Нова година - Срам који је прогутао разум

бесомучно прослављање пада.

   Последњи дани сваке календарске године су неприкосновено резервисани за пуне припреме за "најлуђу ноћ". Апсолутно смо прихватили, држимо до тога и преносимо на млађе нараштаје обичај прослављања ове математичке промене чију никакву физичку суштину не осећамо а духовне смо у потпуности лишени. За сваког Србина, свесног сопствене пометености, Нова година је најбесмисленији "празник" јер се један небитан дан узноси над најбитнијим даном који (ново-календарски) следи после њега а хронолошки пре - а то је Божић.

"Весело" - Детаљ са прошлогодишње декорације главне улице у Звечану. Расвета није уклањана па су сијалице овог децембра поново укључене. Какоје један део расвете отпао од времена током године, декорација је нешто сиромашнија. Фотографисано 31.12.2011 године, Звечан, КМ.

   На Косову и Метохији бити Србин одавно се граничи са потпуном лудошћу како је овај свет замишља. Не само народ и политичари већ и "просветари" и "духовници" масовно су отпали од свих истинских вредности. Још горе, много већи напор улажемо како би смо то сакрили од нас самих него да мало испитамо и промислимо ко греши и зашто га пратимо у нечемо што никако не би смо радили на његовом месту. Док ми Срби пред 1. јануар успављујемо капацитет за све остало како би простора дали дочеку првог дана месеца јануара дотле нам се са свих страна сервирају највеће несреће за које смо у том тренутку "обамрли" да би их видели. За само последња два - три дана децембра најављен је сусрет Николића и Шиптарке Јахјаге као "равноправних" политичара и то на иницијативу српског Председника. Заокружен је тзв. ИБМ (границе између Косова и Србије), "Косово" најављује визни режим од почетка године, Шиптари формирање војске Косова, Тадић финализацију издаје и признавања Косова и Метохије као независне државе... У овом тренутку је 0:01 минут, почео је први јануар и "нова година"... Небо изнад Косовске Митровице бљешти од петарди, ватромета, на улици и са тераса народ седере, пева, најдекадентнија музика пара са свих страна... Јужне и северне илити Шиптарске и српске. Ко је овде луд?

   То се не дешава само у овом тренутку. Последњих дана када би покушали да сазнате има ли нових дешавања у овој средини и као најсликовитијем медију прибегнете телевизији запљушти вас бујица најодвратније и потпуно бесмислено налепљених слика (и покретних и непокретних) које без милости прате гласови "на уво" свечани, раздрагани, слављенички "срећне Новогодишње и Божићне празнике желе Вам"... па крену да се ређају они које сматрате каквим-таквим вођама у интелектуалном, културном, политичком, спортском животу. Факултети, Скупштине Општина, Предузећа, па до сваке продавнице и трафике понаособ... Од ове године чак и Канцеларија Владе Србије за КиМ, која је у почетку новогодишње кампање позивала на очување огњишта а како нагрће еуфорија те "беспотребне ствари" се скраћују па се само честитају горе неведени празници. Ово се дешава, пре свега, на телевизији Мост која је правни наследник ТВ Приштине из претпрошле деценије. Ипак ни једна друга телевизија не посустаје у трци већ се снимају (нећу о квалитету јер нема пуно приче) опсежни сати крцати певањем, смејањем, разонодом, непрестаним блудним инсинуацијама... Чак постоји и готово целодневни програм на једној приватној телевизији где су редовни гости сасвим обичне градске кафане читали вицеве са папира који је ишао од једног до другог присутног. Укратко - разлуђивање и разблуђивање. Не измиче ни недељни лист Јединство. Такозвани једини српски лист са КиМ, а и он расељен из Приштине. Овом новинарском "старцу", који ових дана пуни 68 година, недостаје најосновније познавање духа свог народа што је недопустиво... или је ипак допустиво јер је у међувремену тај лист постао билтен скројених изјава за обману српског народа од српских државних и црквених власти тзв "званичних" па се у складу са тим штампано издање и бесплатно дели. У заглављу своје интренет стране, на црно црвеној подлози ('еј!?) овај "лист" радосно "кличе са крова срећна вам Срби година нова!" ајде, и Божић! Радио станице су ускраћене тек за слику. Одмах иза тога следе сурова (наметнута и од народа неприхваћена) политичка и не мање сурова (али од народа тражена, нажалост) народњачка и шунд реалност на терену. Ту се негде, опет, провлачи вест "За Србију одавно више нема победе на Косову и Метохији, али порази морају да престану, поручио је у интервјуу Тањугу председник Србије Томислав Николић". Да, на Косову и Метохији је данас најсрамније у Србији "чекати" Нову годину!

Једини "српски лист" са КиМ има проблем са српским идентитетом.

   Не знам али не могу да верујем да нико, осим заиста шаке људи, не зна зашто се слави и КОМЕ се узноси славље, радост и весеље у породичном или окружењу пријатеља. Коме смо се сви ми "редом као трава" повиновали? Довољно је да се зове "најлуђа ноћ" и распуштености нема краја док не попадамо од пића, хране, скакања, урлања и сваке недоличне исцрпљености. За ту прилику су готово сви добили слободне дане на свом државном послу. Дежурни и трезни су само полицајци, хитна помоћ и ватрогасци. Зар то не говори више него довољно? Ето шта се од овог празника очекује - неред, болест, пожар и ванредне ситуације. А то се, одлично знамо, редовно и догађа. Можете ли замислите да се током Божићне или Васкршње Литургије у свим насељеним местима ангажују полиција, ватрогасци и амбулантна кола? Зар то не говори довољно?

   Да ли је ту крај бесмислу овог општенародног опијања илузијама које наизглед радосне, уистину беспотребне а у суштини потпуно погубне? Погубно за национални дух, из кога потиче читав патријархални поредак током чијег постојања иако несложни остајали смо увек јаки. Погубно за систем вредности и чврсто стајање на (сопственој) земљи. Највише погубно ипак, за оно за шта ја нисам ни позван да говорим али не смем да прећутим - за духовно здравље и здрав разум који нас једини може водити путем право а да не скренемо ни лево ни десно. Не, није крај.

   Како и када је почела "прослава Нове године"? Почела је са периодом комунизма, већ чувеног по злу које је донео. Тадашњој Југославији, међунационалној, која је тежила да се успостави поредак братства и јединства, у чијој крви и данас грцамо, требао је празник који неће задржати једну заједницу, један народ око Божића већ све народе и народности увући у један лонац у коме неће бити разлике између једног и другог. Нова година је била најбоља што је за ту потребу могло да снађе Југославију, умути масу и "олакша" одбацивање Бога и Православља у коме се не радују сви народи већ само неки. Тај осећај је додатно ојачан међународним празницима попут Дана жена 8-ог марта и Дана радника 1. маја. Србе је просто почео да мучи стид што, у односу на Хрвате, Словенце, муслимане и још неке имају нешто "своје". Али нису се славили само међународни празници! Да би смо имали нешто што је само "наше" почео се славити Дан младости - рођендан друга Тита! Уместо Богомладенца Христа славили смо "младост" једног иструлелог покојника и у годинама после његове смрти. И то коме ни до данас не знамо ни род ни порекло. Јединство овог света је успостављено! Новонаучени човек је стекао навике које су задржале весеље а одбациле сваку духовну одговорност и тиху а искрену радост  "старих" Првославних празника. Петљу по петљу новоприхваћене идеје хеклале су изнова генетски миље српског човека. Уместо ужета којим ће се пењати ка небу, душа српска постала је канап око врата којим се народ спуштао у најдубље поноре таме.

   Време је пролазило, генерације су стасавале у новом руху паганских безбожника правећи тако "прогрес" а старе генераације "ослободиоца" полаку су нестајале са овога света. Ратови, крв, злочини и понижавања дрмусајући кидали су комаде меса са једва живог српског човека. Празници који су засновани једино на основи људске потребе губили су смисао, бледели, постајали небитни. Тада се Србин вратио прво Божићу, па слави, па вери... мање или више. Коначно освешћење народа зауставила је Нова година! Ту победу ипак односи дан који позива на светковање једино природних закона ради - Нова година! А баш је тај дан један од најопаснијих по нас ако не и најопаснији.

"До доласка комуниста на власт "дочекивање" Нове године односно 1. јануара у Срба није било присутно. "Православни Срби су заправо у том периоду се налазили у посту (и данас се налазе, наравно), и припремали се за Божић – Рођење Христово, који се прослављао 7. јануара по новом календару (25. децембра по старом календару).

Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима природно 1. јануара следовала Нова година.

Православни се заправо у том периоду налазе још увек у периоду 40-дневног божићног поста, када их од Божића дели само још неколико дана, и када се треба умом и срцем што више усредсредити на предстојећи празник, како бисмо га што достојније и спремније дочекали"(*).

   Да ли је ко још толико далеко од себе одбацио спасење, здрав разум, чистоту духа свог народа као Срби? Нико није толико безуман да слави победе својих непријатеља над самим собом као што ми чинимо у овом тренутку. То лудило је понекад памагало да се превазиђу силе и патње међу најгрознијима у овоме свету али обмана коју смо прогрлили, празновање непостојећег и унезверено дочекивање новог дана ни по чему посебног готово нас гурају у бескрај. Или то није тако страшно? Јер многима за овај дан фали само снег који није пао "па, ипак је Нова година"...

Иван Максимовић,

северно Косово, СРБИЈА

Извор: Епархија Рашкопризренска у егзилу (*) линк ка целом тексту који у потпуности објашњава бесмисао "дочека" нове године:

http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2012/619-nova-godina-iskrivljen-smisao-i-znacaj.html