21.11.11

КОСОВСКИ ЗАВЕТ – ЈОШ ЈЕДНОМ

     Након емисије „Пирамида“ на телевизији која себе још назива и Првом српском ТВ (а то тек маркетинга ради), осетио сам као да сам по први пут суочен са оном српском свесношћу и одлучношћу која је одолела Османлијама на Косову (Србија још читав век након губитка свих племића и војсковођа остаје извесно самостална!) онако како то данас чине Срби на барикадама – својим телима. Онако како је „сељачка (домаћинска) класа“ пробила Солунски фронт и касније извојевала прву слободну територију под фашистичком Немачком.
     Угњетен, измучен, пребијан, обезнађен, изгладњиван, промрзао, изневерен, издат  и сатанизован од самих слугу непомјаника па и своје „браће“ и „пријатеља“ - Србин се бори и побеђује! Ето, такав је био наш српски народ. То сада изгледа тек као легенда, бајка, епска песма... Јесте све то али је и више од тога истина је то и живот! Баш оно што је сам Господ открио о Себи, не ученима већ нама, простима. Кад све то изађе из медијског манира и постане наш живот, изнова се облачи униформа, узима оружје и подиже барјак са православним крстом на врху. Не уз дреку пијаних и брадатих, у крзно одевених и са опасаним ножевима о појасу „Србенда“ какве је створила комунистичка пропаганда а ми, нажалост, прихватили као истину. Не таквих дрекаваца већ вредних, освешћених и освећених  и сједињених – Срба. Простог човека, светосавског духовника (не "модерног"и екуменског паписте), учењака и сваког способног да оружје понесе или како у борби помогне. Како то каже наш Владика Рашко-призренски, г. Артемије: „Нека падне град, али нека падне у борби“. 
     Ако је, као и овај пут, један човек довољан да то учини, то није дело снаге ни ума било кога од нас пролазних људи већ снага Истине и вере. Кад је такав онда и један Србин може много! Нећу сада приложити ТВ емисију коју сам горе поменуо, а за коју ДУБОКО ВЕРУЈЕМ да је намештена након приложених гласова како је то већ обичај те емисије. Хоћу само да чујете како говори – говори, не чита унапред састављено –управо један од онаквих, већ описаних Срба. Браћо и сестре – Драгослав Бокан:



 "Када сам снимао Високе Дечане и након тога отишао у Америку, слике Богородице Дечанске и Христа са мачем су ме вратиле преко океана, у огањ рата. Не приче, не политика. Неми погледи и позив нама да будемо тамо где треба да будемо. И то је прича о Косовском завету. Не одустати, не предати се, веровати, знати ко си и чији си. Изабрати између онога: са Богом или против Бога. Веома једноставно" подсећа у свом маниру Драгослав Бокан.