19.4.13

Бриселска зора над покланим Косовом


Потписан је споразум u Briselu, то је учинила српска власт са највећим српским непријатељима али тако да их не наљуте. Свима ће од данас бити боље!

Онолико колико ту логике има толико је и јасно о каквом се добру ради. Ипак, овај споразум за Србе заиста није могао бити бољи иако су га потписали никад гори људи.

У време оно дошао српски краљ на идеју да се уједини са свим јужним словенима а некрштенима и неверујућима и да буде кум, без икакве промене вере код иједног од њих. Ништа ту не може да буде драго Богу који се и о том устројству брине. Тада Он пошаље Србима најаву црвене прашине са пентаграмом на челу којом се можемо подавити ако се не вратимо на своје а ми кроз њу одувамо и таквог краља па ту прашину за сву вечност и свако добро прихватимо.

"Шта мислите када редом као трава Бога одбацисте"? запитао је свети владика Николај српски народ после другог светског рата. "Ма, шта сад овај поп оће, протерај то из ове дивне и велике Југославије"! И протерасмо га. Остаде народ поносан и јак у име Тита и социјализма и Комунистичке партије, ЖИВЕО! Умре друг Тито. Путем телевизије, разних саблазни али и терором Шиптара на Косову и Метохији и сва њихова силна убиства, силовања, прогони, би показано шта српски народ чека. Ништа нисмо видели. Онда један по један Југонштајнов део поче да се распада. Сви мали, бедни, нејаки и поданици у крви успеше да се покажу јакима и славнима убијајући оне који су им ту слободу дали - Србе. То се некако заврши, опет се о Косову као српској глави почне радити. Ти јадни, мали, незаштићени терористи, нема ко ни флашицу крви на цуцлу да им утопли. Из ваздуха се просу гнев Божији што српски народ једино површно разуме и диви се облику уместо значењу слова. Бомбе, крв, рушевине, тумори, леукемије, слаба срца за чији се опоравак плаћа тим истим заштитницима терориста деценијама након тога.

Својим путем Господ одвуче Владику са свете српске земље остављајући простор сатани да чини по својој вољи а ипак и народу времена да се мало прибере, размисли, покаје. Ево, читаве три године! Народ пригрлио 40 евра од шиптара, социјалну помоћ од Срба и изградњу пута кроз понеки буџачић у селу од Американаца који не кошта ни колико једна бачена бомба на Србију. Ако ко и писне против да га одмах нема! Неповрати се српски народ од ошамућености. Али, нема краја Божијој милости.

Издадосмо и Косово и Метохију. Направи се граница, народ ни из најближих села око границе са централном Србијом није устао против, да је руши. Поче прича о некаквој војсци Косова, о поштовању Устава Републике Косово од стране највиших српских званичника. Устав у коме Косово јасно каже да је независно. Народ не устаје. Потписан је и чин издаје у Бриселу. Народ не устаје.

Јесмо ли то ми већ преклани? Јесу ли охладнела наша срца? Има ли Срба у Србији? Јер ево, из Брисела исијава нова зора над Косовом... Сатана је пуштен из најдубљег пакла и Косово ће бити његова трпеза.

Ништа од нас до ходајућих лешева није остало. Да се бар туђом крвљу хранимо па да нас се неко боји, а не ко ово - изметом.


Иван Максимовић,
Србија

No comments:

Post a Comment