По објављивању видео снимка на коме припадник Косовске полиције (под управом шиптарских привремених власти), иначе Србин, грубо вуче српског дечака за врат уз бројне псовке и претње, интересовање за овај догађај је порасло а реакције су углавном гнушајуће и гневне.
Наиме, пре неколико дана српски дечаци из Косовске Митровице дошли су, за њих, на поптуно природну идеју. Угледавши коцке на кеју крај Ибра, са своје стране града, одлучили су да ту направе крст и украсе га са четири слова "С". Одговор на ово је стигао муњевито и потпуно неочекивано. Како на средини главног моста редовно дежура патрола косовске полиције мешовитог националног састава, нико није могао да претпостави да би баш Србин могао бесно да реагује на један овакав знак кршећи све норме људског и службеног понашања. Дечаци су пристали да говоре о овом догађају за портал Новинар.Де а за малолетне смо добили пуну сагласност од њихових родитеља.
Полицајац је сишао до кеја, отерао сву окупљену децу са места догађаја задржавши само једног од њих. То је био Дејан Милић, дечак који се својим другарима придружио тек пошто је крст већ био довршен. Оно што је уследило није могао ни да претпостави да је уопште могуће.
Због крајње узнемирујуће претње а у неверици и у жељи за задовољењем правде, родитељи овог дечака већ у понедељак подносе тужбу против њега. У међувремену су сазнали да је припадник шиптарске полиције из Лепосавића а тврде и да знају његов надимак. Иако су многи овдашњи Срби за потпуно другачији и бржи начин решавања случаја униформисаног лица које детету прети смрћу, породица овог дечака остаје при томе да читава ствар буде решена пред судом.
На питање како се Дејан осећа после свега, очекујући одговор о његовој повећаној опрезности или дози страха, јер ипак се ради о 13-тогодишњем дечаку, он просто одговара "па, лоше... Не може он, полицајац Србин, да ме тера да рушим крст, своју веру". О могућности да подивљали полицајац оствари своје претње Дејан чак ни не размишља. "Не плашим се тога, уопште. Што бих се плашио? Плашим се једино се Бога".
Снимак овог догађаја начинио је Дејанов друг Крсто Ђурић, један од дечака које је полицајац отерао одатле и принудио их да се попну на мост. Баш то је било одлично место да се догађај забележи камером мобилног телефона а Крсто прича како је све изгледало "био сам овде пошто нас је полицајац отерао. Дејана није хтео да пусти и ја сам дошао на идеју да то снимим и поставим на инетрнет. То је изгледало страшно, човек од 30 година малтретира дечка који има 12 - 13 година".
Мотив који би био логичан као почетна мисао која би покренула такву реакцију полицајца била би предострожност са намером да спречи евентуалну реакцију супротне стране и тако изазове нереде. Међутим, све указује на то да такве намере ипак није било. Дејан не зна зашто би то било могуће "што би то некога провоцирало? Крст је нашој страни гради, овде смо сви православци". Крсто верује да је понашање полицајца било потпуно прорачунато "мислим да је то урадио да би се показао пред шиптарима и можда добио бољи посао, јер они све снимају сада" каже Крсто мислећи на камере које су са јужне стране постављене како би се вршио надзор северне стране моста. Још један од сведока, Стефан Миљковић, такође из Косовске Митровице, тврди да никаквих проблема није било. Шиптари су се окупили у мањој групи и без икакве реакције посматрали дечаке који слажу крст. Иначе је тај део моста врста терасе на којој често стоје они који дођу до реке али само са јужне стране јер са северне не постоји прилаз. "Сишао је само да нас отера одавде" каже Стефан. "Не воли да се окупљамо овде. И он припада њиховој "држави", спада у шиптаре. Чим ради код њих, њихов је. Нама то не припада, наша је само српска полиција и само они могу да дођу на Косово да нас штите и нико више". Искључена је и помисао да би повод била забрана националних и верских симбола јер током боравка крај моста за потребу истраживања за ову причу, са јужне стране до обале су пришла две дечака а један од њих је на себи имао црвено црну мајицу са великим црним двоглавим орлом на њој. Нити полиција, нити српски дечаци нису реаговали на његову појаву. Не знамо ни да ли је неко то уопште регистровао. Ово говори о уобичајености таквих појава на овом месту.
Полицајци су пажљиво пратили наше кретање током снимања репортаже али није било никаквих провера, питања нити било каквог контакта. Дечаци који су доживели ово изузетно непријатно искуство кажу да полиција реагује али само једнострано. То је ралог готово потпуне непосећености северне обале Ибра у његовом делу који пролази кроз град. Крсто Ђурић каже да Срби врло ретко шетају тим делом јер су изложени честом каменовању и провоцирању од стране шиптара. "Полиција иако стоји на мосту 24 часа дневно, никада али баш никада није спречила шиптаре да нас каменују кад сиђемо доле". То је основни разлог који спречава Србе да прилазе том месту а као доказе Крсто наводи ситуацију која је заиста више него речита. Јужна страна моста врви од живота. Шеталиште, импровизани парк за децу, стазе за бициклисте, пуне баште кафића и уређено зеленило. Јужна страна моста изгледа као да припада не некој другој реци већ континенту. Раније уређене стазе данас су потпуно под коровом, готово да су неуочљиве. Степениште и целокупан прилаз запуштени и већ се разрушују. Канте за ђубре препуне али по расутом смећу унаоколо види се да чак ни ажурно особоље градског зеленила не залази у овај крај сматрајући бесмисленом његово одржавање.
У средини оваквог стања налази се косовска полиција заједно са њеним представницима свих нација, са или без вере и свих људских врста уопште. Познати су многи пропусти, малтретирања па чак и учешћа припадника ове службе али углавном шиптарских службеника. Претња смрћу детету, посебно са назначењем да ће бити извршена када он скине униформу, говори о промишљености високог степена који превазилази стање тренутне разјарености. Ово је до сада јединствен али језив пример приморавања на послушност не нечијих и некаквих закона већ личне воље појединца који у униформи не баш омиљеној у српском народу очајнички жели да покаже своју приврженост не либећи се отвореног и озбиљног наговештаја примени најсуровијих метода. На овај начин нису прекршена само правила службе, већ и свака општеприхваћена норма људског понашања за које сасвим смело можемо да додамо да постоје сумње и за одређене патолошке сметње. Што би стручњаци морали да провере. Овде се ипак ради о зрелом, физички јаком мушкарцу уз то опремљеном хладним али и ватреним убојитим оружјем још у униформи која би требало да даје одређени ауторитет док са друге стране имамо голоруког тринаестогодишњег дечака.
Тужба родитеља ће показати став који се Србима намеће о спремности и "доброј вољи дикататора", како ДЛМ кажу у својој песми "Дезодоранс" и настављају да та воља "чини чуда, смрди свуда". Нажалост показаће њену лошу страну односно пре подршку таквом понашању него било шта друго. Ових дана је та воља "засмрдела" и у највишим инстанцама српских општинских власти овог града када су баш они затражили да овдашње Србе штити баш та служба и, у народу омражени, Еулекс. Не само овај догађај већ и недавни напад ножевима, умало са фаталним последицама, на двојицу нешиптарских дечака (Србина и Горанца) у Бошњачкој махали од стране њихових вршњака које је ова полиција ухапсила па после краћег задржавања пустила на слободу без икаквих санкција, јасно говори о "доброј вољи" шиптара. Пошто то није несмотрена већ наручена изјава, она довољно говори и о доброј вољи српских власти. Кршење права деци на слободу кретања, изражавања, исповедање вере не може се спречити нити се очекује било какво санкционисање када се ни убиства у покушају не кажњавају.
Крст који се још увек налази на обали Ибра говори о неустрашивости ових младића али и о неисцрпној снази Срба са Косова и Метохије и њиховој спремности да опстану и остану на својој територији, у својој отаџбини, у Србији.
Иван Максимовић
Косовска Митровица, СРБИЈА
No comments:
Post a Comment