24.8.11

СА БАРИКАДА - ЈОШ УВЕК СМО ЖИВИ!

 
   Они које занимају дешавања на северу Косова данас и јуче могли су прочитати много вести о томе да се паравојне шиптарске формације множе међу собом, врше маркетиншку кампању, прете путем интернета и као вежбају тик уз српска насеља. Једном речју – опипавају пулс. Пратећи све ове ТВ канале са емисијама о животињском свету и понашању, непобитно се стиче утисак сличности. Све ово је исто као када то раде лешинари кружећи око какве животиње на издисају.

   Могли сте прочитати и то да се уклањају српске барикаде у Рудару, последње које стоје. То се започело (на чије инсистирање и са каквим циљем – не знамо заиста јер све што чујемо долази кроз уста локалних политичара). С обзиром на то да барикаде више прате тактику политичких представника шиптарских терориста него потребе Срба – заиста се поставља питање издаје у самом врху владајуће струје у Србији .
   Међутим, како су почеле да пристижу вести о шиптарској инвазији, тако се застало са уклањањем барикада па су многе враћене а чак су постављене и нове.

   Овде на барикадама стање је редовно. Смене трају по договору, људи се уредно одазивају, проводе по неколико сати на асфалту под сунцем, кишом, притисцима свакаквим. Неки се играју са кучићима који су се одомаћили на барикадама и стекли чак најдужи стаж. Хумор, стрпљене, заједништво, ишчекивање и слутње. Посустајање једино онда када се политичка ситуација примири. Како се шта ново деси, сви мештани су спремни да реагују.
    Нико од униформисаних се није примакао барикадама и то је оно што је истина. Возикају се по шумама и околним насељима, где су довољно безбедни. Онако како су Шиптари то одувек радили. Мало је њих очекивало да ће мир бити јачи од оружја. Појава коју би читав свет прослављао само када би они који истрајавају били политички подобни и у складу са интересима водећих светских сила, овако...
   То можда и не би било тако да на овој земљи нису остали они Срби који су од ове земље и саздани. Они људи чија плућа не могу дисати туђ ваздух. Они који су у својим кућама и на својој земљи и којима је једино она света.

   Изгледа да је све само тренирање живаца и опипавање пулса барикадера који својим бескомпромисним опстајањем и истрајношћу шаљу више него јасну поруку - још увек смо живи! 


Пише: Кари Бадер