Госпођо Меркел...
Ово је мој једини начин да вам се обратим, надам се и верујем да ће ово писмо стићи до вас. Потрудићу се да тако буде.
Ја сам Србин који живи на Косову и Метохији. Почињем тако јер моје име никоме, осим Богу и мојим најближим рођацима, ништа не значи. Морам рећи и то да ми је тешко да вам се обратим са „госпођо“ јер то подразумева и истински господско, у најмању руку цивилизовано, понашање. Користити правилно прибор за јело и имати правилан положај кичме приликом снимања заиста није довољно јер у многобројним ТВ емисијама можемо видети како је могуће многе животињске врсте научити одређеним људским манирима. Не желим ни да помислите да вас упоређујем са животињом јер не радим то. То би било јако богохулно јер смо створени и као људи постављени изнад свих животињских врста, да владамо њима. Оно како сте се пре неки дан понели у Србији чини ми се да је најбоље дефинисао Шекспир у свом делу Хенри Vlll када насловни јунак каже „Нема звери тако окрутне да за милост не зна. У мени милости нема ни трун, те стога, ја звер нисам“. Ипак, моје домаће васпитање односи победу над мојом сујетом па ћу вам се обраћати како то, нама цивилизованим људима, приличи.
Вашу недавну посету Србији медији су пренели као посету најмоћније жене на свету. То је изузетно опасно. Опасно по Србе јер вам тако дају ауторитет који ви имате онако како је то имао Понтије Пилат кад наш Господ би предан њему и када му је одговорио „Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго;“ (Јован, 19-11).
Ако се моћ „најмоћније жене на свету“ огледа у чињеници да командом над војницима и својим слугама може да сатре само оне који се никако не могу поредити са том силом и који су вишеструко слабији, каква је онда то моћ?
Ако је ваша посета мојој Србији била добронамерна, у чему се те намере огледају? Ако је икако била добронамерна, у чему се то да сагледати? Ако нисте имали добре намере, зашто сте долазили?
Ваши су захтеви јасни свакоме, ваше искрене намере тешко да су јасне било коме. Стали сте на страну Шиптара, с каквим разлогом, објашњењем или логиком? „Оно што је готово, готово је“? Не, свакоме је јасно да ништа није готово.
Прво: То се види из вишегодишњег отпора Срба и нашег непристанка на услове који се намећу. Кад говорим о последњем страдању мог народа мислим на период од бомбардовања моје земље (које је, да подсетим, почело без сагласности иједне назови релевантне институције овога света за тако нешто) па до барикада, на које ћу отићи чим завршим ово писмо.
Друго: И поред тога што земље Квинте и сав Запад са задовољством себи лепи епитет „најмоћнијег“ – напори које морате да уложите превазилазе и ваше снаге јер тек они чија је немоћ већа и од српске, пристали су да признају некакву „независност“ Косова (и Метохије, зашто се Запад плаши тог израза?) поред вас који имате свој лични политички интерес у томе. Нико то не подржава мирне савести јер сви знају колико је то супротно истини, правди и фактима.
Треће: Говорите о Косову као независном. Да је то истински могуће зашто би сте имали тако јаку потребу да то нагласите? Зашто не кажете да је Кина независна? Зашто то не кажете за Британију, Јапан, Бразил? Зато што они јесу независни, нема потребе наглашавати.
Четврто: И западни новинари (а тек свакојаке државне службе) годинама сведоче о царству наркотика, мафије, трговине робљем и оружјем управо на Косову и Метохији, простору који сте окупирали под тако незаконитим околностима и све те послове воде људи којима сте помагали на сваки начин (ваша земља посебно). Људи који су организатори и учесници паравојних група које су ЈЕДИНЕ БИЛЕ НА ЛИСТИ ТЕРОРИСТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА са простора бивше Југославије. Они су по вама „власти на Косову“.
Пето: ТО данас називате „демократском земљом“. У јужној српској покрајини, окупираној опет изван свих законских оквира иако то строго кријете од своје јавности коју више од деценије обмањујете, за водеће људе поставили сте оне који су лично чинили злочине. Убијали, силовали (вас као жену ни то не погађа), палили, вадили органе да би финансирали вечере са вама (са Запада) и руковали се тим истим рукама. Чак постоји случај Немца који је примио баш једно тако ишчупано срце (по мојим сазнањима). Шта са преко 60.000 Срба, јужно од Ибра, који дуже дд 10 година живе у гетима, иза бодљикаве жице, у апсолутно дефинисаним границама својих насеља, обично су то тек делови насеља? Немогућношћу да се слободно крећу јужно од Ибра погођени су СВИ СРБИ што аутоматски значи кршење једног од најосновнијих људских права, слободе кретања, МИЛИОНИМА ЉУДИ и то данас, на Косову и Метохији, у вашој демократској Европи а што ви свим силама подржавате. Како се то тога дошло? Оптужили сте Србе, наравно. Погледајте филм „Почело је лажима“ и то ваше, немачке телевизије WDR. Тада је Немачка, а ви то знате много боље од мене, изузетно активно, систематски и у удруженој акцији учествовала у још једном уништавању Србије у историји. Као узрок навели сте катастрофално стање људских права а опет у време када су почињени најгори и најмонструознији злочини у Европи – од Другог светског рата до данас и то Шпитара над Србима. Између осталог мислим на село Клечку. Једини крематоријуми од фашистичке Немачке до данас. Ту су одвођени киднаповани Срби, мучени, клани. Српкиње, укључујући и женску децу, силоване су, одсецане су им уши и интимни делови тела а затим су ти Срби, још увек живи, спаљивани у пећима за креч. Све то пред камерама је посведочио један од Шиптара који су то радили. Затим хотел „Паштрик“, Радоњићко језеро, породица Костић... И све то у време када окривљујете Србе (док они страдају од Шиптара). А прогон, мучења, силовања, убијања Срба током осамдесетих, шездесетих, педесетих, четрдесетих? И тих четрдесетих сте били присутни овде. Ваша земља, као и данас, окупатори чији су савезници Шиптари. До данас НИКО НИЈЕ ОДГОРАВАО за те злочине. У чему се то сагледа демократија на Косову и Метохији данас толико да опет ви, испред Немачке пре свега, доводите у питање опстанак преко 100.000 Срба?
Пет тачака. За сваки прст на шаци по једна. Уместо што сте чврсто стегли песницу и претите њоме, отворите је и погледајте шта заиста имате у шаци када се ради о Косову и Метохији.
Ако и даље будете заступали само једну страну можете једино учинити да се створе услови за нове сукобе а који ће се одложити. До тога ће сигурно доћи и то сви можемо да видимо. Срби се никада неће одрећи Косова и Метохије. А када се створе повољни политички услови и дође до нових сукоба последице ће бити неупоредиво веће него што можете да замислите. То је једноставно тако.
Госпођо Меркел, представљени сте као најмоћнија жена на свету. Какву ви то имате моћ? Да уништите,убијате, разарате, унесрећујете? Видите, тиме што ниједан Србин није у стању, не војно и политички већ душевно, да уради то што ви можете, чини свакога од нас Срба јачим и моћнијим од вас! Ми сопственим телима стојимо пред вашом силом која сада провоцира како би била нападнута и да би имала оправдање „ДА ЈЕ МОРАЛА ДА СЕ БРАНИ“. То је смешно, ако мене питате.
Да вас подсетим да је Немачка била најмоћнија земља и започела Други светски рат. Србија је била међу најслабијима. У Србији су фашисти убијали 100 цивила за једног фашисту. На хиљаде деце је изведено из школа и стрељано! Укупан број је око 10 хиљада хладнокрвно убијене само деце. На стотине хиљада Срба је одвођено у логоре у Немачкој или код неких од ваших тадашњих па и данашњих савезника. Војна сила тадашње Немачке била је незамислива за једног Србина, исто као и у Првом светском рату. А опет, прва ослобођена територија у поробљеној Европи и победа над Немачком извојевана је у мојој Србији!
Немци се данас ограђују од тих злочина а поносе се људима који су их починили. Колико сте се заиста удаљили када су вам циљеви исти?
На крају да наведем овде и последњу проповед немачког пастора Фридриха Грисендорфа о Србима из логора Оснабрик, ослобођеног1945.године. Фридрих је проповед одржао у своме селу Евербург крај Оснабрика када је рекао:
Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора-насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Италијани, и Мађари и Шиптари и Бугари и... Знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да "ко се не освети - тај се не посвети", и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.
Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?
Кад су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше - Србија!
Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе!".
Сетимо се и, мени омиљеног, Џорџа Орвела који је рекао: У време универзалне преваре - рећи истину је револуционарни чин“. Да ли је „најмоћнија жена на свету“ довољно јака да покрене револуцију?
Ја, крв и месо мојих предака а синова Србије који су у ропство падали али никада и остајали, онако како ме то уче прошлост и Православље, зовем вас да се покајете и дозовете разуму. Немате разлога да се бојите нас. Не бисте требали да се бојите Срба ни да имамо сву силу коју ви имате а да ви немате ништа као ми сада. Оно што ви данас радите Немачка је већ покушала готово идентично. Цена је висока, плодови мршави. Једина борба вредна жртве јесте борба за истину и правду, којима се толико дичите а којих никада у свету није било мање.
Иван Максимовић, Србин.
Косово и Метохија, 26.08.2011.
No comments:
Post a Comment