Више је него очигледно да са изборима на северу Косова и Метохије, заказаним за 3. новембар, много тога није у реду. Основни показатељ је баш народ. Избори су политички чин којим народ бира своје представнике међу онима који су носиоци власти. Чак и да имају другу дефиницију смисао остаје исти. Таква предизборна кампања подразумева контакт са народом и обраћање том истом народу чија се подршка очекује. Током кампање пред шиптарске изборе, која се одвија на северу Косова, све делује тако да народ уопште није укључен односно – нема га у предизборним активностима. Ваљда зато што су избори шиптарски.
Драгица и Радојко Петровић, у годинама пре злочина.
Септембра 1988. Године, породица Петровић претрпела је злочин почињен над њиховим упокојеним бебама. Двојица близанаца, умрлих убрзо по рођењу сахрањени су 5. И 6. јула у селу Граце, општина Вучитрн. На Крстовдан, деда Станко открива оскрнављене гробове својих унучића. На Крстовдан, 25 година касније, екипа Новинара.Де посетила је родитеље страдалих беба и о том злочину причала са њима.
Широм интернета и међу слободарски расположеним српским народом сада већ познато име Слободана Г. наставља да на свој начин разоткрива смрад нагомилан иза протеклих српских влада. Начином који се данас сматра чистом лудошћу али само из слабости да се било шта предузме или макар каже, јер је заиста витешки.
На главном мосту у Косовској Митровици, на делу који се простире на нижем нивоу а до половине реке и који прилаз има само са шиптарске стране, дошло је недавно до инцидента.
Камени крст на српској страни реке. Прогон свега што је православно.
То је иначе место где шиптари прилазе, одатле провоцирају Србе, каменују или покушавају да их на други начин повреде. То је сасвим уобичајена ситуација и више нико на то "не обраћа пажњу". Чудно је да је баш на том делу моста смештена патрола шиптарске "полиције" али из северног дела града коју сачињавају - Срби. Ти "полицајци", колико је познато, НИКАДА нису реаговали како би спречили неки напад шиптара. Чак шта више, недавно након каменовања Срба који су се нашли на горњем делу мосту, чак не ни близу, пошто нису успели да их погоде шитари су у једном тренутку гласно дозивали полицију у помоћ иако су, понављамо, они били ти који су каменовали из чиста мира! Међутим, недавно је полиција реаговала. То се види на снимку који се појавио на ФБ-у.
Из снимка се не види тачно шта је "полицајца" натерало да приђе месту догађаја али је јасно да се ради о малолетницима. Ако ово један Србин, крштен или не, доживљава као провокацију како онда доживљава заставе Албаније, заставе монструм државе на територији своје отаџбине а баш на мосту на коме ради? Како доживљава прослављање Харадинаја као хероја на другом крају тог истог моста? Да ли је реаговао, да ли помислио да реагује? Да ли му нешто значи бацање бомби на децу у Бошњачкој на пример (пошто му је сувише далеко Бистрица код Гораждевца на којој је из Калашњикова пуцано на српску децу док су се купала) или избадање ножевима деце која су возила бицикле од стране њихових вршњака шиптара. Ако је и помислио да то може да буде провокација па желео да нешто спречи, осим што је спречио да се један малолетник бави уметношћу, да се слободно изаражава и креће, сигурно то није морао уз кршење свих правила службе (која је познатија и по много тежим прекршај има, додуше).
Снимак преузет са ФБ странице "Српска Митровица"
Према речима очевидаца на "Полицајац КПС" Србин, сишао је до кеја на коме се налази крст са осцилима четири С, начињени од камених коцки и приморавао дечака да то растури, уклони. Пошто је дечак то одбио, "полицајац" га грубо га хвата и одвлачећи га одатле уз понижења на сав глас му још и псује мајку а то се све чује на снимку. Претходно, а то се такође види на снимку, "полицајац, гази крст за који очевици тврде и да га је потпуно растурио. Дакле уз претње и застрашивања он је овом дечаку покушао да забрани много тога кршећи сва његова права само зато што је Србин и то је желео да покаже како овде сви показују шта им је воља.
Потпуно је јасно колико је тај део шиптарске службе, попуњене Србима, неутралан а колико тек наклоњен Србима иако је формиран у њиховој средини са "намером да штити". По Бриселском споразуму 4 општине са севера Косова САМО ПРЕДЛАЖУ регионалног команданта и шефова станица ове "полиције" а бира их ШИПТАРСКА ВЛАДА У ПРИШТИНИ. Ово је илустративни снимак шта се тиме добија а да се назива "највише у овом тренутку што се могло". Такође је јасно и још ништавније "зелено светло" уместо апсолутно ништавног датума које је најавио представник, према Србима злочиначке, Европске уније која је све ово уз инструкције Америке закувала и одржава мучним. Зелено светло јесте добијено али за убијања и прогон Срба, за сада са севера и из остатка Косова и Метохије, а касније из читаве Србије. Нека свако понаособ одлучи вреди ли и чему води прихватање последњег склопњеног споразума између министра српске полиције Дачића и криминалца са интернет потерницом Хашима Тачија и шта ће нам он донети а да је најбоље могуће у овом тренутку.
