На Видовдан: Издаја о којој сви ћуте!

Српски младић надвисио Америку заједно са свим њеним послушницима на гомили.

А шта видимо?…

"Хумани" лидер "нехуманих" Срба.

Признање државности замишљене монструм државе на територији Србије од стране српских политачара као и убиство у покушају српског студента безмало су потпуно превиђени од медија а у потпуности а намерно, игнорисани од српске јавности.

Како политичари тако и српска “интелигенција” као и све остале “јавне личности” на неки чудан начин ујединили су се у издаји Србије. Први пут у животу српски народ је остао без иједног политичара, без генерала, без војника… али је остао – српски народ.

Одушевљење које се безраложно диже око окупљања Срба на Газиместану, након црквеног пуча и прогона Владике Артемија, потпуно је онемогућило да се види оно што се заиста тамо дешава. Прво, све је мање људи који тамо долазе. Ове године кажу да их је било још и најмање. Има оних који су потегли дуг пут да би стигли, попут “Српских ходочасника” али је више оних који иако живе у близини – не долазе. За неке је основни и оправдани разлог што Литургију и парастос служе они који обитавају у безакоњу па народ просто осећа неисправност да присуствује таквим службама.

Други су они који су после прошлогодишњег нељудског и дивљачког опхођења наоружаних шиптара у униформама квази полиције према Србима, за шта су многи осетили да просто имају подршку српских власти из Београда, одустали од овог пута. Трећи су они који не могу да се носе са оваквим расцепима па просто окрећу леђа свему што и јесте циљ оних (ко год да је а ми као не знамо ко) стоји иза свега овога својим плановим и материјално – логистичком подршком. Они који су тамо данас, нажалост, мисле да уместо парастосу присуствују неком екстремно спортском догађају и на месту освећеном српском жртвом и крвљу, понашају се као на некој утакмици ругајући се тако и жртвама и себи.

Којој год линији припадали, ако се за Видовдан нађу на Газиместану, Срби просто маме на одстрел, понижење или срамоту. Не само појавом већ и делом. Такви су понајвише они који себе сматрају “представницима Срба” а ни себе више не сматрају Србима. Сасвим опуштено нашао се на том месту у тај дан и Оливер Ивановић. Србин из Косовске Митровице. Понашајући се природно, у складу са својом природом, привукао је пажњу младог српског студента Слободана Г. који је организовано са групом из Београда дошао на Газиместан па носећи камеру са собом снимао све што му је “привукло око”.

Камера на готов’с

Иако на Газиместану није знао ко је Оливер Ивановић нити како се зове, о томе зашто је уопште обратио пажњу на Ивановића за портал Новинар.Де Слободан каже да га је прво уочио док је давао интервју пред три шиптарска медија на нашем језику. “Изгледао ми је познато и по његовом нагласку лако је било закључити да је Србин, усликао сам га желећи да мало више истражим о њему и конкретно сазнам ко је по повратку са Космета”. Обавивши фотографисање Слободан је кренуо даље “повремено застајући да снимим и сликам нешто што ми је привлачило пажњу, тако сам окрећући се опет уочио њега на десетак метара иза мене како корача према аутомобилу који је имао РКС таблице. Није било тешко да саберем 2 и 2 у датом тренутку тако да је камера укључена и цијели догађај забиљежен”. Српски студент наглашава да “нисмо имали никакав вербални нити физички контакт нити било каквих непријатности” због овога што ради.

По повратку са Газиместана Слободан је неколико својих снимака објавио на интернет страницама желећи да их предочи народу. Од читаве серије видео записа највише пажње изазвао је онај где шиптар, највероватније “полицајац” вади пиштољ и засипа (за њега само – Србина) Слободана мржњом. У том тренутку, да ли заиста због тога или због изостанка “крвавијих сцена” које су медији и народ очекивали а Богу хвала изостале су, тај видео добија на популарности.

Видео запис о томе како Оливер Ивановић, српски политичар кога Влада Србије сматра за свог фаворита када је у питању политика према Косову, “ужива” сва права која нуди та замишљена држава чију “независност Србија никада неће признати” – пролази непримећено! То се тешко може сматрати “необавештеношћу” јер осим што новинари знају ко је О. Ивановић ту је и прилично детаљан критички опис који је Слободан приложио уз видео запис.

                      

“Бивши државни секретар у министарству за Косово и Метохију, а уједно и један од кандидата(ако не и једини) за функију “официра за везу” на Косову. По првобитном положају таблица на аутомобилу може се закључити да су оне постављене импровизовано и на брзину чисто да се задовољи протокол тзв. Косовских закона (истицање регистарских таблица на видљиво мјесто са предње и задње стране аутомобила), а истовремено релативно лако и брзо могу да се уклоне одласком на сјеверни дио Косова гдје се аутомобили возе или без таблица или са старим таблицама Републике Србије.
Човјек који се залаже за имплементацију “Бриселског споразума” који упорно тврди да Срби треба да региструју своје аутомобиле (исто важе и за издавање личних докумената) у Косовским институцијама, да користе Косовске (РКС) таблице у које Република Србија неће имати увид нити било какву евиденцију, а истовремено говори да је “бриселски споразум” уставан и по закону Србије” примећује Слободан. Али, пред јавношћу остаје усамљен у томе… Нико од медија, званичника, блогера који се баве свим и свачим – не жели да види ово. За логично објашњење постоје два разлога: медији се финансирају (и) државним парама, све док су послушни. Други разлог је тај да се овакве ствари сматрају јавним тајнама и небитним “поред свега што се дешава”. Колико је то битно или није сасвим добро је описао Слободан. Међутим, до данас, тај видео је просто без коментара!

А ко је Оливер Ивановић?

Покушали смо да од начих извора у косовској полицији сазнамо на кога су регистрована ова два возила међутим то је било немогуће. За возило које користи Оливер Ивановић речено нам је само да је регистрова на Митровички округ, наравно, који административно води непостојећа шиптарска држава. Занимљиво је да то возило нема друге регистарске ознаке јер се свакодневно појављује на улицама северног Косова без регистарских ознака. На вратима возила пише да је оно донација УНИЦЕФ-а Ивановић је једини политичар са Косова и Метохије који користи овакво возило. Иначе, на страницама Википедие о себи (највероватније је он аутор или неко од његових људи) наводи да је рођен у ФНРЈ иако је увреме његовог рођења то била СФРЈ не помињу се ни Србија ни КиМ а он је, иначе, “политички и хуманитарни лидер”. Овде је занимљива још једна ствар а то је да Оливер Ивановић административно – не живи на Косову и Метохији. Односно, у личној карти његова стална адреса је на територији града Београда а то га не спречава да води своју странку “Србија, демократија, правда” односно грађанску иницијативу чији је покретач. Тај човек је недавно изјавио Танјугу “да ако не буде избора на северу Косова, односно избори буду бојкотовани, онда постоји опасност од именовања, што значи да ће скупштине општина на северу покрајине бити састављене од именованих лица. Он је нагласио да та именовања неће обавити Београд већ Приштина и да то већ овога тренутка треба да буде јасно свима онима који се противе евентуалној одлуци Владе да се овде организују избори” дакле, у преводу, он “упозорава” на опасност саветујући да је боље “ускочити и удавити се него бити притиснут уза зид па се можда и удавите”. Онда је још рекао “Ако Влада Србије свој став о изборима донесе у наредних месец-месец и по дана онда имамо времена да се спремамо за изборе”. Дакле, он се већ спрема за изборе! Влада која издаје овај део српске територије и те како прижељкује учешће Срба на тим изборима како би их себи скинула са грбаче и коначно зарадила новац који је за то примила, рецимо то већ једном јавно и у медијима. Њему ће то бити најмањи проблем јер он већ има за Косово (без Метохије) има неку другу личну карту. Када такав човек каже да је Бриселски споразум добар сасвим је јасно коме је добар, колико је он “хумани вођа” и у чему ће под тим хуманим вођством удавити српски народ а у чему он лично.

За оне не које не мрзи да у Гугл претраживач укуцају његово име и додају “Викиликс” могу да нађу неке изванредно занимљиве резултате. На пример још 2006. године америчка администрација Ивановића назива “умереним српским лидером” у документу којим и на своје чуђење обавештава да он припрема оснивање нове српске странке на Косову и то подносећи и потписујући за њу документа при ОЕБС-у. Од њих је “затражио средства за нову НВО осмишљену тако да смањи утицај београдских политичких странака на косвске Србе! Иако је оцењују као “грану политичких странака из Београда” они ипак додају да је ово “први пут да странка са главним представништвом моћи у Београду, има регистрован огранак у Приштини и то код ОЕБС-а”. Дакле, човек је припреман на овај корак годинама а данас је и дочекао својих пет минута. У овом документу кога је Викиликс објавио наводи се да “Ивановић тврди да не може да почне потпуно независна странка, у овом тренутку, јер су емоције изузетно јаке код косовских Срба, који би га могли оптужити за прекидање веза са Београдом и да доприноси независности Косова. Он је рекао да је “странка грана” компромисно решење које му омогућава да у потпуности изгради партијску инфраструктуру и да се спреми за изборе након статуса”. Он је морао да иде даље па је своје менторе подсетио да “ниједна друга странка са седиштем у Београду није основала нити регистровала свој огранак на (независном) Косову и рекао да је учествовао на листи СЛКМ 2004. на косовским изборима али као грађанска иницијатива, а не странка”.

Том приликом је затражио и новчану помоћ за своју НВО како би кроз једну такву основану при шиптарским институцијама умањио своју зависност али “драстично ослабио утицај Београда” код косовских Срба. За своју изразито хуману издају, у првом кругу, затражио је 340.000 евра.

У коментару његовог понашања наводи се да је “Ивановић много пута до сада долазио код нас пре него што је дошао са обећањем да ће се придружити локалним институцијама самоуправе (шиптарским, Тачијевим) и преформулисати основу своје политике на Косову. Овај пут изгледа да је направио конкретнији корак у том правцу” каже се у делу документа резервисаног за коментар. Пошиљаоц наводи да нико од донатора у том тренутку није спреман да подржи оснивање ове странке али “ће наставити да га подржавају како би видели да ли може више да понуди за њихов пројекат растућих жеља импленетације на северу”. Ово је део из писма упућеног директно Мартију Ахтисарију а још пре самопроглашења “независности” што потписује тадашња америчка “амбасадорка” на Косову (и Метохији) Тина Кајданов. Документ је доступан на Викиликсовом сајту1.

Иначе, раније је такође Викиликс објављивао још нека поверљива документа која говоре о извесној улози Оливера Ивановића у прогону Владике артемија са Косова и Метохија на чему су американци посебно захвални.

Иначе, Оливер Ивановић је тада био члан Социјалдемократске партије (СДП) која се стопила у Г17+ а њен председник био је Небојша Човић. За “виђеније” људе своје странке у повоју Ивановић наводи Весну Јовановић из Партеша, чланицу Српске листе за Косово и Метохију при Влади Србије и Гојка Савића, бившег ректора Универзитета у Косовској Митровици!

У тај дан, на том месту.

Са тим човеком се срео јунак наше приче Слободан Г., признајући да није тада знао ко је он али и да му није било тешко да сабере 2 и 2 што је, како се испоставило, заиста тешко српским медијима и јавним личностима. Нико га није питао чак ни како је забележен онај други, популарнији видео. Ми смо питали а он нам је то лепо испричао “Што се тиче снимка шиптара који је потегао оружје на мене то се догодило овако; Превозна средства Срба су била паркирана у зауставној траци на аутопуту и инцидент се десио приликом враћања путника са Газиместана, желећи да заобиђем гужву и дођем до свог аутобуса који је био подаље кренуо сам са десне стране тј., по самом аутопуту гдје у том моменту није било никога. Камера ми је и даље била у руци зато што сам хтио да снимим колону паркиранух аутобуса јер ми је закривљени пут давао и више него добар угао да то урадим када је са моје десне стране из супротне траке полако почео да успорава аутомобил, тада није било никог испред мене, а прва особа иза мене била је на више од 150 метара.

Погледао сам у возача који је возио око 20км/х како љутито и упозоравајуће маше прстом и гледа у мене, с обзиром да су ми руке биле заузете (у лијевој руци сам држао торбу, а у десној камеру) хтио сам на неки начин да му одговорим па сам благо исплазио језик што је вјероватно код њега изазвало излив бијеса да му један деветнаестогодишњак тако опуштено и лежерно узврати на оно што сам ја схватио као пријетњу па је то ваљда био довољан разлог да дотични извади пиштољ који му је био на дохват руке и покуша да ме заплаши. Драго ми је што сам камеру укључио на вријеме и забиљежио инцидент, а уједно ми је драго што је шиптар успио да ми измами први осмјех тај дан”.

                       

За возило из кога је потегнут пиштољ у полицији кажу да те регистарске ознаке не значе ништа и да су углавном лажне јер “кад инспектори крену у акцију они често замене своје регистарске таблице. То није никаква тајна, увек имају по неколико пари у гепеку”. Тако да нисмо сазнали поименце ове “народне хероје” (и заиста шиптари немају ниједног људског хероја већ избезумљене убице) али смо поред израза лица сазнали још понешто о њиховом “јунаштву”. Више него јасан доказ јесте овај дечији несташлук, плазење језика, који је Шиптару измамио пиштољ а Слободану осмех. Да Шиптар револвераш није усамљен у овоме види се и да код његових сапутника нема никакве реакције на извлачење пиштоља већ једино мржња сева из свих шиптарских очију уперених у српско дете. Дете које је на Газиместану ове године показало ко је ко “службеницима” са којима преговара српска власт која би да преда свету српску земљу незнабошцима. Видимо да још увек има Срба због којих то неће ићи тако лако.

Иако млад, Слободан показује сву своју величину и зрело схватање живота. Зато смо желели да чујемо шта мисли о ситуацији у којој смо се нашли.

“Генерално моје мишљење о ситуацији на Косову и Метохији је веома лоше, драго ми је да народ има вољу и жељу и храброст да опстане и сачува сваку кућу и сваки педаљ наше земље. Проблем нису ни Шиптари ни Америка ни Нато већ је највећи непријатељ власт у Београду! Срби на Космету из дана у дан све више постају финансијски зависни од Приштине која је сједиште Косовске “државе”.

Полицијске структуре државе Србије су укинуте и пребачене под надлежност “државе Косово”, а да би неко радио за њих и добијао њихов новац мора имати и њихова документа. Полиције више нема, бар не легитимне. Следећи су на списку здравство, просвјета и судство. Шта онда!? Кад све виталне институције буду пребачене у оквире “косовске државе” и постану финансијски зависни од ње? То значи да држава Србија ту више нема шта да тражи јер ту се не суди по њеном закону него по Косовском, не учи се Српска историја него Косовска, не носе се Српска документа него Косовска, не добија се диплома Републике Србије него Републике Косово то нису држављани Републике Србије него Републике Косово.
Вршиоци власти су наумили да се ријеше Космета једном и заувијек, питање је можемо ли након силних губитака територије и народа протеклих 20 година приуштити и овај “пораз” и губитак. Падом Космета биће угашена и последња нада да наша генерација може учинити нешто достојно предака својих, заокруживање Косовске независности биће њен улазак у НАТО и крајњи пораз Србије. До тад траје намјештена борба у којој пуштамо противника да нас мрцвари из рунде у рунду, да нам показује “обећану земљу”, а удара са леђа.С једне стране сила која је настала као колонија отпадника из Европе који су бјежећи од кривичних одговорности или тежећи ка лакој заради прелазили Атлантски океан и убијали вјековне житеље мјеста у која су долазили и чинећи од њихове, своју земљу, настављајући своје освајачке походе преко Вијетнама, Ирака, Либије, Египта, Сирије… долазе опет и до Србије, земље чији је народ вјековима гинуо за крст , слободу и отаџбину”.

Превиђена паралела

Слободан Г., дветнаестогодишњи студент и млади Србин из Босне нашао се на месту где се, по својим разлозима, окупља и српски политички олош и окупатор Србије а на дан када се на српску срамоту додељује датум као награда за издају. Атентат у Сарајеву, српска жеђ за слободом била је искра коју је на Видовдан 1914. запалио Гаврило Принцип а она захватила читав свет. Ето, деведест девет година после тога, на Видовдан, у причи су опет млади Србин из Босне, пиштољ, окупатор и издајници. Ватра у српском народу још увек није угашена а “да ли ће бити јача жеља Американаца да нам отму наше, од наше жеље да сачувамо своје? Пред нама је највећи противник у нашој историји, сигуран сам да ће битка бити историјски још већа, а исход битке одлучићемо ми” каже за наш портал Слободан Г., коме је на Видовдан пиштољ изнудио – тек осмех.

Пишу:
Иван Максимовић
Кари Бадер
Новинар.Де

 Извори:
1) http://wikileaks.org/cable/2006/08/06PRISTINA647.html
2) Фото и видео снимке нам је уступио Слободан Г., на чему смо много захвални