Барикаде на мосту, заставе, барјаци, дим из фуруне у шатору и окупљени Срби из Косовске Митровице. Свако је дошао на барикаде да их ојача својим присуством. Неко је ту јер ту и живи а неко долази из удаљенијих крајева Србије и остаје са барикадерима дан, два, колико ко може.
Све то посматра један гост, ни по чему необичан, ни по чему обичан. Истиче да је још пре месец дана хтео да дође али је тада стигао тек до Рашке. Са намером да подржи Владику Рашко-призреноског, Г. Артемија и жељан искрене духовне топлине и љубави, са севера Србије кренуо је на Косово и Метохију. Стигао до Рашке и, како сам каже „за сат времена сам морао да напустим Рашку и да се вратим назад и то због „мојих“ Срба“. Било је то у време када је Владика Артемије под полицијском пратњом, без икаквог повода и потпуно безаконито, враћен из Рашке ка централној Србији а о чему постоји видео снимак на интернету. Од „опреме“ коју је са собом понео показује само барјак са Православним крстом на врху и иконицу св. Стефана Дечанског.
 |
| "Нико ме ништа не пита јер зна се – кад неко носи барјак иде на свето Косово и Метохију“ |
„Тако сам долазио, и онда и данас. Није имало шта друго да им засмета а нешто им је сметало“. Неколико дана након тога он поново узима свој барјак и креће на барикаде. „Свуда сам био са њим, излазио на свакој железничкој станици. Нико ме ништа не пита јер зна се – кад неко носи барјак иде на свето Косово и Метохију“ каже нам сабрат са барикада. Донео је и, у оквиру својих могућности, шећера, кафе, зејтина за Србе на барикадама... „Знам да су празници, нека празнују, нека се одморе мало током празничних дана“. Од српских власти захтева само „да кажу шта је прави циљ, шта намеравају да ураде са Косовом. Они не могу да праве уговоре на штету свог народа“.
 |
| Душан Мирослава Стојановић. |
Тако говори он, Душан Мирослава Стојановић, Православни Србин из Сомбора. Довикује „поздрави ми Владику Артемија, молим те“! Ни не питајући да ли ја то могу и како. Не, он жели, зна шта хоће и верује. Управо је то, његова молитвена подршка оно најдрагоценије што је донео. Готово пола месеца од када је стигао у Ковосску Митровицу а барикаде не напушта ни за тренутак. Многи желе да га угосте у својим кућама и да му понуде какво окрепљење али он све то „одлаже“ и још јаче позива код њега у Сомбор, где је већа слобода. Управо са њим разговарамо о издајничкој поруци Тадића Србима на северу Косова и Метохије да уклоне барикаде.
Као гост, као неко ко је из северног дела Србије дошао овде да помогне овом народу на барикадама, шта мислите о Тадићевој изјави да Срби треба да се повуку са барикада?
- Срби не могу да се повуку са барикада на основу једне реченице председника државе. Он треба да предложи комплетан план, да каже „то је ситуација, тај је циљ и он је сада постигнут“.
Мислите да је то речено под притисцима или је то став њега као председника?
- То је због притисака који се врше на њега јер ускоро следе разговори о кандидатури за улазак у ЕУ и ово је била само једна од варијанти које смо доживели на барикадама на Косову и Метохији.
Да ли би Срби на КиМ, повлачењем са барикада добили или изгубили?
- Убрзо би они (Шиптари и окупатор) имали потпуну контролу и ми то више не би могли да повратимо. Били би смо изручени зликовцима да раде са нама како и шта хоће. А ми знамо како то изгледа. Ево, није прошло ни два дана од овог великог хаоса на Јагњеници видимо како се они опходе и ми то више не можемо да прихватимо нити да дозволимо. Чак шта више морамо много јаче и енергичније да одговоримо на питање које су нам поставили. КФОР је, као и ЕУЛЕКС и сва ова олигархија, прошиптарски и видимо деценијама како се према нама опходе. Зато нема никакве дилеме да ли Срби остају на барикадама. Остајемо до краја, до победе.
 |
| Душа нам показује немачке бункере на Културном центру у Шпитарском делу граду. |
Мислите ли да ће народ у централној Србији изгубити нешто ако Срби овде остану на барикадама?
- Народ у централној Србији, уопште нема представу о томе шта значи бити овде на барикади и шта значи барикада за наш народ овде на светом Косову и Метохији. Без барикада не би смо постигли циљеве које смо постигли до сада а то је да се разговори Београда и Приштине у Бриселу стално настављају и да то нема никакав ефекат већ је само губљење времена. То време мора да се скрати, да се све карте положе на сто и да се народу искрено објасни шта је циљ? Ми овде лутамо као по магли и не знамо куда то води. У сваком случају није добро за српски народ на Косову и Метохији.
Ако би нам сада рекли да смо ми слаби, немоћни, да нисмо довољно јаки да одбранимо оно што је наше, мислите да би то било искрено?
- Ми смо довољно јаки да њихове сталне изазове одговарамо адекватно а то значи законски, мирно и барикадама, као што је то сада био случај. На једној барикади добијемо, на једној изгубимо а ако једну изгубимо три нове поставимо да су увек на нашој страни правда и слобода.
Како би КФОР у овој ситуацији требао да се понаша?
- Они морају да буду неутрални за шта су и добили мандат. Морају да поштују резолуцију 1244, мора да поштује српски народ а не да буде једностран и на страни Шиптара. Они, исто као и ЕУЛЕКС, гледају само свој интерес а то значи да свим расположивим средствима баце на колена Србе на Косову и Метохији. Ми то одлучно одбијамо. Молимо и браћу Русе да стану на крај овој дестабилизацији читавог Балкана.
Душан је овде већ 12 дана. На барикадама је прославио и своју крсну славуи пост започео. Сваки дан је са Србима на барикада „од јутра до јутра“. За то има велики разлог „јер се, с једне стране, провокације од стране шиптарских хорди све чешће понављају а сдруге стране окупатор на сваки начин покушава да заобиђе барикаде у граду и ми смо ту и чувамо их“, каже Драган. На његовом се лицу, упркос полумесечном спавању на клупама, обитавању у шатору усред зиме и без сигурне хране и воде, не види ни траг патње или измучености. Напротив, ведрина, одлучност, снага и воља које из њега избијају никоме на барикадама не дају простора ни за какву притужбу или посустајање па ни за трен. Упитан у каквим условима живи овде на барикадама Драган чак радосно узвикује „Одлично!“. Прихваћен од овдашњих Срба, како другачије него као свој, он се потпуно одомаћио. Уз захвалност за „срдачан пријем све ово време“ он истиче да јединству свих у мишљењима.
 |
| "Молим се сваки дан Свевишњем Господу, за све нас, да не буде још горе и надам се да ће услишити наше молитве које узносимо Њему". |
Колико још мислите да ћете бити овде?
- Само Свевишњи Господ зна колико ћу још бити овде. Само Он, једини прави и истинити. Молим се сваки дан Свевишњем Господу, за све нас, да не буде још горе и надам се да ће услишити наше молитве које узносимо Њему.
Вера и молитва су подршка какву су Срби на Косову и Метохији изгубили прогоном јединог канонског Владике Г. Артемија. Запрво, умало изгубили. Јер, како нас је и Душан подсетио „Србија ће бити вечна све док су јој деца верна“. Док је оваквих светосавских синова бориће се и Срби и Србија. Борити и одбранити, баш овде на барикадама!
Текст: Српскебарикаде.блогспот.цом
Фото: Иван Максимовић
No comments:
Post a Comment