Након неуспелог покушаја шиптарских паравојних формација да промене стање на северу Косова, КФОР је замаскирао ситуацију оптужујући локалне Србе за изгреде. Поред потпуног изласка из мандата УН-а, НАТО је на Косову и Метохији, под вођством шиптарског зета а немачког генерала Билера, одлучио да по сваку цену свој прљави посао одради до краја.
"Техничка грешка" - Архива
Шокантна вест је та да се међу америчким војницима на административним прелазима налазе ни мање ни више већ – локални Шиптари!
У пуној ратној опреми, осведочени терористи, не либе се чак ни да са осмехом махну својим познаницима Србима. О томе нам сведочи госпођа(Ж.С.), Српкиња са Косова и Метохије, која се при повратку из Рашке на административном прелазу Јариње, сусрела лицем у лице са својим бившим колегом Шиптаром – одевеним у америчку војну униформу! Из више него разумљивих разлога, није желела (прецизније говорећи – није смела) да се обзнани њен идентитет. Али је једном од „барикадера“, уз обећање да се неће објавити било какав траг који би указао на њу и тако јој породицу довео у животну опаснот, пристала да говори и пред камером. Ускоро ће бити објављен и видео прилог.
Барикадер: Хоћете ли нам испричати шта се тамо тачно десило?
Ж.С: Наш аутобус је заустављен на прелазу Јариње. Пошто смо око један кренули из Рашке ту смо стигли нешто пре два поподне. Полицајац је питао шофера колико путника има, шта превози и тако то. Ја сам погледала кроз прозор аутобуса и тада ми је махнуо један човек са шлемом на глави, у америчкој униформи. Нисам га одмах препознала, упорно сам гледала у њега и он ми је опет махнуо. Видела сам (Шиптара) Кајтаза Малићија, човека са којим сам радила у истом предузећу, штабу Територијалне одбране. Заједно смо радили око седам година и био ми је претпостављени. Имао је шлем на глави, америчку униформу и војне ознаке. О рамену му је висила пушка, као оне које носе Американци. Овде су нас претресали и Американци и Немци и Швеђани, Данци... Тако да знамо ко је ко, разликују се по униформама.
Јако сам се изненадила кад сам га видела јер је он чак и у оно време био велики фанатик и екстремиста. Стално је причао о томе шта ће се све (Србима) дешавати и појединима давао до знања да ће бит'ово, да ће бит' оно. Све што је причао до данас се остварило.
Барикадер: Колико је био удаљен од Вас?
Ж.С: Ту где стаје аутобус, сада је све то запаљено, одмах је ту био. Нема ни пет метра. Зашто је он уопште обукао америчку униформу, да ли је и зашто ангажован од њих - не знам али не верујем да је то добро за нас који овде живимо. Они (Шиптари) се служе свим и свачим, не бирају средства да дођу до циља. Америка им је прва дала допуштење и подршку да раде све оно што су радили. Ето, сада стварају војску од њих.
Моји пријатељи, наши заједнички познаници, након тога су се распитивали где је он сада и сазнали смо да живи тамо где је живео и онда док смо заједно радили, у Сувом Долу, надомак Косовске Митровице.
Барикадер: Јесте ли пробали да то испричате некоме од новинара, некој Телевизији?...
Ж.С: Не, нисам. Причам ти јер се надам да ће то помоћи нама који овде живимо како би се спречило неко страдање у будуће. Да се спрече неке манипулације и да не може он мени да каже да није био тамо кад смо годинама радили заједно и кад ја знам да је то био он! Не пада ми на памет више било коме да испричам. Ја сам ту где јесам и не знам шта бих друго. Немам никакаве услове да сад негде одем.
Хоће ли ово прича уопште занимати домаће или било које друге медије не знамо. Ионако се још увек извештава пристрасно. По директиви, идејном припадању или пак некој другој врсти повезнаости медија и „интересних група“. На површину избија утисак, боље рећи слутња, да је наша власт чак умешана и у организацију и размештања окупаторских војника и „паса рата“. Сетимо се само да је несрећни Борко Стефановић првог или дугог дана од постављања барикада убеђивао Србе да се пропусти контигент америчких војника како би „однели воду и храну“ својим војницима у оближњу базу на северу, у близини Лепосавића.
Ти „војници“ су сада на административном прелазу Јариње. Прегледају возила, терет, путнике... и машу са осмехом испод шлема.
Фото: "Colored soldier" - Иван Максимовић / ИванКос
Пише: Кари Бадер
No comments:
Post a Comment