Тада ћете окривити политику "поштовања мита а не реалности" па ћете "морати да потпишете јер више на њему нема Срба а тако ће се побољшати услови живота Срба централне Србије ради добијања могућности да размишљате о уласку, пропале у бездан, ЕУ" и то ће бити заокружено коначном изменом Устава којим сте и дошли на та места.

Изгледа да је тај погром већ договорен и осмишљен и биће једини у историји Србије да га је исконструисала српска власт! Баш они људи који су на ту власт дошли обећањима да ће "поништити све Боркове споразуме". Поништили сте их, заиста. Тако што сте договорили много горе и погубније ствари.

Нека овде остане забележено да се последњи и коначни погром над Србима на КиМ заправо одвијао уз помоћ српских власти а у ствари Вучића, Николића и Дачића пре свих и да је био званично најављиван у увијеној али врло препознатљивој форми.

Иван Максимовић
Косово и Метохија,
СРБИЈА

ЗВЕЧАН: Осмишљене и пажљиво управљане провокације Срба на северу КиМ (ВИДЕО)

Звечан: нешто пре 17 часова данас, током мирног поподнева у Звечану, изненада се појавила група од десеторо окупаторских војника у пуној ратној опреми и правој борбеној формацији. Код свих је оружје било на готовс и то је, у први мах, збунило оне који су се нашли на улици а онда су уследила и разјашњења. Појава наоружаних окупаторских војника у чисто српској средини а у време када се све више говори о појавама и притисцима шиптарских паравојних формација доживљава се једино као провокација.

Аустријски војници пролазе крај портрета генерала Младића у Звечану.

Један од присутних Срба имао је са собом камеру коју је укључио и питао војнике "шта ће они ту?". То је изазвало врло негативну рекацију код окупатора те су тражили да се са снимањем одмах прекине. Њихово објашњење за овакву појаву је било класично политички формулисано. "Овде смо у мировној мисији".

Код Срба, посебно у Звечану, још увек је врло жива успомена на прошлогодишње пуцање по српским цивилима на мосту недалеко од центра Звечана када је више Срба повређено. Тада је то учињено како би се уклониле српске барикаде и омогућио што лакши превоз шиптарским службеницима који се отворено залажу за поробљење или прогон Срба на Косову и Метохији.

"Преговарач".

Током инсистирања да се прекине са снимањем, окупаторски војник који је разговарао са локалним Србином, рекавши да му "даје добар савет", тражио је од њега да "пожури, престане да снима, прекине тако да прича са њим, да се покупи и што пре одатле" што овај није учинио.


У том тренутку се већ окупило неколико овдашњих Срба а група окупаторских војника,  све време држећи прст на обарачу, направила је широк круг око места где су они "разговарали".

"Представник" окупаторских војника је затим рекао да су ту због експлозије која се синоћ десила у Звечанском насељу Колонија. Срби су се због тога нашли увређеним јер ни један војник нити истражитељ није послат да разреши случај трговине органима киднапованих Срба ни било ког злочина над српским народом али су због "једне експолозије" цео дан надлетали Звечан па на крају довели и војнике у пуној ратној опреми.

Присутни Срби су додали да они (окупаторски војници) могу да шетају, да прођу или шта год им је воља да ураде али оволико наоружаних војника је непотребно јер "није ово Ирак" а они су ипак дошли као да имају намеру да убијају. "Преговарач" је одговорио да је то њихово уобичајено оружје а да су хтели да провоцирају дошли би са тенковима, блокирали би путеве и раскрснице, целу област би ставили под своју контролу. То је опет подсетило на догађај када је мост у Звечану блокиран и када је пуцано на српски народ.
Такође, приликом недавног суђења Србима за нереде које је 17. марта 2008. године изазвао КФОР, УНМИК и Међународна заједница окупирајући Суд на дан Погрома када су знали да ће разгневити Србе, на месту званом Дудин Крш стационирано је неколико стотина окупаторских војника, тенкова, борних кола, возила за разбијање демонстрација и све то уз подршку борбених хеликоптера. Да ли је то провокација, поробљавање, тотална окупација или можда промоција вредности Европске уније свако може да донесе сопствени суд.

На примедбу да случај експлозивне направе припада полицији а не "војсци" окупаторски војник је одговорио "ми смо за вас (Србе) једна врсте полиције" да би му овај одговорио да су они за Србе окупатори и не могу да буду ништа друго.

Дечак који је окупатору објаснио оно шт о су сами требали да знају јер су због тога и дошли.

Најзанимљивије, ако се уопште може тако рећи, била је чињеница да су ови војници, како су сами рекли, у Звечан дошли по наређењу својих надређених да обиђу место експлозије а да уопште нису имали представу где се експлозија догодила и њихова шетња кроз насеље је заправо била резултат лутања! Након изненадног сусрета наставили су даље да би на крају улице питали дечака који се ту нашао да им покаже где се то место налази(?!). Посебно ако сами тврде да је КПС (шиптарска полиција) у помоћ позвала ЕУЛЕКС који се за помоћ обратио КФОР-у па су они дошли. Да ли је то био изговор ових људи под пуном ратном опремом не знам али је више него чудно да се повећа група војника шаље на место огађаја пешице а да сами војници уопште немају представу где се то догодило? Звучи више него неорганизовано за једну од највећи војних сила света. Или су свесно лагали или их је неко од надређених свесно гурнуо на то место надајући се да ће тако испровоцирати неки догађај, пуцњаву или било шта што би пружило повод за веће оружано насиље. Срби, наравно, нису глупи попут таквих идеја а нису ни људи који би се тек тако залетели на противника за кога знају шта је у стању да учини. Овакве акције вређају али не могу натерати народ на непромишљене потезе какве неки мрачни умови прижељкују заснивајући их на предрасудама док истовремено занемарују "предрасуде" о себи. Србин јесте неустрашиви ратник али онда када за то дође право време.

Од лошијих ствари о српском народу стоји то да су замрла сећања и на претходну деценију и злочине почињене над Србима а камоли у неко даље време, тако да неће бити вишка да подсетимо да је Аустро-угарска војска (данашњи Аустријанци, Мађари и Немци) починила неке од најстравичнијих злочина над нашим народом и уопште у Првом светском рату. Један младић у војвођанском селу је растргнут на сред пута привезан коњима за репове само зато што се ту нашао јер није могао да одоли а да се из близине не надиви гиздавим царским коњима. Његова љубав према овим племенитим животињама је од Аустријанаца претвроена у страшну смрт коју је његова породица посматрала кроз прозор. Села су спаљивана редом и уништавана до темеља ако би им се нашла у близини. Српски сељаци, без обзира на узраст, пол и било шта друго били су масовно вешани да би се ти војници после тог чина фотографисали крај њих. Клања, силовања, пљачке. Све су то чинили претци ових "припадника мировне мисије" под којим је страдало више Срба него што је то било током свих година под шиптарским терором. Бројни су злочини од њихових предака и у Другом светском рату као и свесрдна помоћ свима који су били против Срба током ратова деведесетих. Сасвим је могуће да нико од војника није пуцао на Србе али је то апсолутно небитно, треба видети шта би се десило када би се за то створила прилика. Са свима који су могли видели смо шта се дешавало. Из њих су, попут Призрена 1999. па до јуна прошле године, остајали само српски лешеви и крв. Не треба им се светити, јер то није наше, али њихово присуство увек изискује максималну опрезност и пажњу.

Аустро-угарски војници вешају српске жене у Првом светском рату. Извор: Српска мрежа

припремио:
Иван Максимовић
Звечан, СРБИЈА

Нова година - Срам који је прогутао разум

бесомучно прослављање пада.

   Последњи дани сваке календарске године су неприкосновено резервисани за пуне припреме за "најлуђу ноћ". Апсолутно смо прихватили, држимо до тога и преносимо на млађе нараштаје обичај прослављања ове математичке промене чију никакву физичку суштину не осећамо а духовне смо у потпуности лишени. За сваког Србина, свесног сопствене пометености, Нова година је најбесмисленији "празник" јер се један небитан дан узноси над најбитнијим даном који (ново-календарски) следи после њега а хронолошки пре - а то је Божић.

"Весело" - Детаљ са прошлогодишње декорације главне улице у Звечану. Расвета није уклањана па су сијалице овог децембра поново укључене. Какоје један део расвете отпао од времена током године, декорација је нешто сиромашнија. Фотографисано 31.12.2011 године, Звечан, КМ.

   На Косову и Метохији бити Србин одавно се граничи са потпуном лудошћу како је овај свет замишља. Не само народ и политичари већ и "просветари" и "духовници" масовно су отпали од свих истинских вредности. Још горе, много већи напор улажемо како би смо то сакрили од нас самих него да мало испитамо и промислимо ко греши и зашто га пратимо у нечемо што никако не би смо радили на његовом месту. Док ми Срби пред 1. јануар успављујемо капацитет за све остало како би простора дали дочеку првог дана месеца јануара дотле нам се са свих страна сервирају највеће несреће за које смо у том тренутку "обамрли" да би их видели. За само последња два - три дана децембра најављен је сусрет Николића и Шиптарке Јахјаге као "равноправних" политичара и то на иницијативу српског Председника. Заокружен је тзв. ИБМ (границе између Косова и Србије), "Косово" најављује визни режим од почетка године, Шиптари формирање војске Косова, Тадић финализацију издаје и признавања Косова и Метохије као независне државе... У овом тренутку је 0:01 минут, почео је први јануар и "нова година"... Небо изнад Косовске Митровице бљешти од петарди, ватромета, на улици и са тераса народ седере, пева, најдекадентнија музика пара са свих страна... Јужне и северне илити Шиптарске и српске. Ко је овде луд?

   То се не дешава само у овом тренутку. Последњих дана када би покушали да сазнате има ли нових дешавања у овој средини и као најсликовитијем медију прибегнете телевизији запљушти вас бујица најодвратније и потпуно бесмислено налепљених слика (и покретних и непокретних) које без милости прате гласови "на уво" свечани, раздрагани, слављенички "срећне Новогодишње и Божићне празнике желе Вам"... па крену да се ређају они које сматрате каквим-таквим вођама у интелектуалном, културном, политичком, спортском животу. Факултети, Скупштине Општина, Предузећа, па до сваке продавнице и трафике понаособ... Од ове године чак и Канцеларија Владе Србије за КиМ, која је у почетку новогодишње кампање позивала на очување огњишта а како нагрће еуфорија те "беспотребне ствари" се скраћују па се само честитају горе неведени празници. Ово се дешава, пре свега, на телевизији Мост која је правни наследник ТВ Приштине из претпрошле деценије. Ипак ни једна друга телевизија не посустаје у трци већ се снимају (нећу о квалитету јер нема пуно приче) опсежни сати крцати певањем, смејањем, разонодом, непрестаним блудним инсинуацијама... Чак постоји и готово целодневни програм на једној приватној телевизији где су редовни гости сасвим обичне градске кафане читали вицеве са папира који је ишао од једног до другог присутног. Укратко - разлуђивање и разблуђивање. Не измиче ни недељни лист Јединство. Такозвани једини српски лист са КиМ, а и он расељен из Приштине. Овом новинарском "старцу", који ових дана пуни 68 година, недостаје најосновније познавање духа свог народа што је недопустиво... или је ипак допустиво јер је у међувремену тај лист постао билтен скројених изјава за обману српског народа од српских државних и црквених власти тзв "званичних" па се у складу са тим штампано издање и бесплатно дели. У заглављу своје интренет стране, на црно црвеној подлози ('еј!?) овај "лист" радосно "кличе са крова срећна вам Срби година нова!" ајде, и Божић! Радио станице су ускраћене тек за слику. Одмах иза тога следе сурова (наметнута и од народа неприхваћена) политичка и не мање сурова (али од народа тражена, нажалост) народњачка и шунд реалност на терену. Ту се негде, опет, провлачи вест "За Србију одавно више нема победе на Косову и Метохији, али порази морају да престану, поручио је у интервјуу Тањугу председник Србије Томислав Николић". Да, на Косову и Метохији је данас најсрамније у Србији "чекати" Нову годину!

Једини "српски лист" са КиМ има проблем са српским идентитетом.

   Не знам али не могу да верујем да нико, осим заиста шаке људи, не зна зашто се слави и КОМЕ се узноси славље, радост и весеље у породичном или окружењу пријатеља. Коме смо се сви ми "редом као трава" повиновали? Довољно је да се зове "најлуђа ноћ" и распуштености нема краја док не попадамо од пића, хране, скакања, урлања и сваке недоличне исцрпљености. За ту прилику су готово сви добили слободне дане на свом државном послу. Дежурни и трезни су само полицајци, хитна помоћ и ватрогасци. Зар то не говори више него довољно? Ето шта се од овог празника очекује - неред, болест, пожар и ванредне ситуације. А то се, одлично знамо, редовно и догађа. Можете ли замислите да се током Божићне или Васкршње Литургије у свим насељеним местима ангажују полиција, ватрогасци и амбулантна кола? Зар то не говори довољно?

   Да ли је ту крај бесмислу овог општенародног опијања илузијама које наизглед радосне, уистину беспотребне а у суштини потпуно погубне? Погубно за национални дух, из кога потиче читав патријархални поредак током чијег постојања иако несложни остајали смо увек јаки. Погубно за систем вредности и чврсто стајање на (сопственој) земљи. Највише погубно ипак, за оно за шта ја нисам ни позван да говорим али не смем да прећутим - за духовно здравље и здрав разум који нас једини може водити путем право а да не скренемо ни лево ни десно. Не, није крај.

   Како и када је почела "прослава Нове године"? Почела је са периодом комунизма, већ чувеног по злу које је донео. Тадашњој Југославији, међунационалној, која је тежила да се успостави поредак братства и јединства, у чијој крви и данас грцамо, требао је празник који неће задржати једну заједницу, један народ око Божића већ све народе и народности увући у један лонац у коме неће бити разлике између једног и другог. Нова година је била најбоља што је за ту потребу могло да снађе Југославију, умути масу и "олакша" одбацивање Бога и Православља у коме се не радују сви народи већ само неки. Тај осећај је додатно ојачан међународним празницима попут Дана жена 8-ог марта и Дана радника 1. маја. Србе је просто почео да мучи стид што, у односу на Хрвате, Словенце, муслимане и још неке имају нешто "своје". Али нису се славили само међународни празници! Да би смо имали нешто што је само "наше" почео се славити Дан младости - рођендан друга Тита! Уместо Богомладенца Христа славили смо "младост" једног иструлелог покојника и у годинама после његове смрти. И то коме ни до данас не знамо ни род ни порекло. Јединство овог света је успостављено! Новонаучени човек је стекао навике које су задржале весеље а одбациле сваку духовну одговорност и тиху а искрену радост  "старих" Првославних празника. Петљу по петљу новоприхваћене идеје хеклале су изнова генетски миље српског човека. Уместо ужета којим ће се пењати ка небу, душа српска постала је канап око врата којим се народ спуштао у најдубље поноре таме.

   Време је пролазило, генерације су стасавале у новом руху паганских безбожника правећи тако "прогрес" а старе генераације "ослободиоца" полаку су нестајале са овога света. Ратови, крв, злочини и понижавања дрмусајући кидали су комаде меса са једва живог српског човека. Празници који су засновани једино на основи људске потребе губили су смисао, бледели, постајали небитни. Тада се Србин вратио прво Божићу, па слави, па вери... мање или више. Коначно освешћење народа зауставила је Нова година! Ту победу ипак односи дан који позива на светковање једино природних закона ради - Нова година! А баш је тај дан један од најопаснијих по нас ако не и најопаснији.

"До доласка комуниста на власт "дочекивање" Нове године односно 1. јануара у Срба није било присутно. "Православни Срби су заправо у том периоду се налазили у посту (и данас се налазе, наравно), и припремали се за Божић – Рођење Христово, који се прослављао 7. јануара по новом календару (25. децембра по старом календару).

Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима природно 1. јануара следовала Нова година.

Православни се заправо у том периоду налазе још увек у периоду 40-дневног божићног поста, када их од Божића дели само још неколико дана, и када се треба умом и срцем што више усредсредити на предстојећи празник, како бисмо га што достојније и спремније дочекали"(*).

   Да ли је ко још толико далеко од себе одбацио спасење, здрав разум, чистоту духа свог народа као Срби? Нико није толико безуман да слави победе својих непријатеља над самим собом као што ми чинимо у овом тренутку. То лудило је понекад памагало да се превазиђу силе и патње међу најгрознијима у овоме свету али обмана коју смо прогрлили, празновање непостојећег и унезверено дочекивање новог дана ни по чему посебног готово нас гурају у бескрај. Или то није тако страшно? Јер многима за овај дан фали само снег који није пао "па, ипак је Нова година"...

Иван Максимовић,

северно Косово, СРБИЈА

Извор: Епархија Рашкопризренска у егзилу (*) линк ка целом тексту који у потпуности објашњава бесмисао "дочека" нове године:

http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2012/619-nova-godina-iskrivljen-smisao-i-znacaj.html

Писмо властима овога света a ниједне земље.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 



Добили смо писмо од анонимног аутора које објављујемо одмах по пријему. Ставови у писму не иражавају нужно и ставове уредништва овог болага. Не нужно већ слободном вољом иражавамо сагласност са свиме изнетим у овом писму! Такође, охрабрујемо сваког добромислећег Србина да изнесе истину из свог угла а ми ћемо то подржати објављивањем. Хвала аутору на упућеном писму!



Поштовано уредништво...

Не знам хоћете ли објавити ово писмо али бих желео да се оно негде појави. Медији су затворени за сваку народну мисао па ми само овакви покушаји остају.

Морам да одреагујем поводом обраћања Шиптарке Јахјаге Србима на северу Косова и Метохије (не желим да вређам, пошто знам да их вређа када их неко назива Шиптарима уместо Албанцима, већ је ствар проста - Албанци су рођени у Албанији а Шиптари у Србији). Остаћу анониман данас онако како ће данашњи политичари остати анонимни за историју. Надам се да ћете то уважити.

Сматрајући себе гласницима друштва медији жељни ексклузиве, уместо племенитих и дивљењу вредних голубова писмоноша, понашају се заправо попут тек излеглих малих и немоћних птића који гутају све што им одозго падне у алави кљун. Нимало не размишајући ни да ли је то неко пре њих сажвакао или није. Тако је и са медијима, не врши се никаква процена значаја вести (пошто су одавно погажени критерујем истине и сваког достојанства). У том маниру преноси се и изјава једне Шиптарке са Косова и Метохије која се зове Атифете Јахјага. Нећу је назвати председницом јер она то није. Не за мене већ ни за кога ко иоле жели да поштује законе државе Србије. Опет понављам да не пишем овако из жеље да вређам већ из просте реалности на терену - Косово и Метохија, као и остатак Србије, имају свог (жалосног ли Уставног) председника Николића и не могу имати ни једног више. Не знам чиме се она бави па је доживљавам као домаћицу и тако ћу је ословљавати надаље.

Ових дана је луткарско позориште "Косово, зависник без праве дијагнозе" крцато представама и, кобајаги драматичним и епохалним, чиновима. А у ствари, привезани концима са Запада из чврсто и строго контролисаних руку, наизглед опуштено доскакуће неколико ликова и одрецитује свој део текста. Тако је домаћица са Косова, попут ликова из цртаног филма Ципелићи (кад ципеле попримају карактер особе која их је износила) поданички разгажена дозволила себи излет у претерани ентузијазам. Толико изражен да је чак и њеним саиграчима сметао али, авај, "Србима" и српској власти - не. Томе свакако доприноси и понашање издајничке власти у Србији која своју срамоту равна са недавно палим снегом. "Не пада снег да прекрије брег већ да свака зверка покаже свој траг", ево Богу хвала и нашем народу на овако сроченој мудрости и времена и прилике да свака, зверка, птица и живуљка, покажу своје трагове. Пошто је, јелте, зима многи су  прехлађени па им нос не ради најбоље, за такве указаћу на "властодржце" са свих страна који, заклињући се у "права", "интересе", "слободу" на оне којима то "желе" (нас Србе са севера) шаљу наоружане до зуба своје псе чуваре. А српски песник Његош је то својевремено уобличио у једну једину реченицу: "коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом". Ето са каквим "људима" имамо посла ми који се супротстављамо само мирним средствима - чињеницима, истином, правом и правдом. Кад се осврнем око себе и погледам сву ову војску, рекао бих да су баш то најразорнија средства. Шта ћемо, ми друго немамо!

Ево овде, на северу Косова не пада само снег, који омета свакодневни живот "грађана", већ је пала и киша али и град. По свему судећи падале су и падају царства и државе... Римски, византијско, аустријско, комунистичко... Нас сада занима једна држава - Србија. Њени се заблудели унуци, набрекли од јела, пића и сваког угодног живота на грбачи те државе "правдају" немоћи у старости а све у недостатку чојства. Друга, која се тако ни по ком праву, закону ни обичају не може назвати онако како би хтели да је назову - Косово. Овај, тек побачај идеје о некаквој држави у покушају, избоден дугачким иглама од преко океана, развучено канапима по васцелом свету, напуњено органима киднапованих, ошамућено тонама хероина, опасано сандуцима лешева који за собом вуку бело робље негде даље, чијим се покретима интегрисано управља из више центара, натрулело храмље час на једну час на другу страну по спаљеној светој српској земљи. Политички представници Србије и Шиптарски поданици Запада ових дана омамљено кликћу народима о победи (свако о својој). Њихово кликтање за сваког орла и лава је тек писак преплашене препелице која јављајући се зове да буде рашчеречена истинском снагом.

Ово подједнако важи и за Томислава Николића и за, како преносе медијски птићи, њему "равноправне" Шиптарске домаћице са Косова Атифете Јахјаге. Ово двоје заиста имају доста тога заједничког, веровали или не. Прво - једино легално држављанство им је српско а деловање у потпуности антисрпско. Затим, Николић тврди да води "домаћинску" политику, Јахјага то заиста ради као домаћица. Такође им је заједнички положај у коме су се нашли - незаконито "обављају" сличне радне задатке и то уз помоћ лажних диплома. Обоје за свој циљ наводе "интересе грађана са севера Косова" а ни једно ни друго не сме нос да промоли на тај север за који се залажу. Најважније је да обоје то сасвим добро знају! 

Ипак они су суштински небитни јер изнутра је то само материјал, без икаквог духа, од кога су направљени ликови који живе живот туђих идеја. Ништа више. Како се ми, тзв., "обични" људи не посвећујемо, најчешће ни мало, процени важних делова живота шта јесте истина а шта само изгледа да јесте, створили смо одличан простор за манипулацију над нама. Увежбавани светски манипуланти открили су то и најчешће користе два инструмента  - Лаж и Страх, да би од наших живота извели представу пред свечани дочек Новог светског поретка. У уметности се овакав занатски приступ карактерише као кич и шунд а такви "уметници" се називају дилетантима што сви ови чиниоци заиста јесу али у моралном смислу. Да се вратим на тему... Лаж обмањује, разара људску душу, осакаћује је и чини неспособном за делање у ситуацији у којој се нашла. Баш како и приличи "оцу лажи" што нам је и сам Господ пројавио. У таквом стању свако људско биће може осећати једино - страх. У страху су, знамо, очи велике! А када су очи велике, ионако обманута свест је сужена и ослања се само на оно што види па често толико преувелича да види и оно чега нема. Тада су ноге или брзе или паралисане. Оба су погубна. Како бих смањио ефекат погубности желим да разградим неке од гласове који стигоше до нас.

Домаћица Јахјага је, Србе са севера Косова и институције државе Србије, назвала илегалним и криминалним. Знамо да је то већ испричана прича али сто пута поновљена лаж највише личи на истину (не може да постане) али чак и тада то је заиста превише јадно! Да неко, са већ набројаним особинама, из групе која 
је клала, силовала, киднаповала, трговала органима људи, још увек тргује белим робљем и белим прашком, отима део земље држави Србији а најављује још таквих покушаја по околним државама и државицама, и све то довела до статуса "царства криминала", обичан народ који се једино брани - назива криминалцима? Ако има криминалаца на северу КО СУ, КАКО СЕ ЗОВУ, ЧИМЕ СЕ ТО БАВЕ, ЗАШТО ИХ БИЛО КО НЕ УХАПСИ? Србе са севера хапси једино Дачићева жандармерија, најсрамнија оружана формација у историји Србије, а једини разлог хапшења (Зорана и Пагија) јесте борба за Србију! Ако већ радите на томе зашто не ухапсите криминалце јужно од Ибра? Зашто не осудите Љимаја, Тачија, Харадинаја, остале дилере, убице, силоватеље, паликуће и палицркве - БАР ЈЕДНОГ ОД ЊИХ, зашто? Шта вас то плаши од вас самих? Ја ћу вам рећи - истина! Куд ћете пред свет тако накарадни, зверски страшни без ичег људског у ма једном од вас? Али, скривајући их од закона данас не значи да ћете моћи да их сакријете од Бога, народа, историје па једног дана и правде. Успоставите ви ред у вашој разбојничкој пећини, задржите бар једну од материјалних вредности српског Косова за вас а не за ваше газде са запада, покажите закон и поштење па заиста нећемо имати више аргумената. Можете ли бар део једног од ови захтева да испуните? Не можете. Јер сва оружја за освајање тога су у спрским рукама. Немојте да вас то плаши јер Косово и Метохија су земља на којој и ви имате право да живите. Сваки Шиптар рођен на Косову, недужан, поштен и искрен према држави Србији може мирно да спава. Али како ви, заслепљени мржњом коју сте сами у себи створили и храните, да то схватите кад... Помињете "повраћај поверења у институције државе Косово"? КАДА је уопште функционисала било каква "институција републике косово"? Тога ни на папиру није било! А ја, кад покушам да се сетим шта су то Шиптари радили поштено, једино се сетим продаваца семенки испред биоскопа, на аутобуским станицама а од оних важнијих "функционера" јесу они што су водили пиљарнице. Чак и они су морали да поштују закон државе Србије, баш као што и ви морате данас у свим најважнијим областима. Ако сте се узнели овим успостављањем границе сетите се да смо и то ми СРБИ урадили! Они на власти издајом а ми са севера привременим пристанком. Нама то не служи на част али ви знајте да ту нема шиптарског удела. Запад је и то издејствовао за вас као и све свако зрно жито којом храни своју јефтину и робовску радну снагу на Косову.

Да, Косово јесте наша заједничка домовина! Шиптарска јер сте ту рођени, српска је смо овде рођени, живели и градили земљу, историју, част. Овде смо умирали и умиремо... Борили се са свим силама овога света и до сада побеђивали и успевали да га очувамо. Наше је - јер су Срби створили Косово! Битком на пољу Косову, нашом жртвом пред Богом, страдањем након тога, смрћу у овоме свету основали смо ову својеврсну "крстионицу српског народа". Место одакле се уздижемо у висине ка Господу или падамо у паклене јаме - издајући га. Где су ваши стари градови, храмови, путеви, куће, гробља? Где? Нема их. Палите куће и цркве и крадете намештај из њих, убијате и протерујете Србе и крадете историју од нас. Нити ћете се Богу ваљано помолити, нити се поштено скућити нити изградити своју историју на костима наших страдалника. Ово што данас градите је од лима и стиропора јер искрено осећате да ће и ово време вашег подаништва западу ускоро проћи. Тада, крв коју сте присвојили од нас мораћете да пролијете из себе и то је цена коју ћете морати да платите само да би отишли одавде! Јер ми смо створили ову земљу, ми одредили правилима по нашој мери, МИ овде одлучујемо. По вашој мери није страдање и част већ отимачина и лаж. зато су светске крвопије поздане савезнике пронашле у вама а не у Србима. Чак и када би Косово било на продају - А НИЈЕ, не бисмо га продали јефтиније него што смо га купили. Због свега овога ми, Срби са севера, гледамо у заједничку будућност али и заједничку прошлост са вама Шиптарима. У оба данас гледамо - преко барикада и НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ! Можете да не помињете али не можете да не знате за најмонструозније злочине које сте ви Шиптари чинили над Србима. Од Клечке, где сте једино ви поред фашиста Немаца палили живе људе, за разлику од њих ви сте то радили у пећима за прављење креча, врло примитивно, како и приличи том односу. Преко ископаних дечијих телешца која су ваша деца рукама кидала, преко Србина убијеног у наручју мајке код Самодреже цркве, преко силовања и свих већ помињаних недела ваших којима сте стекли дубоко поверење џелата са свих меридијана. Нећу више набрајати јер је живот прекратак да се све помене. Такав "закон и ред" Срби никада нису хтели, нису могли нити ће моћи да уваже, поштују и понашају се у складу са њим - Богу хвала. 

Ми нисмо никакви таоци српске власти већ народ у својој држави. Не желите то да видите због ваше слепе мржње и беса који кипти из ваше немоћи у којој ћете, кад вас Запад напусти, остати сами насупрот нас Срба и наше реакције коју замишљате дубоко у себи од које вам се кости најеже и следи крв и у венама ваших нерођених потомака. Да ли с правом - Бог зна, а ми ћемо видети.

Ако је било ко из редова Шиптара сигуран у ставове које сте изнели, а ваши већ траже да се оканете ћорава посла, позивамо вас да дођете овде на север и да нам то кажете у очи! Ако је ово ваша "држава" зашто нико од Шиптара никада није дошао овде да разговара са "својим" народом на "свом" језику па да га цео свет разуме? Ако доносите само ред и закон, шта су препреке вашем доласку међу нас, обичан и ненаоружан народ? Ако икада имати "премијера" на Косову, зашто никада нећее доћи да обиђе "свој народ"? Ви се можете срести са Николићем као заиста равноправним у безвредности, јер јесте али ни једно од вас не сме доћи на север јер сте у лажи, обмани и безакоњу и знате да би вам се ваше речи одмах вратиле у правој мери и облику. Ако сам ја шта слагао, претерао, искривио, ви дођите (са вама "равнима") па докажите и исправите. Ми Срби са севера Косова смо овде, чекамо вас.


Дана 14.12.2012 године, Север Косова, Србија.

За објављивање приредио:
Кари Бадер

БРЂАНИ - ФОТОГРАФИЈЕ

Срби из Косовске Митровице и околине окупљају се већ неколико дана у Митровичком насељу Брђани. На том месту, преваром је започета а употребом силе се наставља изградња кућа за Шиптаре који НИКАДА нису живели ту. Употреба силе постала је потпуно отворена а више не скривају ни наоружани Шиптарски цивили који су у јакој свези са Шиптарском полицијом, ЕУЛЕКСОМ, КФОР-ом а ни српска власт не заостаје пуно у помагању окупаторима.

Ово су неке од фотографија које су заправо фрејмови из видео снимка који ће такође бити објављен у току дана:

Шиптар се слободно шета са Калашњиковим у рукама након што је осматрао окупљене Србе неколико минута

Срби упозоравају све припаднике МЗ на наоружане цивиле. Циничан осмех је једини одговор на то. Окупатор је окупатор...

Забринута српкиња посматра место окупљених Срба међу којима је и њен син.



Више фотографија на нашој страници ФОТО

„ПРЕДСТАВА КОСОВО“ ЗАСЕНИЛА ШЕКСПИРА

Војсковође, помрачени умови, сурова убиства, прељуба, похлепа и охолост, освета и Пирова победа главни су мотиви који се у изврсним драматичним обртајима преплићу у сваком делу једног од најгенијалнијих писаца свих времена - Шекспира. Осећај, овог непревазиђеног врха светске писане имагинације, за употребу прецизне дозе и правог тренутка одређеног мотива остао је недостижан до данас.

Међутим, сведоци смо времена у коме брилијантно режирана недела и догађаји својом маестралном виртуозношћу бацају сенку и на ту светску величину. Свети владика Николај о Шекспиру је рекао „Ја њега не знам али он мене зна“.

Ко је то данас, што зашиљеном дрвеном оловком без „срца“, исписује радњу, дијалоге и злочине над Србима кога ми не знамо а он нас познаје? Познаје тако добро да нам је главу затровао па она уместо да влада – издаје. Срце начео трулежним вилицама па кида бесомучно да прегризе жилу куцавицу. Душу обгрлио смртно хладним рукама па би да је преотме. Ипак, не може он њу имати јер је Божија. Прети грозном смрћу а заборавља да „Срб је Христов, радује се смрти“ и певајући умире. Убија где и кад стигне јер је „хтео и Христа, крвљу да излије

ал' безумни не зна да крв душу мије “.

Данас, на дан Усековање главе св. Јована Крститеља – густ смрад уливен је у ноздрве србског бића. Од узурпиране цркве на Косову и Метохији до ојађене државе.

Глава l

ПОМРАЧЕН УМ  ЈОШ МРАЧНИЈЕ СРЦЕ.

 Данас је велики хришћански празник Усековање главе св. Јована Крститеља.

 О догађају:  Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. 

Преузето са: http://www.eparhija-prizren.org/ praznici/

Догађај времена данашњег:  Теодосије Шибалић, не баш познатог порекла по оцу (не сакривеног већ непотребног за знати). Беше Теодосије канонски изабран за викарног епископа и би му дата на управу Липљанска епископија. А за време управљања канонског Епископа  ГГ. Артемија епархијом Рашко-призренском. Но Теодосије, зли изданак, одбаци своју закониту епископију липљанску и устреми се на свог духовног оца Епископа Артемија, који га је у Христу Господу духовно родио. Појашњење: „Свети оци су браком (духовним) именовали још једну свезу, и то између Епископа (женика) и његове епархије (невесте). Ако се у домаћој цркви (браку) спасава неколико душа колико је онда претежнији овај духовни брак у коме се спасава неупоредиво више душа?
...

На крају, сетимо се како је Свети Јован Крститељ изобличавао цара Ирода поводом његовог безакоња: "Не можеш ти имати жену брата свога (живог) Филипа". Тако и ми, прогнани монаси распете Епархије, говоримо Епископу Теодосију и онима који су га неканонски изабрали: "Не можеш ти имати њу (невесту-епархију) оца свога (живог канонског женика)!"

Како у оно време тако и сада безакоње се додаје на безакоње, следствено томе уз титулу незаконитог Епископа рашко-призренског Теодосија придодају се речи прељубочинац и безаконик“.

Аутор: Протосинђел Евтимије, текст: Не можеш ти њу имати

Преузето са: http://www.srbinaokup.info

Против ових али ранијих безакоња уста Владика Артемије али га не желећи јавно разобличивши (верујем да је то зато што се српски народ у овој епархији све више враћао цркви и да се не би саблазнио и ужаснуо тим сазнањем и можда поколебао на свом путу спасења) већ је, унутар Цркве, канонски одредио да се Теодосије рашчини на шта је као законити Епископ имао право а, с обзиром на чињенице, слободно можемо рећи и дужност. Теодосије тада, уз помоћ мрачних умова и кнезова овога света, уместо да се покаје, незаконито преоте невесту (епархију) прогнавши и то - свога духовног оца! Током разбојничког пира поводом узурпирања епархије, пред Теодосијем играше многе Саломије и Иродијаде. Свака част и достојанство овде су презрени. Омамљеном Теодосију блуднице у глас затражише и срце, и бубреге, и главу Јованову (Србинову) за коју сам Теодосије, као и Ирод, зна да у њему нема кривице. Но што је обећао, мора испунити. Не из части већ зато јер је својом вољом пристао на ропство и сервилност и тако одузео себи сваку могућност избора.

Глава ll

МОНОЛОГ ЛУДИЛА

 Ово би Шекспир, као и свако од нас, сигурно могао пресликати али даљи заплет ипак је ван његових људких могућности. Управо чин који је данас одигран.

Како јавља (ЈЕДАН ОД РЕТКИХ) а немачки медиј на српском језику „Блиц“, новоизабрани командант КФОРА Фолкер Халбауер, на позив „епископа“ Теодосија присуствовао је данас литургији у „обновљеној“ Митрополији у Пећи.

  Нејасно када али у току истог дана изјавио је „српским“ новинарима (од којих нико не извештава детаљно о овоме) како је већ прва два дана присуствовао важним догађајима а у готово исто време шаље поруку на Запад по Бечком „Куриру“ о свом доживљају Срба. Од „важнијих догађаја“ издваја прво своје присуствовање „јуче у косовском парламенту поводом окончања надгледања независности“ а потом и присуствовање „литургији у овом обновљеном храму. У наставку се наводи како је овај аустријски бригадир позвао „на дијалог“.  У одвојеној вести истог дана „Блиц“, али и сви други медији, преносе и остале речи аустријског бригадира својим надређенима „због спорних граница ка Србији Косово остаје буре барута“. Ту се драматика подиже за неколико октава насумично изреченом цифром када је у питању број повређених окупаторских војника у самоодбрани Срба од чак „100“ (и словима – сто -). Па где је фотографија, снимак, било какав доказ бар једног повређеног? Не кажем да их није било, било их је – лично сам видео! Али мислим да је на праву цифру додата бар једна нула. Са којом намером не знам али зар то не подсећа на нешто „100 за једног војника“ шта ли то беше? Можда бих могао да се присетим да бригадир није остао тајновит са „плановима за решење кризе на северу Косова“.  Најдаље иде када каже да је окупатор покушајима да уклони барикаде навукао „гнев српских сепаратиста“! У истом дану када га је прељубочинац и оцеубица Теодосије позвао и угостио у Православном храму. Какво скрнављење од некога ко би да се уброји међу „великодостојнике“.

 Овде се питам, да ли је Шекспирова људска ограниченост или пак одсуство сваке лудости могло да народ у једој земљи који жели да у живи њој, у својој домовини, могла да спречи тај генијални ум створи реченицу таквог склопа? Не, не постоји таква реченица јер то заправо нема никаквог смисла нити логике, ко би у то поверовао? А није да Шекспир такве људе није осећао, макар у фикцији, онда када каже у Млетачком трговцу „ко тражи правду наћи ће је и више него што је тражио“. Јеси ли то читао, бригадиру? А знао је тај Шекспир не само тебе већ и онога ко је тебе таквог на „литургију ПОЗВАО“ па се после ње тако осионо шириш силованом српском земљом, као многи твоји, додуше покојни преци, од цара до рудара. 

Глава lll

ЗЛО НИКАДА НЕ ИДЕ САМО

 Да у српској Власти постоји барем трун људста, самопоштовања и достојанства, ни тај прељубочинац и безаконик не би могао да у Србији окупља себи сличне. Пљујући, псујући, проклињући млаког Тадића Срби су чезнули да на власт дође Србин... и дошао је а са собом довео још таквих „Срба“. Један од њих, током овог истог дана и баш на овај празник, отишао је да се поклони германском царству а да пред својим народом глуми зверку, додуше не велику већ неку малу. Не вука већ вучића у Берлину. Тај Вучић је „након састанка изјавио да ће убудуће Србија доносити одлуке у складу са потребама својих грађана а поштујући међународно правне и политичке обавезе“. Дакле НЕ У КОРИСТ већ ПО ПОТРЕБИ ГРАЂАНА. А ко ће доносити процену о потребама када оне нису на корист? Које су то међународно правне и политичке обавезе и према коме то, од звери који је растржу, Србија ИМА ОБАВЕЗЕ?

 Вучић наводи да „знамо шта су нам обавезе али морамо да размишљамо о економском бољитку народа“. Шта је то, по теби Вучићу, „бољитак“? Нешто боље или нешто што боли? Јесмо ли продати или уцењени? Наравно да се ради о Косову али је тај Вучић сасвим смело рекао да ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ГОВОРИ О САДРЖИНИ РАЗГОВОРА. Коме сме ако не народу кога представља и коме би требало да полаже рачуне? Можда неком аустријском бригадиру кога је поверио, исто тако, обезакоњеној цркви?

Сасвим јасно најављено одсецање главе Јованове (Србинове). А најчешће српско презиме јесте Јовановић од Јован.

Крвави пир киднаповања, силовања, паљења, одсецања органа опасно се, уз пристанак аномираног дела српског измученог тела, приближио глави.

ЕПИЛОГ?

 Џелат сигурним и спорим корацима силази низ степениште ка тамници српског бића. Једном руком носи, од прекланих вратова, назубљену секиру а другом прелази преко храпавог зида премазаног исушеним засирцима крви, читајући рељеф попут књиге за слепе испуњен српским именим, јауцима, лелеком али и песмом, одлучношћу, непоколебљивошћу. Ту се увек најежи и рефлексно скупи песницу, стегне зубе и за пар степеника приђе ближе тамници. Толико дубоко да га ни Шекспир у својој машти није могао пратити.

 Али знао је Шекспир и тог Џелата, и тог Теодосија и тог Вучића, које још у „Хенрију Vlll“ најављује гротексним признањем главног (не)јунака који барем не крије да „нема звери тако окрутне да за милост не зна. У мени милости нема ни трун те стога, ја звер нисам“.

 Теодосије – шта си ти? Вучићу – шта си ти? „Срби“! – шта сте ви?

Текст: Кари Бадер